Sada kada živimo u eri posle "Istrebljivača", vredi primetiti da su predstojeću deceniju razni pisci naučne fantastike i futorolozi izdvojili kao ključan period. S dolaskom 2020-ih godina ovde je kratko podsećanje kako su autori iz prošlosti opisivali predstojeću deceniju.
Datum 20. novembar 2019. je bio nešto poput crvenog slova u kalendaru za obožavaoce naučne fantastike jer je to datum u kome je futurističko okruženje kultnog filma "Istrebljivač" (Blade Runner) postaje stvarnost. Kako je rekao jedan komentator: "Budućnost je stigla", piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Iako je film verovatno više promašio nego što je predvideo, kada je 1982. izašao, predstavio je viziju budućnosti koja je tada delovala verovatno i naišao je na odjek publike.
A to čini i danas.
OK, možda ni izbliza nemamo robote koji se ne mogu razlikovati od ljudi – i nema šanse da ljudi mogu slobodno i stalno pušiti cigarete u stvarnom Los Anđelesu 2019. kao u filmu Ridlija Skota (Ridley Scott) – ali i dalje se čini da ima nečega jezivo dalekovidog i poznatog u neonskom univerzumu koji je stvorio.
Sada kada živimo u eri posle "Istrebljivača", vredi primetiti da su različiti pisci naučne fantastike i futorolozi narednu deceniju odredili kao ključni period.
S dolaskom 2020-ih godina ovde je kratko podsećanje kako su autori iz prošlosti opisivali predstojeću deceniju.
Potomci
Adaptacija Alfonsa Kuaraona (Cuaron) iz 2006. novele P.D. Džejmsa (James) iz 1992. odmah je osvojila kritiku i dalje se redovno nalazi na listama najboljih filmova napravljenih u ovom veku. Levo orijentisani slovenački filozof Slavoj Žižek je čak otišao tako daleko da je sugerisao da film savršeno zahvata "ideološki očaj poznog kapitalizma".
Smešten u 2027. film "Potomci" (Children of Men) stvara blisku budućnost u kojoj su godine neplodnosti dovele svet na ivicu kolapsa. Uprkos sadašnjoj krizi u stopi plodnosti kod muškaraca, središnja premisa je delovala malo nerealno u to vreme, ali je turbulentan svet koji je prikazan delovao zabrinjavajuće moguć.
Sada, "Potomci" deluju zastrašujuće poznato i opisi fabričkog uzgajanja, terorističkih napada kao rutinskih životnih činjenica i sumornih migrantskih kampova s užasnim uslovima iz filma ne deluju toliko različito od onoga što vidimo svakog dana na televizijskim ekranima.
Godine i godine
Još jedno delo smešteno u budućnost koje umešno zahvata strepnje sadašnjice je HBO hit serija "Godine i godine" (Years And Years) koja prati muke britanske porodice od 2019. do 2029. Ako se svet bude iole razvijao prema ovoj seriji, sledećih 10 godina neće biti prijatne.
Mnogi Britanci se možda već osećaju nelagodno jer su upoznali svet u kojem populistički premijer sklon kratkim doskočicama ima vrhovnu vlast, u kojem je kriza osakatila finansijsku industriju, gde je katastrofa s klimatskim promenama razorila živote ljudi, dok se horde migranata okupljaju oko vatre u logorima, ali su "Godine i godine" posebno zastrašujuće u prikazu kako se stvari postepeno pogoršavaju, dok običan život neumitno teče.
Deluje kao da će doći kraj sveta, ali ne odjednom, već sporim i nemilosrdnim padom u društveni haos.
Kao i "Potomci", "Godine i godine" prikazuju "pozni kapitalizam" u lošem svetlu i jasno upozoravaju publiku da će stvari ubrzo krenuti na gore ako ne promenimo kurs.
Posebno je ovaj uznemirujući govor matrijarha porodice – koju igra En Rid (Anne Reid) – naišao naveliki odjek i masovno je deljen na društvenim medijima ove godine.
MIT: Kraj sveta
Život na Zemlji ne ide strmoglavo na dole u 2020-tim samo u svetu naučne fantastike. Još 1973. Masačusetski institut tehnologije (MIT) napravio je jedan od prvih kompjuterskih programa za modelovanje globalne održivosti i zaključio da će ljudska civilizacije kakvu poznajemo propasti negde oko 2040.
Kako ovaj savremeni izveštaj pokazuje, isti kompjuterski model je predvideo da će 2020. obeležiti početak kraja, pošto kvalitet života počinje da dramatično opada. Uprkos šarmantno zastareloj grafici iz 1970-ih, obrađeni podaci koji prognoziraju kraj sveta deluju još mučnije skoro pet decenija kasnije.
Zeleni sojlent
Užasna predviđanja MIT-a 1973. da će povećanje stanovništva i nestajanje prirodnih resursa imati potencijalno katastrofalne posledice sablasno su ponovljena u filmu "Zeleni sojelnt" (Green Soylent) koji je izašao iste godine.
Zasnovan na noveli Harija Harisona (Harry Harrison) – koja je zapravo smeštena u 1999. godini – film je delom policijski film, delom naučna fantastika, s Čarltonom Hestonom (Charlton) koji igra detektiva koji 2022. istražuje ubistvo bogatog biznismena čija tajnovita korporacija kontroliše skoro polovinu oskudnih zaliha hrane u svetu.
Drastična distopija u kojoj živi Hestonov lik šokirala je mnoge pre skoro 50 godina i oštro je kritikovana u Njujork tajmsu (The New York Times) kao malo verovatna i "pompezno proročka".
Sada, međutim, tmurni prikaz 2022. godine u kome se svet muči s posledicama globalnog zagrevanja, opustošenim resursima i zagađenjem, uopšte ne deluje toliko nerealno.
Iskreno, stvari nisu toliko užasne kako je predvideo "Zeleni sojlent", i njegov čuveni kraj je i dalje nestvaran, ali mnoga od pitanja koje je dotakao su u narednim decenijama postajala sve važnija.
Neki od pozadinskih elemenata filma, poput korumpiranih korporacija koje imaju ogroman uticaj na vladu, povremene policijske brutalnosti, povećanja društvene nejednakosti, pa čak i klinike za eutanaziju danas uopšte ne deluju toliko neverovatno kao početkom 1970-ih.
Trkač
Novela Stivena Kinga (Stephen) iz 1982. smeštena u 2025. i potonja filmska adaptacija s Arnoldom Švarcenegerom (Schwarzenegger) takođe je ispravno predvidela povećanje jaza između bogatih i siromašnih i posledične lomove u društvu. Zapravo, kontrasti između bede beskućnika u gradovima i sjajnih nebodera bogatih u filmu više su od puke sličnosti s mnogim savremenim metropolama.
Iako odbacivan kao besmislen kada je izašao 1987. godine, filmski prikaz 2017. donekle je jezivo nagovestio uspon rijalitija na televizijama – pokazivanjem budućnosti u kojoj podjarmljeno stanovništvo beži iz sumorne stvarnosti svog sveta žudno konzumirajući emisije u kojima obični ljudi rizikuju svoje živote za šansu da se proslave i obogate.
Prema scenaristi filma Stivenu de Suzi (Steven de Souza), jedan od producenata Američkog gladijatora (American Gladiator) zapravo je predložio taj popularni rijaliti televizijskoj mreži tako što je šefovima pokazao delove "Trkača" i rekao: "Radimo upravo to, osim dela s ubistvom".
"Trkač" takođe jezivo predviđa buduće društvo u kojem su kamere svuda, a ljudi su preplavljeni medijskim sadržajem koji zamagljuje linije između vesti i zabave.
Kako je to rekao režiser "Trkača" Pol Majkl Glejzer (Paul Michael Glaser), njegov film "odražava kako ljudi percipiraju industriju zabave, kako percipiraju vesti".
"Zahvata osećaj da smo svi mi izmanipulisani i da nas se laže. To su ogromne stvari s kojima ljudi žive svaki dan", rekao je za Njujork post (The New York Post) ranije ove godine.
Pašće lake kiše
Poznata kratka priča Reja Bredberija (Ray Bradbury), napisana 1950. godine, savršeno je zahvatila strepnju atomske ere.
Smeštena u Los Anđeles posle nuklearnog napada 2026. godine, ona zastrašujuće opisuje kako automatizovana kuća postojano ponavlja svoje dnevne rutine iako su njeni žitelji pretvoreni u pepeo.
Bredberijev strahovit i jedak prikaz nuklearne apokalipse naišao je na odjek publike svuda tokom Hladnog rata. Toliko mnogo da su čak i Sovjeti napravili film po toj priči.
S nedavnim dovođenjem u pitanje sporazuma o kontroli nuklearnog oružja i povećanim tenzijama između Rusije i Zapada, što je obnovilo strahove od termonuklearnog rata, "Pašće lake kiše" (There Will Come Soft Rains) i dalje deluje zastrašujuće uverljivo danas kao i pre 70 godina.
Ako ništa drugo, zbog sličnosti kućnog kompjutera s modernim virtuelnim asistentkinjama kao što su Aleksa (Alexa) i Siri, Bredburijeva priča danas zapravo deluje manje fantastično nego što je delovala ranijoj publici.
Metropolis
Iako ga je kritika oštro napadala u vreme objavljivanja 1927. godine – H. G. Vels (Wells) ga je nazvao "najglupljim filmom" – Metropolis se etablirao kao remek delo naučne fantastike, s ogromnim uticajem na žanr.
Iako je zaplet filma smešno neverovatan i komplikovan, distopijska budućnost Frica Langa (Fritz) u kojem se ugnjetavani radnici muče da prežive u svetu kojim dominiraju industrijalci milijarderi i skoro vek kasnije pogađa žicu, i dalje je istraživana u drugim futurističkim filmovima, uključujući "Istrebljivača" i "Zeleni sojlent".
Estetska vizija budućnosti je ipak naišla na najveći odjek i Langovim gradskim pejzažima inspirisanim art dekoom je pripisana zasluga za uticaj na izgled mnogih današnjih gradova s oblakoderima.
Vizuelni dizajn filma je takođe uobličio bezbrojne druge naučno fantastične filmove, pa je i omiljeni lik Si-Tri-Pi-Oa (C3PO) iz "Ratova zvezda" (Star Wars) Džordža Lukasa (George Lucas) očigledno inspirisan Langovim Mašinmenšom (Maschinenmensch).
Zapanjujuće za tako važan film, režiserova originalna verzija je izgubljena i sada postoje razne verzije.
Ovde je restauracija iz 1984. koju je uradio kompozitor Đorđo Moroder (Giorgio) i koja smešta događaje u 2026.
Digitalni deficit
Jedna od iznenađujućih stvari, posmatrajući ranije pokušaje da se predvidi budućnost, jeste koliko je mnogo starih prikaza 21. veka puno bolje predviđalo kako će se razvijati ljudska društva nego što je predviđalo specifične tehnološke napretke.
Mnoga spomenuta dela opisuju društvene uslove, ekonomske sisteme i političke miljee koji bi delovali poznato današnjoj publici, ali se i dalje vozimo u automobilima koji se kreću po zemlji.
Posebno je upadljivo da, s nekoliko časnih izuzetaka, kao što je Vilijam Gibson (William), mnogi od onih koji su u 20. veku bili zagledani u budućnost nisu predvideli digitalnu revoluciju, potpuno previdevši veliki uticaj interneta i socijalnih medija na naše živote. Čak je i futuristički svet opisan u veoma hvaljenom "Istrebljivaču" skroz analogan po izgledu, a pametnih telefona nema na vidiku.
Ipak, iako mnogi od svetskih vodećih pisaca naučne fantastike i futurologa nisu videli šta dolazi, ovaj crtež iz 1930. iz albuma futurističkih ilustracija je imao nešto što veoma liči na telefon s kamerom, mada ne tako šminkerski kao današnji uređaji.
Ova slika je deo serije koja je urađena za ugašenu nemačku kompaniju za margarin i koja je pre nekoliko godina postala viralna. Kako se može videti iz galerije slika, tehnička predviđanja umetnika su bila potpuno nasumična, da se ne pominje da su pomalo optimistična.
Na kraju, na istoj liniji, ovde je stara foto galerija RSE-a naslovnih strana naučno-popularnog časopisa iz Sovjetskog Saveza Tehnika molodeži koja pokazuje i da su umetnici i dizajneri u SSSR-u takođe bili oduševljeni budućnošću.
Ipak, kako su to i drugi pisali, optimizam s tih ilustracija budućnosti je možda ukorenjen u propagandi isto koliko u istinskoj veri u napredak.
Bonus video:
