Fanovi širom svijeta i dalje su u šoku nakon smrti legendarnog gitariste Edija Van Hejlena.
Nema nikakve sumnje da je riječ o jednom od najboljih gitarista svih vremena, ali posebno je zanimljiva priča o njegovoj gitari, unikatnom i potpuno “ludom” - Frankenstratu.
Ta priča, zapravo, počinje 1972. godine kada je Edie Van Hejlen zajedno sa svojim mlađim bratom Aleksom i Markom Stounom osnovao band pod nazivom “Mammoth”. U tom bendu Edi je bio vokal i svirao električnu gitaru, Aleks bubnjeve, a Stoun bas gitaru. Razglas su iznajmljivali od Dejvida Li Rota, koji im je naplaćivao 50 dolara po nastupu. Dejvid je u početku pokušao da postane stalan član banda, ali nije zadovoljavao kriterijume. Kasnije su ga ipak primili u bend da ne moraju da plaćaju njegov razglas. Posle nekog vremena bend je promijenio ime iz Mammoth u Van Halen zato što je ime Mammoth već postojalo i bilo zaštićeno autorskim pravima.
Na jednom od njihovih nastupa zapazio ih je i basista grupe Kiss i o svom trošku odveo u Njujork, u diskografske kuće “House of Pain” i “Runnin with the Devil” gdje su snimili svoj prvi demo. Međutim, Ediju se nije sviđao demo jer nije imao odgovarajuće efekte za gitaru prilikom snimanja.
Bend ubrzo prekida saradnju s tim diskografskim kućama i upoznaje producenta Teda Templemana iz diskografske kuće Warner Bros. Ted im je ponudio ugovor i snimanje njihovog prvog albuma kojeg su nazvali “Van Halen”. Album je objavljen 10. februara 1978. godine. Izlaskom ovog albuma postavljaju se nova pravila u sviranju električne gitare i rock muzike generalno.
Ono što karakteriše Edijevu tehiku je izvođenje tehnike tappinga. Naime, tappingom mogu da se izvedu složene dionice velikom brzinom, a Edi je toliko usavršio tu tehniku da niko nije mogao ni da provali kako je odsvirao neku dionicu. Odmah pored tappinga neizostavni dio njegovoga sviranja je flažolet, upotreba tremola za brzo i melodično sviranje i izvlačenje puno različitih efekata iz električne gitare.
Edi je izvorni “pronalazač” Floyd Rose sistema sviranja električne gitare. Jedan od ključnih elementa tog sistema je bila upravo tremolo ručica. Ranije, tremolo ručica mogla je da se pomjera samo u jednu stranu, i to prema telu gitare, ali Edi je došao na ideju da može da se pomera i prema gore i time je proširio mogućnost novih zvukova i efekata za električnu gitaru. Takođe, počeli su da izlaze i modeli gitara koji su imali mogućnost da se žice zaključaju i tako se spriječi njihovo raštimavanje. Danas gotovo svaki rock band ima Floyd Rose sistem.
Edi Van Hejlen je napravio svoju sopstvenu gitaru koju je nazvao Frankenstrat zato što se je sastojala od delova Fender Stratocastera i Gibsonovog modela Les Paul. Pomoću Frankenstrata je proizvodio meke i lagane zvukove i specifičnu distorziju, a za izvođenje različitih zvukova je koristio transformator kojim je obarao snagu pojačala.
Pokušavali su mnogu kasnije da naprave nešto slično, bilo je kopija, replika, svega i svačega… ali Frankenstrat je ostao jedan i jedini. Kao i njegov tvorac.
Bonus video:
