Zadovoljstvo poslom predstavlja opšte osjećanje o poslu, uzimajući u obzir njegove povoljne i nepovoljne aspekte.
Često se postavlja pitanje da li postoji jedan opšti faktor zadovoljstva poslom ili je to više faktora. Možemo čuti da je nekim ljudima najbitnija visina plate, drugima karakteristike posla, dobri međuljudski odnosi ili mogućnost napredovanja.
Koji od faktora će najviše uticati na zadovoljstvo poslom, ne zavisi samo od ličnosti, već i od kulture (u Maleziji npr. dobri interpersonalni odnosi predstavljaju najbolji prediktor zadovoljstva poslom, dok u SAD i Hongkongu karakteristike posla mnogo više utiču na opšte zadovoljstvo poslom).
Usljed finansijske krize u kojoj se nalazimo, stiče se utisak da je zadovoljstvo platom osnovno mjerilo zadovoljstva poslom, posljednjih godina.
Pored same visine plate, koja utiče na zadovoljstvo poslom, veći uticaj ima percepcija pravednosti u nagrađivanju - osobe su zadovoljne nižom platom ukoliko je ona ista kao i kod ostalih zaposlenih, a nezadovoljne su ukoliko kolege za isti posao primaju veću platu
Pored same visine plate, koja utiče na zadovoljstvo poslom, veći uticaj ima percepcija pravednosti u nagrađivanju - osobe su zadovoljne nižom platom, ukoliko je ona ista kao i kod ostalih zaposlenih, a nezadovoljne su ukoliko kolege za isti posao primaju veću platu.
Kada visina zarade, međuljudski odnosi i dobri radni uslovi dostignu neke optimalne vrijednosti, mnogo bitniji postaju tzv. „pravi faktori motivacije“, kao što su samostalnost u radu, izazovni radni zadaci, napredovanje u poslu i sl.
Zadovoljstvo poslom utiče na radni učinak, fluktuaciju u kompaniji, na mentalno zdravlje i blagostanje zaposlenih, razvoj predanosti organizaciji.
Istraživanja ne pokazuju da postoje značajne razlike između polova, kada je u pitanju zadovoljstvo poslom.
Kada je u pitanju starost, studije sprovedene u 10 zemalja dokazuju da je zadovoljstvo poslom najniže u periodu od 26 do 31 godine, a potom ima tendenciju rasta do kraja karijere.
Budući da se, kako starimo, mijenjaju i očekivanja koja imamo od posla, mi napredujemo u karijeri, postajemo stručniji i sposobniji, treba očekivati da budemo na boljim pozicijama nego na početku karijere, a samim tim i zadovoljniji.
Studije sprovedene u 10 zemalja dokazuju da je zadovoljstvo poslom najniže u periodu od 26 do 31 godine, a potom ima tendenciju rasta do kraja karijere
Najpoznatiji instrument koji mjeri zadovoljstvo poslom je Job Descriptive Index (JDI) čiji su autori Smith, Kendall & Hulin, a koji mjeri zadovoljstvo platom, mogućnošću napredovanja, rukovođenjem, prirodom posla i karakteristikama saradnika.
Test koji se koristi u svijetu, a preveden je i prilagođen našim uslovima je Minnesota Satisfaction Questionnaire (MSQ) čiji su autori Weiss, Dawis, England i Lofquist. Pokriva 20 aspekata posla kao što su mogućnost napredovanja, priznanje, radni uslovi itd.
Da li je vaš poslodavac nekada mjerio koliko ste zadovoljni poslom? Stiče se utisak da postoji veliki broj negativnih odgovora na ovo pitanje.
Najbitniji resurs svih kompanija trebalo bi da budu njihovi zaposleni, zato savjetujemo poslodavcima da rade na povećanju njihovog zadovoljstva poslom.
Galerija
Bonus video:
