Kompozitora, gitaristu, tekstopisca, producenta, koncertnog audio inžinjera i pisca, Nikolu Vranjkovića, onima koji prate regionalnu rok scenu, nije potrebno posebno predstavljati.
Fanove u Crnoj Gori kupio je dugogodišnjim radom u grupi “Block Out”, pa je njegov samostalni rad u startu imao veliko povjerenje publike, koju na kraju nije iznevjerio.
Upravo iz toga razloga, bilo da nastupa u Podgorici ili Nikšiću, samostalno ili u okviru festivala, prostor ispred bine biće popunjen velikim brojem poštovaoca njegovog rada, a tako je bilo i na ovogodišnjem Lake festu.
U razgovoru za “Vijesti”, Vranjković je otkrio da trenutno radi na live albumu, pričao je o svojim tekstovima po kojima se izdvaja od ostalih muzičara, a pojasnio je i koliko je teško napraviti set listu na festivalima u odnosu na samostalne nastupe, osvrćući se na nedavni nastup u Nikšiću.
“Obično na festivalima bendovi poštuju satnicu i svoje kolege... i ovdje su naravno skoro svi to poštovali. Zahvalio bih se američkom bendu ‘Dog Eat Dog’ koji su skratili svoj nastup da bi i mi stigli da nastupimo prije jutra. Onog momenta kada izađemo na binu mi prestajemo da razmišljamo o problemima. Znamo zašto smo došli u Crnu Goru i znamo kakva nam je baza poštovalaca ovdje. Poznajemo ovdje puno muzičara, i dobijamo puno mailova i pisama“, ispričao je muzičar kojem je ove godine nastup na Lake festu bio četvrti.
„Ako računamo ‘Block Out’ koncerte, ovo jeste bio četvrti. Drago mi je što sve ovo iz godine u godinu opstaje jer je ovo festival koji je tehnički jako dobro urađen, što nije lako. Što se tiče organizacije veoma je dobra, ambijent odličan“, pohvalio je on nikšićki festival, a zatim se osvrnuo i na crnogorsku publiku.
„Nikada nisam razmišljao o publici, bilo mi je svejedno da li sviram pred dva čovjeka ili 20 hiljada, a posebno nemam nikakav problem sa Crnom Gorom, jer, i prije dvadeset godina sam u jednom momentu imao možda veću bazu fanova u Crnoj Gori nego u Srbiji pa mi to dođe kao druga kuća. Ne razmišljam o tome već uživam“, zaključuje Vranjković.
Na pitanje da li već radi na novom materijalu, s obzirom na to da je posljednji album objavljen krajem 2017. godine, muzičar kaže:
„Radim svašta, ali ‘Veronautika’ je tek prije dva mjeseca izašla za Croatia Records za hrvatsko i slovenačko tržište, inače je u Srbiji objavljena krajem 2017. za Multimedia Records i polako pronalazi svoje slušaoce u regionu. Svirali smo sjajan koncert u Zagrebu i pokušavamo da pređemo malo i u Hrvatsku i Sloveniju, da taj materijal odsviramo i tamo, da se ljudi upoznaju sa tim. U Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji redovno sviramo odlične i posjećene koncerte“.
Kako kaže, zbog nastavka promocije tog albuma, rad u studiju će se pauzirati na neko vrijeme.
„I mislim da ćemo malo da zakočimo, da napravimo live album na kojem će biti dosta novih pjesama, ali i starih numera ‘Block Outa’ koje često ne možemo da sviramo, jer ima mnogo materijala. Solo koncerti traju po tri sata, ali ipak ima mnogo pjesama koje ne odsviramo, a ljudi ih traže“, ističe on.
„Čudno je kada čitaš te mailove i koje pjesme ljudi traže - ima nekih deset ili 15 koje su stalno u vazduhu, a nikako da dođu na red. Tako da mi je želja da te pjesme dobiju neki novi život na live snimku, koji ćemo snimati u Kombank dvorani sada u decembru, nešto je snimljeno tamo i prošle godine, nešto sa nastupa u Zagrebu, i na još par mjesta...“, nagovještava muzičar, za kojeg je karakteristično to što već godinama ima stalnu bazu poštovaoca svog rada, uprkos tome što nikada nije zalazio u komercijalne oblasti muzike. Kako sam ističe, imao je sreću jer nije bio prinuđen da balansira između sopstvenih muzičkih afiniteta i želja publike.
„Vjerovatno bih bio prinuđen da radim i to, da se ne bavim još nekim drugim stvarima, ali mislim da bi u tom slučaju sve propalo. Ako bih baš morao, vjerovatno bih takve kompromise radio na nekom drugom poslu. Možda bih prodavao opremu za ribolov ili otvorio prodavnicu mamaca, popravljao motore za čamac...Pa mogao bih i da pišem neke knjige“, odgovara on.
„Nedavno sam napunio 49 godina i sada bi trebalo sebe da zamislim da snimam neku ljigavu pop pjesmu da bi me prihvatilo više ljudi... Mislim da bi mi bilo užasno da izađem na binu i pjevam ljudima takve pjesme“, smatra Vranjković i konstatuje da za sada ima dovoljno pjesama.
„Makar više ne napisao ni jednu, odlično mi je ovako. Volim da sviram i da putujem, imam puno prijatelja gdje god da odem i imam tu sreću da mogu da šetam okolo. Ja se divim popularnim pjevačima i, tim velikim i važnim likovima (jedan je nastupao na Lake festu i s*ebao pola sata tuđeg vremena jer mu se može), i političarima koji su cijeli svoj životni sistem napravili takvim da ne mogu normalno da odu u prodavnicu, na utakmicu ili na pecanje“, komentariše muzičar i dodaje da on nije ljubitelj takvog života.
„Na festivalima šetam kroz publiku, družim se i slikam sa ljudima. To mi je i bila želja kada sam bio klinac. Imam veliku sreću i čast mi je što radim već 15 godina sa najvećim bendom na ovim prostorima, Bajagom i instruktorima, od kojih sam puno naučio. Zahvaljujući Momčilu Bajagiću, ja u stvari mogu da radim ovo što radim sa svojom muzikom, jer imam njegovu punu podršku u svakom segmentu svog posla, i kao neko ko tvrdoglavo gura svoj bend i kao live inžinjer zvuka Bajage i instruktora“, pojasnio je on.
„To je jedna velika muzička porodica“, zaključuje Vranjković, autor “Zaovdeilizaponeti” i “ Bremeplov” knjiga u kojima su se našli stihovi iz njegovih pjesama.
Upitan da li je tajna njegovog uspjeha upravo poetičnost stihova, jer nudi nešto čega na današnjoj muzičkoj sceni nema ili ima veoma malo, iskreno odgovara da ne zna.
“Nemam pojma. Osjećam se tako da nije pošteno da pišeš ako nemaš o čemu i onda i ne pišem često. Ili pišem nešto u telefonu, pa pročitam i obrišem, ono što mi se dopadne i nastavim kasnije. Nemam nikakvu obavezu i nisam ni za koga vezan nikakvim ugovorom koji podrazumijeva vremenske rokove“, poručuje Vranjković.
„Nisam lažno skroman, razumijem da tu ima nekih pjesama koje ljudi vole i na koje sam naravno ponosan, ali još uvijek nisam dostigao nivo kvaliteta kakav su dostigli neki talentovani ljudi, naročito oni koji mogu da kažu sve u par rečenica. Ja sam recimo opsjednut i oduševljen posljednjom Nigrutinovom pjesmom, to je nešto što samo genijalci mogu da naprave.
Da u desetak riječi, koje su najgluplje koje je iko ikada izgovorio, najpreciznije moguće, opiše sve što se dešava u našem okruženju, a dešava se blagi užas“, zaključio je muzičar.
Bonus video:
