Da se lako ne zarađuje novac pokazalo je troje takmičara u ležanju koji se “lavovski bore” za nagradu od 300 eura. Više od stotinu sati ležanja pod krošnjom stoljetnjeg javora, ali i skoro isto toliko sati, kako rekoše, ne fizičke već psihičke borbe i dokazivanja da oni to mogu i hoće.
Dubravka Aksić iz Podgorice i Nikšićani, Marko Vučković i Nikola Bošković, priznaju da kada su se prijavili za takmičenje nijesu ni slutili da će pet dana ležati i da će gosti etno sela “Montenegro” u Breznima, u Pivi, gdje se održava takmičenje, dolaziti da se upoznaju sa njima, fotografišu, upute im riječi podrške.
”Pomalo je naporno postalo, ali borimo se. Ne damo se, malo smo se zainatili. Naporno je i ležati, ali bitno je da se nas troje lijepo družimo, da nam prolazi vrijeme, a do kada ćemo ostati u ležećem položaju, ne znamo”, kazala je Dubravka.
Priznaje da su joj koleginice, kada je krenula u Brezna, poželjele sreću i poručile joj da će je mijenjati na poslu, a da je njeno samo da se vrati sa novcem. Tada nijesu ni slutile da će Dubravkino ležanje da se oduži. A nije ni ona.
”Nadam se da ću brzo doći sa parama. Volim da ležim i odmaram, ali ovoliko nijesam nikada”, priznaje kuvarica kojoj prija da konačno ne mora da brine za obroke jer je neko drugi za to zadužen.
Marko Vučković godinama djecu uči da je bitno da budu dobri, ali i vrijedni ljudi, pa se nada da njegovi učenici neće slijediti primjer učitelja i kvalitetno “prileći” da odmore.
”Postaje i malo naporno, ali izdržaćemo dokle se mogne. Nekako smo se svi zainatili, svi imamo volju i želju da što duže ovdje ostanemo, tako da će vjerovatno obaveze svakoga od nas presuditi koliko ćemo ovdje biti. Ovo je prava avantura, a ja sam htio da testiram neke svoje psihičke mogućnosti. Nadam se da moji učenici neće slijediti primjer svog učitelja da leže ovoliko”, sa osmijehom je kazao Marko i u šali dodao da ga je u Brezna poslala supruga, jer bolje da leži za novac, nego da kući leži džabe.
Nikola Bošković priznaje da iako mu je lopta u krvi i rekreativno se bavi fudbalom, nije mu strano ni izležavanje.
”Volim da ležim i odmaram i kući. Ležim ovdje, ležim kući, ležim svuda. Iako je nagrada bitna, bitno je i druženje, novo iskustvo. Javljaju se sa svih strana, svi pitaju, svima je zanimljivo. Praćeni smo dobro. U početku je ovo bila stvar fizičke izdržljivosti, a sada je već psihička igra. Čovjek ovdje dosta sebe testira. Manje koristim telefon nego kući, a umjesto toga uživam i razmišljam. Ovo je veliki test za mene. Može se ovdje prelomiti svašta. Možda ću sada manje ležati kući i biti aktivniji. Sve je ovo neka lekcija u životu. Imamo snage još da ležimo i da sačekamo najavljenu kišu da vidimo kako će biti dalje”, kazao je Nikola.
Priznaje da ih uveče obilaze i nepozvani gosti.
”Može se spavati pod vedrim nebom. Malo ima vlage, dolaze nam i lisice, borimo se sa njima, ali imaju neki kerovi što nas čuvaju. Ovo je sve neki novi izazov, neka nova avantura”.
Takmičenje u izležavanju, po kojem je Crna Gora jedinstvena u Evropi, organizuju braća Blagojević, a deseto jubilarno ima i jednu novinu - učesnici mogu da na svakih osam sati odu u toalet. Ta olakšavajuća okolnost pomogla je Dubravki, Marku i Nikoli da obore rekord u ležanju koji je do sada iznosio 52 sata, mada je bolje reći da su oni postavili granicu do koje naredni takmičari treba da stignu i da ih prestignu. Međutim, ni ta olakšavajuća okolnost nije pomogla da ostali takmičari budu uporniji, iako je u petak ujutro “busiju” ispod javora zauzelo njih desetoro, svi iz Nikšića i Podgorice.
Jedan od domaćina takmičenja, Radonja Blagojević, kazao je da su očekivali da ovogodišnje takmičenje potraje.
”Mislim da će kiša prekinuti ovo takmičenje. To ih jedino može ‘spasiti’ da prije ustanu. Očekivali smo ovo čim smo uveli pravilo da mogu svakih osam sati do toaleta. I oni prije koji nijesu mogli da ustaju bili su uporni, a ne sada kada mogu svako osam sati ići do toaleta”, kazao je Blagojević.
Bonus video:
