Žena u crnogorskoj hip-hop sceni relativno je mali broj, ali njihov doprinos ne može da se zanemari. U tom ograničenom prostoru ističu se i umjetnice, koje ne samo da donose svoj jedinstveni zvuk, već i hrabro mijenjaju dinamiku industrije. U srcu tog pokreta stajaće i dvije hrabre reperke čije su se rime i stihovi našli na kompilaciji “Domaća rabota” - Jutro i Kurgashian.
Sara Kurgaš aka Kurgashian još krajem prošle godine skrenula je pažnju na sebe numerom “Sarah Tonin”, a upravo je ovaj pravac za nju bio logičan slijed jer je odrasla uz hip-hop.
Zato ju je obradova poziv za kompilaciju “Domaća rabota” koju smatra osvježenjem ne samo kad je domaći hip hop u pitanju, već kompletna muzička scena. Za istu osmislila pjesmu “Lukavo” koja iz dana u dan na Youtube-u ima sve više pregleda. Sara tvrdi da na ovoj kompilaciji ima još dosta toga što se “mora preslušati”, te priča i o tome kakva je uloga žena u hip-hop industriji. Sigurna je da žene u repu nose veći teret, te tvrdi da upravo njihovo vrijeme u ovoj kulturi koja ove godine proslavlja pola vijeka tek dolazi...
Saro, već si imala priliku da od prve pjesme sarađuješ sa momcima iz muzičkog studija Knowhere2Run. Kako ti se dopala njihova ideja da objedine crnogorsku hop-hop scenu na jednoj kompilaciji i da li si već imala pjesmu ili si je posebno radila za ovaj projekat?
Marko i Todor su zaista eklektični u smislu audio produkcije, tako da sam odmah prihvatila poziv za učešće na kompilaciji. Bila sam sigurna da će “Domaća rabota” biti osvježenje za našu scenu i drago mi je što sam dio ovog važnog hip-hop projekta. Pjesmu “Lukavo” sam radila posebno za ovu svrhu, sa ciljem da se istakne pozitivnim vibracijama i pokrene publiku.
Bit uz koji repuješ “Lukavo” veoma je ritmičan. Koliko ti je bio inspirativan za tekst i koliko ti je vremena trebalo da isti napišeš?
Mislim da nikada neću pristati da snimam preko bita koji mi se ne sviđa, tako da sam zahvalna što imam izuzetno kreativan tim u Knowhere2Run. Prefinjenog smo ukusa i to ćemo da istaknemo u novoj eri koja nam dolazi ubrzo. Naša ekipa razmišlja masu unaprijed. Tekstove pišem tek pošto čujem na čemu ću sljedeće da radim. Trebalo mi je da dobro preslušam ovaj instrumental jer ga treba uhvatiti. Zapravo, najveći izazov je uhvatiti svoje misli dok trče kroz bit. Na kraju taj tekst izgleda dosta apstraktno, ali kad živite ovim stilom - razumijemo se.
U prethodnom intervjuu za Vijesti rekla si da se muzikom ne baviš zbog popularnosti, već da snimaš ono što voliš da slušaš. Kako ti se dopada kompilacija i koje su to pjesme sa nje koje slušaš na repeat?
Ima mnogo izvođača koje još nisam ni sama upoznala, a oduševili su me. Među njima mi je favorit Vajti (Zlo u dom) - Deceniju posle. Momak kojem se u glasu čuje muzičko, ali i životno iskustvo, mora se preslušati. Svojom kreativnošću i humorom, Prefix - Svitac je zasigurno osvojio veliki broj slušalaca, pa i moju On Repeat plejlistu. Dobbla Galiot - Kraken mi je takođe među top tri, kada su u pitanju izvođači koje prije nisam čula. Kompilacija je krcata novih i već poznatih umjetnika. Iznenađena sam koliko smo se dobro uklopili. Iako zvučimo dosta drugačije jedni od drugih, objedinjeni smo u kvalitetnom paketu koji ne bi valjao bez Ronaldo Maximuma (koji ubrzo izbača spot za “Bjeloza Konza” i biću tu u nekim kadrovima, pa obavezno ispratite), Bustina Džibera, Sivila, Džej Džej Okoče (Random i Poetik), Lerdifona, Dedduha, Jutra, Skovecheta, Despyja...
Nisi podlegla novom trendu - korišćenju autotjuna, mada ni na čitavoj kompilaciji ga nema. Kako i sama gledaš na ovaj trend s obzirom na to da su mnogi riješili da ga koriste ne bi li pridobili mlađu publiku?
Mislim da nema ništa loše u tome da se neko oproba u autotjunu. To sigurno ne bi bilo u nekoj neukusnoj mjeri, već bih se poslužila tim alatom ukoliko bi bio neophodan za dinamiku numere na kojoj se radi. Što se tiče pridobijanja publike, ne razmišljam u tom smjeru. Vidim da je u trendu i slušanje 2x brže od originalne verzije. Čini mi se da je to, nažalost, neka budućnost. Sve manje imamo pažnje da slušamo i gledamo druge, nije nam važno šta imaju da kažu, bitno je samo da prija za uho. Pokušaću da u tom smislu ne podlegnem nekim promjenama, ako dođe taj dan.
Ti i Jutro ste jedine žene na ovoj kompilaciji. Hip hop u Crnoj Gori raste, ali pripadnice nježnijeg pola rijetko se odlučuju za isti. Zašto je to tako?
Jesmo, mada ne bih rekla da pripadamo nježnijem polu. Mislim da nerijetko nosimo veći teret u smislu onoga što ćemo reći u pjesmi, nego kojim se žanrom bavimo. Od nas se očekuje da ćemo da psujemo, da repujemo o intimnim odnosima, da se možda i skinemo. Lično ne pripadam nikakvom kalupu, po rođenju sam dovoljno kompleksna ličnost da bih se zamarala još muzičkim podjelama i da uz to vučem i ove polom određene promjene. Da bude dovoljno ironično, a to moram pomenuti jer je srž ista, samo sa druge strane novčića: isto tako me porede sa Sajsi i Mimi, ali uz dužno poštovanje - niđe veze. To što sam žensko i repujem ne pravi nikakvu sličnost sa njima.
Nedavno je Mis Eliot prva hip hoperka koja je ušla u Kuću slavnih. Šta to znači za ženski hip-hop?
To za mene znači da sam krenula pravim putem, Missy je bila prva reperka koju sam čula u životu, a slušam je i danas. U globalu, ovo znači da će druga polovina hip-hop vijeka pripasti ženama. Stižemo.
Bonus video:
