Postoje priče koje su toliko dobre da je teško u njih povjerovati. Hening Noske se nasmije kad čuje ovakav stav. Urednik dnevnika „Braunšvajger cajtung“, Noske se novinarstvom bavi već 30 godina i, ako nešto zna, to je da je dobra priča - dobra priča, piše njemački „Špigl“.
Ovo je ludo vrijeme za Noskea. Telefon mu stalno zvoni, a glavne njemačke TV stanice traže da razgovaraju s njim. Sve zbog toga što je njegov mali list dospio u centar pažnje zbog jedne lokalne priče. „Svaki urednik sanja o ovakvoj priči“, kaže Noske.
Sve je počelo sa člankom o lokalnoj pljački. Ubrzo poslije toga jedna koverta koju je poslao anonimni donator pronašla je svoj put do lokalnog centra za podršku žrtvama. U koverti je bilo 10.000 eura – dvadeset novčanica od 500 eura.
Uslijedilo je još koverti:
- 10.000 eura za dnevni centar;
- 10.000 eura za četiri lokalne crkve;
- 10.000 eura za hor;
- 10.000 eura za grupu koja obezbjeđuje obroke za beskućnike;
- 10.000 eura za narodnu kuhinju, itd.
Za vikend je anonimni dobrotvor dao još jednu donaciju. Jedna čistačica u lokalnom prihvatilištu pronašla je kovertu sa 10.000 eurta ispod otirača kad je išla da baci smeće.
Iako su novac dobijale različite organizacije, sve donacije su slijedile isti obrazac. Svaki poklon je spakovan u bijelu kovertu, a donacija je gotovo uvijek bila ista, osim što je jednom bila 50.000 eura. Štaviše, kaže Noske, „novac je često bio zavijen u stranicu sa člankom iz naših novina“. Uz donaciju poslatu za vikend ostavljen je članak o skloništu kome je novac dat.
Misteriozni anđeo čuvar
Stanovnici Braunšvajga su očarani. Da li ovaj grad ima anđela čuvara koji sa novinama u ruci pronalazi ljude u nevolji? Dobrog Samarićanina koji noću luta sa kovertama punim para?
Čak su i zaposleni u „Braunšvajger cajtungu“ 1. februara pronašli kovertu u sopstvenim kancelarijama, navodi „Špigl”. Jedan novinar je pisao priču o Tomu, 14-godišnjaku koji je poslije nesreće na plivanju već sedam godina ozbiljno hendikepiran. U članku je opisano kako se dječakova porodica nosi sa teškoćama brige o njemu.
„Vozila sam kada sam čula vijest“, priča Klaudija Nojman, Tomova majka. „Morala sam da se parkiram pored puta, ostala sam bez teksta.“
„Vozila sam kada sam čula vijest“, priča Klaudija Nojman, Tomova majka. „Morala sam da se parkiram pored puta, ostala sam bez teksta.“ Kada je Tom, koji od nesreće može da komunicira samo preko sintetizatora glasa na računaru, čuo vijest zapljeskao je od radosti.
Tomovi roditelji žele da iskoriste novac za adaptiranje kućnog ulaza kako bi bio pogodniji za invalidska kolica. Takođe planiraju da učlane sina na terapijski kurs koji njihovo osiguranje odbija da plati. „Prosto je zadivljujuće da neko reaguje tako nesebično, da se to desi u tako individualističkom društvu u kome svako misli samo na sebe“, bila je oduševljena Klaudija Nojman.
„Krade od banaka i dijeli nevoljnicima”
Niko ne zna ko je dobrotvor. „Ali naravno, ovakve stvari vam zaokupe maštu“, kaže Tomova majka. Njena djeca misle da bi to mogla biti djela nekog savremenog Robina Huda – nekoga ko možda potkrada banke da bi novac dijelio ljudima u nevolji.
„Ili je to neki stari čovjek koji će uskoro da umre“, pretpostavlja Hening Noske. „Baš ne znamo.“
„Znate, svaki dobar novinar sanja o tome da pomogne da se nešto promijeni“, kaže Noske.
Međutim, dnevnik je nedavno počeo da dobija zahtjeve da piše članke o raznim organizacijama koje se nadaju da će nakon toga na njihovu adresu stići koverte. „To nije naš način rada!“, kaže Noske. „Nećemo dozvoliti da nas istrumentalizuju – uvijek se držimo novinarskog kodeksa.“
Do sada je misteriozni donator podijelio 190.000 eura. Većina ljudi koji su dobili bijele koverte svoju zahvalnost su izrazili preko „Braunšvager cajtunga“.
„Znate, svaki dobar novinar sanja o tome da pomogne da se nešto promijeni“, kaže Noske. Ali u Braunšvajgu dobri Samarićanin te snove i ostvaruje.
Galerija
Bonus video:
