U Podgorici će, u parku na Ćemovskom polju, nedaleko od stadiona Mladost, uskoro biti i zvanično napravljen park za pse. I to je prvi park za pse u Crnoj Gori. Izgradnja ovog parka, kao i drugi radovi u parku na Ćemovskom, poput rekonstrukcije trim staze i dječijeg parka, kako je objavljeno na stranici cemovsko.wordpress.com, finansiraju se od sredstava koja su dobijena kroz projekat Ministarstva finansija i UNDP, odnosno kroz akciju Budi odgovoran. Za projekat je dobijeno 50.000 eura. Projekat, koji su u ime građana kandidovale NVO Green Home i Ozon, se realizuje u saradnji sa Zelenilom Podgorica.
Prema planu Zelenila, u parku za pse će biti postavljeno deset sprava za trening. U konsultaciji sa agility instruktorkom, Majom Šparovec iz Beograda, urađene su određene izmjene kada je u pitanju tip predloženih sprava. Zelenilo će, kako je saopšteno, uzeti u obzir te sugestije.
Za pseći park na Ćemovskom, Šparovec je, prije svega, kazala da nije dobro da sprave budu fiksne.
“U Beogradu su postavili sprave u nekim parkovima koje se ne pomjeraju i po meni nisu baš praktične i bezbjedne. Recimo visina skakaonice (mi to zovemo hop) nije ista za sve pse i štap bi trebalo da padne, ako ga pas obori”, kaže Maja.
Fiksne sprave jesu lakše za održavanje, ali ona smatra da je bolje da su, ako je moguće, neki njihovi dijelovi mobilni. Tako bi bilo dobro da je, ako u parku postoji skakaonica, štapove moguće skinuti, kako bi svaki vlasnik za ljubimca mogao da podesi odgovarajuću visinu.
“Dobro bi bilo da postoje tri visine hopova, kako bi skakaonicu mogli da koriste i mali i veliki psi”.
Šparovec je za blog Ćemovsko polje dala nekoliko savjeta budućim korisnicima parka o načinu na koji bi trebalo da koriste sprave za trening pasa, te objasnila da zajednički trening čovjeka i psa na spravama predstavlja način za poboljšanje njihovog odnosa. Agility instruktorka kaže da će sprave u parku "omogućiti novu vrstu druženja sa ljubimcima".
“Prepreke su dobre za poboljšanje odnosa između čovjeka i psa, zanimljive su, pas nauči nešto novo i na drugačiji način koristi svoje tijelo, nego kad samo šeta”, kaže Maja i dodaje da se pas u treninge uvodi polako.
“Sve zavisi od psa i nikad ne smije da se upotrijebi sila, da se pas recimo vuče preko…”, kaže Maja.
Ukoliko je u pitanju savladavanje lekcije preskakanja prepreka na skakaonici, najlakše je to učiniti tako da se štap postavi skroz nisko, a da za to vrijeme neko psa drži na jednoj strani, te da druga osoba, vlasnik, psa dozove preko ili mu baci igračku.
“Kad pas to skapira, onda se štap polako diže”, savjetuje Maja i dodaje da se tokom vježbe može koristiti i komanda hop, koju će onda pas vremenom i usvojiti.
Za most, kaže Maja, nije neophodna neka velika visina. A da bi pas savladao tu prepreku, motivišite ga hranom, tako je najlakše. Nikako bacanjem loptice.
“Stavite nagradice na nekih 10, 15 centimetara i onda pas ide sam. Mic po mic i za koju nedjelju pas će biti preko”.
Naoružajte se strpljenjem
Tokom treninga, kako je rekla, morate biti strpljivi. Ako pas griješi, ne požurujte ga i ne prisiljavajte da nešto radi.
“Učenje prepreka je proces. Ako pas samostalno napreduje, kad se osjeća sigurno, biće sve lakše i lakše, njemu i vlasniku. Ako ga jednom poguramo i uplaši se, opet smo na početku ili čak nekoliko koraka nazad”, kazala je ona za blog cemovsko.wordpress.com.
Maja kaže da je opšta edukacija najvažnija, a neke od tih opštih lekcija su:
• Bez suviše visokih skokova • Pas ne smije biti premlad ili predebeo – nije poželjno skakanje kod pasa mlađih od godinu dana. • Ne trenirati tri do četiri sata poslije obroka, zbog torzije • Ako je hladno, psa bi trebalo prije treninga zagrijati, da ne povrijedi mišiće i zglobove. Ljeti se pazite vrućine.
“Ljudi moraju shvatiti da malo deblji ljubimac, koji manje-više leži po cio dan ne može odjednom skakati neku veliku visinu. Može on, ali će se kad tad povrijediti. I nije isto da li pas sam u igri nešto preskoči ili ga mi motivišemo da to uradi za nas. Vlasnici moraju i obratiti pažnju na dužinu treninga: dva do tri puta nedjeljno, pet do deset minuta je dovoljno. A ostalo je igra, igra, igra”, kaže Maja.
Motivacija i – kada je kraj treninga
Agility instruktorka iz Beograda kaže da čovjek koji radi sa psom na ovom treningu ne mora biti u ekstra formi.
Tokom rada sa psom, životinja bi trebalo da bude motivisana.
“Motivacija psa može biti šta god pas voli – loptica, igračka, stara krpa, povodac, razne nagradice, viršle, kačkavalj, vlasnik koji potrči, plješće rukama, veseo glas,… Sve što pali”.
Trening je, kaže Maja, važno završiti kad je pas na vrhuncu, onda kad je sve super i najbolje.
“Pošto psi pamte zadnju stvar. Ako se na svakom treningu smori i sve završi konfliktom (pas pobjegne, ne da mu se više,…) onda će to zapamtiti i to će biti prva asocijacija na početku sljedećeg treninga, da vlasnik želi nešto što pas ne želi. Zato je važno puno igre, pa i ostalih komandi, da to bude baš divno zajedničko vrijeme”.
Maja Šparovec upozorava buduće korisnike parka da se ne zanose YouTube snimcima sa agility treninga – ti snimci su jako često previše profesionalni, kaže ona.
"Ne očekujte od svojih pasa to što vidite na internetu. Počnite polako i stićićete daleko. Zabavljajte se sa svojim psima, to je na kraju krajeva i cilj”, kazala je ona za blog Ćemovsko polje.
Bonus video:
