Kragujevac je uvijek bio centar rok muzike, ne samo kad je Srbija u pitanju već i stara Jugoslavija. Upravo iz tog grada ponikli su mnogi bendovi među kojima su najpoznatiji Smak, Osvajači, Čovek bez sluha.
Odnedavno, u ovom gradu, no neće se samo fokusirati na granice Srbije, postoji još jedan sastav koji će pokušati da približi drugačiji zvuk, te će sastav “Šaptač” više gajiti fank, soul i r’n’b zvuk.
Ovaj sastav nedavno je oformio basista Osvajača Dejan Pejović, a numerom “Potpuno slobodan” najavljuje i muzičke promjene koje će uslijediti u njegovoj karijeri. O svemu tome priča za Vijesti...
Dejane, nakon toliko godina u rok muzici, bio si basista benda Osvajači, riješio si da pokreneš solo projekat i sa svojim bendom “Šaptač” okreneš se novom zvuku. U pitanju je r’n’b, soul, funk... Dolaze li mekši pravci s godinama ili si i sam zaželio da radiš nešto drugačije?
Možda je i do godina, samo još odbijam da priznam (smijeh). Šalu na stranu, ipak sam ja dijete rok muzike. Ona me i dalje vozi i volim da je sviram, ali kada se dugo baviš muzikom, onda naiđeš na mnogo toga što ti se dopadne. U fank muzici ima dosta prostora za bas gitaru, otuda možda i djelimična privrženost ovom pravcu. Danas se često dešava da muzika koketira sa različitim žanrovima i meni se to dopada. Dobro je da se razvija, mijenja i dobija neke nove oblike. Čini mi se da je pravac kojim je “Šaptač” krenuo baš slabo zastupljen na našim prostorima. Vidjećemo šta to znači, za nas je dobro da smo se vratili korijenima - bavimo se muzikom iz čiste ljubavi.
Za sada ste objavili jedan singl “Potpuno slobodan”, kakve su reakcije?
Reakcije su odlične. Dosta pažnje je posvećeno detaljima. Radeći pjesmu, zatim spot i sve što ide uz to, trudio sam se da dam svoj maksimum. Trebalo mi je malo više vremena da sve to skockam, ali sam zadovoljan kako je sve ispalo. Kao što sam rekao, publika je malobrojna i ne možeš očekivati da napraviš neki bum. Mislim da uz predan, kvalitetan i konstantan rad rezultati dođu na kraju.
Je li Šaptač - Dejan Pejović ili je ipak u pitanju bend? Kakvu simboliku nosi ime Šaptač?
Pomalo je i jedno i drugo. Šaptač je zamišljen kao projekat gdje će učestvovati veći broj muzičara. Neće imati neku konstantnu formu, već će muzičari učestvovati u zavisnosti od želje, senzibiliteta i zahtjeva pjesme. Tako sam ja dio Šaptača u smislu komponovanja, aranžiranja i organizacije, dok je Šaptač bend u smislu muziciranja, kreativnosti i potpune slobode izražavanja svih prisutnih. Što se tiče imena, nema tu neke prevelike filozofije. Šaptač nešto zna, a neko bi trebalo to da čuje. Šaptač je neki vid alter ega.
Ovi pravci koji ste izabrali nijesu toliko popularni na prostorima Balkana. Koliko je teško raditi sve što nije standardno kod nas i ne prilagođavati se trendovima?
Čini mi se da je ova vrsta muzike, tipa soul i r’n’b, baš na margini, na ovim prostorima. Mediji jednostavno pumpaju samo stvari koje su izrazito komercijalne. Tako je u svijetu, nije to samo kod nas. Rekao bih, čak, da je tvrđa rok muzika u boljem položaju, jer ima duboko ukorijenjenu tradiciju i nekako još uvijek uspijeva da egzistira na festivalima. Uvijek je teško kada nisi “u trendu”. Drugim riječima, nisi ni počeo, a već si amputirao najveći dio publike. Opet, kada počneš da juriš trend, gubiš identitet. Maloprije sam pomenuo da se kroz Šaptača, u nekoj svojoj priči, vraćamo korijenima. Iznjedriš nešto bez ikakvih pretenzija, kažeš šta imaš, gaziš taj put lagano. Sve me to podsjeća na doba kada sam bio klinac i počinjao da se bavim muzikom. Zato mi se i sviđa ovaj osjećaj sada.
Danas imamo mnoge festivale, no ovakvim bendovima otvorena su vrata isključivo ako sviraju covere. Hoćete li vi kroz obrade pokušati da dođete do publike ili ćete se isključivo držati autorske priče?
Autorska priča je u osnovi, ali to ne znači da se nećemo baviti i obradama. Sviđa mi se ideja da sviramo i neke poznate pjesme, ali je poenta da one dobiju nove aranžmane, da se osjeti neki potpuno drugačiji vibe. Samo u tom smislu, biće nekih obrada.
Interesantno je da je pjevač nekadašnji član prvog boj benda “Peti element”. Koliko je bil oteško skupiti ekipu?
Pa da. Busi (Nenad Busarac) i ja imamo puno zajedničkih interesovanja. Muzika je svakako jedan dio te priče, a iz druženja i provoda umije da se rodi nešto dobro.
Nekako su se sklopile kockice. Ekipa ljudi koja je učestvovala na projektu je stvarno sjajna, u svakom pogledu.
Produkcija pjesme “Potpuno slobodan” rađena je u Irskoj, gitare su snimane u Kanadi, dio duvačke sekcije u Italiji. Koliko danas tehnologija olakšava da kvalitet onoga što radiš bude na nivou?
Tehnologija je donijela brzinu, olakšala komunikaciju i razmjenu informacija. Danas vrlo lako možeš seliti kompletan projekat sa jedne na drugu stranu planete, što je ranije bilo skoro neizvodljivo. Iz tih razloga možeš imati svjetsku produkciju, a da si kod kuće. Duffmusiq i Džastin Forslej su ljudi sa ogromnim iskustvom u svijetu fanka i soula, što se može čuti i u pjesmi “Potpuno slobodan”.
Najavio si da je ovo tek početak, kakvi su planovi Šaptača?
U planu je da se uskoro uđe u studio, a zatim objavi sljedeća numera, koja je puno bliža soulu. U pripremi je i studijski live snimak, gdje bi se mogli naći neki hitovi, ali u novom, Šaptačevom maniru.
Bonus video:
