Beogradsku kantautorku Bojanu Bulatović Bo ove sedmice očekuju prvi nastupi u Crnoj Gori. Ona će 13. novembra svirati u Nikšiću u klubu "Propaganda", 14. u podgoričkom "Gavrošu" će nastupiti i učestvovati na tribini položaju žena u pop kulturi, a dva dana kasnije će imati još jedan koncert u glavnom gradu, u kafiću "Berlin".
Kantautorka koja iza sebe ima tri izdanja na kojima je sarađivala sa frontmenom “Discipline kičme” Dušanom Kojićem Kojom i na kojima su između ostalih svirali Nebojša Antonijević iz “Partibrejkersa” i Branislav Petrović Banana iz “Električnog orgazma”, za "Vijesti" je kazala da nije mnogo razmišljala o tome što će je dočekati u Crnoj Gori. "Momci koji su to sve organizovali kažu da postoje ljudi koji vole da slušaju i koji su upoznati sa mojom muzikom. Nadam se da je tako, a koristim priliku da pozovem i one koji ne znaju da svrate, pa možda im se dopadne. Nadam se da će biti lijepo na obostrano zadovoljstvo", izjavila je uoči svirke.
Što će biti na repertoaru i dolazite li sa vašim bendom koji čine članovi “Popečitelja”?
Biće pjesme sa do sada objavljenih albuma, a dolazim sama, bez pratećeg benda, jer to što sam radila nije pretjerano medijski propraćeno, pogotovo kod vas, tako da će za mnoge to biti dovoljno novo.
Govorićete o statusu žena u pop kulturi, kakav je njihov status na srpskoj rok sceni?
To je kompleksno pitanje jer tu imamo dva nivoa problema. Jedan je da je status rokenrola prilično loš. Govorim o udarcu koji je ta muzička priča doživjela sa raspadom bivše Jugoslavije i znamo svi što je postalo mejnstrim i kako se oblikovala buduća publika zahvaljujući medijima. Rokenrol, koji je uhvatio dobre korijene na Balkanu, grubo je prekinut u razvoju. Tako je čitava scena u velikom problemu, borbi da se regeneriše. To traje, jer lako je nešto uništiti, a jako teško izgraditi. Svi koji se tim bavimo smo u problemu. A što se tiče žena, tu postoji drugi momenat, a to je uopšte položaj žena u našem društvu. Formalno smo ravnopravne, ali mentalno još postoje te odrednice gdje se od nas kao žena očekuje određena pojavnost. Ako ne ispunite neke kriterijume ljepote, seksipilnosti i ostalih za mene teških gluposti, teško vas prihvataju, prije svega mediji, često i kritirači, organizatori raznih događaja... Ima dosta toga na čemu treba da se poradi, a jedan od glavnih problema je da žene često lako odustaju od bavljenja rokenrolom, možda zato što je tako teško. Fale prije svega autorske stvari, ženski glas u svemu tome i za to moramo same da se izborimo. Da ne bude sve crno, sve je više muzičarki u bendovima, fantastično je što se žena ne pojavljuje više samo kao pjevačica. I dobro je to što od strane muških kolega, barem u ovoj rokenrol priči, imamo potpuno normalan odnos.
Kad to pominjemo, pada mi na pamet Koja koji je svojevremeno gurao “Boye”, a i sa vama sarađivao?
Jeste, Koja i ja sarađujemo sve vrijeme i nastavićemo. On jako podržava cijelu tu priču i lijepo je što ste se osvrnuli na “Boye”, to je neka naša zadužbina, nešto na što možemo da se oslonimo uvijek. Imali smo “Boye” čovječe, pa to je super, znači može i mora. Koja je tu veliki i prijatelj i profesionalac i mnogo pomaže, konkretno u mom slučaju njega smatram direktnim krivcem što je moja muzika uspjela da izađe u javnost.
Sedam godina je prošlo od vašeg prethodnog albuma, radite li na novom?
Prošlo je nažalost dosta vremena, jer ne mogu da živim od muzike, pa kao većina moram da preživljavam. To puno vremena oduzima i nekako vrijeme iscuri. Ali sad sam u nekoj fazi da malo obnovim koncertne aktivnosti i malo oslobodim vremena za ideje kojih mi je puna glava, da ih polako realizujem. Ne smijem ništa da obećavam da ne ispadnem lažov, ali biće. Ne odustajem.
Bonus video:
