Dar, treći singl crnogorskog katautora Darka Mihajlovića biće premijerno prezentovan danas u emisiji “Boje jutra” na televiziji Vijesti
“Muziku volim, poštujem i zahvalan sam joj što postoji, ne mogu da budem toliko plitak da se odnosim prema njoj kao da prodajem krompir. Foliranje gledamo svakodnevno. Zašto bih se folirao, fazonirao, da bi me neko volio? Ne želim da me takvi kojima to treba vole. Moju umjetnost već prepoznaju oni koji su sposobni za to. Za druge je potrebno vrijeme. Nisam počeo da se bavim muzikom zbog šunda, pa neću zbog toga ni prestati. Kad sam počeo, nisam ni planirao da to bude profesionalno, mislim da je bog to želio i otvarao mi puteve. Sad sam siguran da je to svrha mog postojanja. Njemu sam zahvalan na ovom daru. To me je i inspirisalo da nastane ovaj novi singl, koji nosi naziv “Dar”. Sve moje kompozicije su božji dar, ja samo pokušavam da to zabilježim”, kaže Mihajlović.
On je ranije prezentovao publici singlove “Tvoj pogled” i “Život u snu” kao i tri instrumentalne kompozicije od kojih je “Green Field” rađena kao soundtrack za kratkometražni film Đorđija Vujačića “Dan bez sjene”.
“Moja muzika je duboka, iskrena i poetična. Mogu vam reći da ću vas svakim singlom iznenaditi, jer je svaki originalan. Može da asocira na bilo šta, ali nećete naći u tuđoj muzici nešto isto”, tvrdi muzičar, dodajući da publika često karakteriše njegove singlove kao neobične.
“Navikli su na šablone i slušaju istu muziku, tačnije plagijate u drugim omotima i teško mozak onda prihvata nešto o čemu moraju da misle, a ja ih tjeram na to, da mozgaju. Ali svakako im se sviđa”, ističe muzičar.
Mihajlović je jedan je od rijetkih muzičara koji sve rade sami, pa je zadužen za muziku, tekst, aranžman, sviranje i snimanje svih instrumenata.
“Ogromno je opterećenje i puno vremena zahtijeva kad radite sve sami. Mora čovjek da se transformiše iz jedne uloge u drugu. Znam da je to samo radio Majk Oldfild u svijetu. Kod nas ne znam nikog. Naravno da ne bježim od saradnje, ali, zovem nekog kad sam siguran da može da se dobro uklopi i da doprinos. Međutim, ako mogu neki instrument bolje da osmislim, lakše mi je da ga odsviram, nego da nekome objašnjavam šta mi treba. Imao sam slučajeva gdje su odustajali i sami govorili da ću bolje sam odsvirati”, zaključuje on.
Inspiraciju nalazi u “dubini duše”
Za Mihajlovića pjesma mora biti cjelina, inspiraciju nalazi u “dubini duše” a zašto stvara numere sporijeg ritma, otkriva:
“Lako mogu da transformišem tu istu baladu u brzu, ali bi bila mnogo lošija, jer bi izgubila sebe. Pratim pjesmu i ona se razvija jednako kao biće. To su momenti. Ako nekom kažete da ga volite, to se ne prati šamarom i vikom, nego nježnošću. Ako hoćete da vas neko ostavi na miru, onda vičete. To je emocija. Tako je i u muzici”, objašnjava on.
“Ljubav je najvrednija, a ona traži osjećaje. Jednom mi je Miladin Šobić rekao da su brze pjesme pretežno glupe i površne. Lagane pjesme otvaraju polja na kojima možete da gradite šta hoćete. Nisam opterecen ni tempom, imam i bržih pjesama u pripremi, mislim da je najbolje kad imam sve. I Metallica ima balade. Interesantno, to su najveći hitovi, balade agresivnih bendova”.
Bonus video:
