Kultna novosadska grupa Obojeni program objaviće reizdanja svoja prva dva albuma "Najvažnije je biti zdrav" i "Ovaj zid stoji krivo" za izdavačku kuću Odličan hrčak.
“Do sad su nekoliko puta rađena ta reizdanja prva dva albuma, više ni ne znam koji je ovo put. Za razliku od prethodnih ovo je remasterizovano. Nikola Vranjković (Block Out) je to uradio”, za "Vijesti" priča frontmen Branislav Babić Kebra, i osvrće se na promjenu sastava svog benda :
“Sada su tu dvije bas gitare, bubanj i vokal, i malo liči na početke Obojenog programa. Ujedno radimo novi materijal, za desetak dana ulazimo u studio i to je otprilike najava albuma koji bi mogao da se pojavi do kraja godine. Ako ne, tokom sljedeće, sigurno.
• Obojeni program je bio jedan od prvih rock sastava koji je inkorporirao elemente elektronske muzike u svoj zvuk. Danas kada je to opšte popularno, vi ste odlučili da se vratite korijenima. Zašto?
- Došlo je do promjene u postavi, to su logični nastavci svega toga. Elektronikom smo počeli da se bavimo vjerovatno prije svih ljudi ovdje, koji su je kasnije ubacivali da postane sastavni dio njihove muzike. Nama je u ovom trenutku stvarno dosta te priče, jer je malo izgubila na smislu. Sad se bavimo čistom energijom i ritmom, dosta je drugačija priča. Da nije drugačija, ne bi imalo smisla njome se baviti. Naslušao sam se muzike i svakakvih grupa, ali u životu nisam slušao bend koji ima dvije bas gitare i bubanj. To je veoma zanimljivo. Da sad ja ne hvalim previše, mi smo oduševljeni, nama super zvuči i jedva čekamo da to snimimo.
• Da se vratimo na prva dva albuma. Kako ti sad to djeluje sa ove vremenske distance?
- Onda je to bilo možda malo naivnije nego sad, ali i strašno iskreno. I ta iskrenost i shvatanje muzike - da nije samo zabava, da se može svašta reći i doživjeti kroz nju - to je bilo prisutno i onda, kao i sada. To je priča zbog koje se mi bavimo muzikom. Dosta davno je to bilo. Naivno vrijeme, još smo živjeli u malo većoj državi i sve je bilo mnogo pozitivnije nego sada. Ali takav je život. Vremena se mijenjaju, a mislim da neke vrijednosti ipak u ovim turobnim vremenima uspijevaju da opstanu.
• Više od deset godina je prošlo od osnivanja benda do albuma "Najvažnije je biti zdrav". Zbog čega, i može li se reći da je prvi album zapravo kompilacija najboljih pjesama iz te decenije?
- Otprilike da. Mada, nekoliko pjesama nije moglo da stane, pa smo ih prebacili na drugi album koji je relativno brzo izašao. Deset godina smo uglavnom svirali i to su bila ta tzv. srećnija vremena, kada je to prosto bilo dovoljno. Bilo je dosta da imaš pjesme i da sviraš, nisi morao po svaku cijenu da objavljuješ albume. Nije lako održavati bend, i kroz tih deset godina je već dosta ljudi prošlo kroz Obojeni program. Poslije tog perioda je sve sazrelo i krenuli smo na tada bitne muzičke festivale, počeli da se malo više otvaramo prema publici, uopšte tom javnom izvođenju. Onda je bilo logično da objavimo i album.
• Bio si aktivan i na književnom polju. Da li možemo očekivati nešto u skorijoj budućnosti po tom pitanju?
- Nadam se. Stalno nešto pišem, samo je pitanje da li ima smisla sve to. Proteklih par godina više sam se bavio crtanjem. Pravio sam izložbe, radio slike. Sada sam se opet vratio na muziku. Vjerovatno će i književnost u jednom trenutku doći na red. Sada konkretno ne, ali dok ovo pričamo upravo radim, završavam tekstove za nove pjesme.
Umjetnost je svuda oko nas
• S obzirom da si tako aktivan u različitim granama umjetnosti, šta je to što te inspiriše da se konstantno izražavaš na različite načine, "gde se kriju ti motori"?
- Nemam specijalnu koncepciju. Mislim da to svako može, samo je pitanje da li ga interesuje i koliko se nečemu posveti. Ja to radim da mi ne bude u životu dosadno. Volim različite stvari, različite ljude... Interesuje me umjetnost koja nije toliko u okviru institucija. Svuda oko nas je umjetnost, samo je pitanje da li je prepoznajemo.
Zato me ne bi iznenadilo da završim kao neki kuvar, jednog dana će me vjerovatno i to interesovati. Sad ne. Nema tih motora, jednostavno interesuje te, otvoren si... Kada se čovjek otvara novim saznanjima onda prosto ne zna šta će ga interesovati sjutra, prekosjutra... Život je zanimljiv upravo zato što je prilično nepredvidljiv.
Kada se čovjek otvara novim saznanjima onda prosto ne zna šta će ga interesovati sjutra, prekosjutra... Život je zanimljiv upravo zato što je prilično nepredvidljiv
Bonus video:
