Ovakva će temperatura biti na planeti i ne možemo ništa da učinimo

Na primer, temperatura u arktičkom krugu jednog je dana prošle zime abnormalno porasla. Šmidt kaže da će se ovo dešavati sve češće, što znači da će godine poput ove – kada je zabeležen najniži nivo morskog leda – biti normalne. Leta na Grenlandu, procenjuje se, biće bez leda do 2050. Podsjeća se i na ekstremno otapanje leda koje se na Grenladu desilo 2012. - naučnici očekuju da će se ovo, do kraja vijeka, dešavati svakih šest godina.
135 pregleda 0 komentar(a)
Planeta Zemlja, Foto: Shutterstock
Planeta Zemlja, Foto: Shutterstock
Ažurirano: 13.08.2016. 14:50h

Verovatno ste već potpuno svjesni da je poslednjih godina sve toplije i toplije. Ova godina biće rekordna po tom pitanju – temperatura se povećala za 1,3 stepena u proseku.

To nas vodi opasno blizu one strašne brojke od povećanja od 1,5 stepen, kada ćemo i formalno krenuti na put bez povratka, prenosi Biznis Insider.

Gavin Šmidt, klimatolog koji je čelnik NASA-inog Godard Instituta za istraživanje svemira, rekao je da smo, bez obzira što još nismo došli do te brojke, nezaustavljivo krenuli ka velikim klimatskim promjenama. On navodi da - sve i da sjutra svedemo potrošnju ugljenikovih emisija na nulu, proces više ne možemo zaustaviti. Sve što možemo jeste usporiti klimatske promene kako bi se čovječanstvo moglo prilagoditi što je lakše moguće.

Šmidt je siguran da ćemo najkasnije u narednih 14 godina povećati prosječnu temperaturu za tih strašnih 1,5 stepen Celzijusa.

Na primer, temperatura u arktičkom krugu jednog je dana prošle zime abnormalno porasla. Šmidt kaže da će se ovo dešavati sve češće, što znači da će godine poput ove – kada je zabeležen najniži nivo morskog leda – biti normalne. Leta na Grenlandu, procenjuje se, biće bez leda do 2050. Podsjeća se i na ekstremno otapanje leda koje se na Grenladu desilo 2012. - naučnici očekuju da će se ovo, do kraja vijeka, dešavati svakih šest godina.

Čak i u najboljem scenariju po nas, okeani će porasti od pola do jednog metra do kraja vijeka, a to znači da će bez doma ostati barem četiri miliona ljudi. I ne samo to, u tropima će postajati otrovnije: okeani upijaju trećinu ugljen diokisda iz atmosfere, zbog čega se zagrijevaju i postaju “kiseliji”. Očekuje se da će svi koralni grebeni biti uništeni – u najboljem slučaju, polovina.

Očekuje se da će se u tropima povećavati broj vrelih dana za pola do 2050. godine.Severnije – od 10 do 20 odsto više vrelih dana. Suše će biti sve češće – moglo bi zahvatiti 40 odsto zemlje, duplo više nego danas.

A tu je i vrijeme – očekuju se dramatičnije prirodne katastrofe. Ekstremne oluje, šumski požari i talasi vreline biće “normalni” nakon 2070.

Bonus video: