Ostavljen sam, spori loris bez žurbe noću traži voće, nektar, insekte i male sisare. Često poznat kao 'sramežljiv', ovaj nježni, ali otrovni primat suočava se sa očajničkom borbom za opstanak.
Prema pisanju ScienceFocus, oni mogu biti slatki i velikih očiju, ali su takođe toksični i potencijalno smrtonosni. Jedini otrovni primat na svijetu; ove "noćne krznene kugle" žive u prašumama južne i jugoistočne Azije.
Poznato je najmanje osam vrsta, uključujući Sunda spori loris, mali spori loris i bengalski spor loris. Sve vrste su trenutno u opadanju.
Koliko je spor spori loris?
Istraživači iz 18. vijeka koji su ih prvi opisali mislili su da su tromi i lijeni, i tako je nastao izraz „spori lori“. Ipak je, prema pisanju sajta, to malo nepravedno.
Oni ostaju mirni satima i imaju tendenciju da se kreću sporo, ali se i smrzavaju i skrivaju iza svojih ruku kada su zaprepašćeni. Takođe mogu da se pomjeraju kada je potrebno, na primjer, kada uhvate bubu ili izbjegnu predatora.
Gdje žive?
Spori lorisi žive na drveću, gdje su odlično prilagođeni svom okruženju. Imaju snažne ruke kojima se hvataju za drveće, fleksibilne zglobove i članke i nekoliko dodatnih pršljenova na sredini kičme, što ih čini gipkim i savitljivim.
Za razliku od mnogih drugih primata koji žive na drveću, koji se glasno probijaju kroz šumu, spori lorisi su ćutljivi. Oni ne skaču; kreću se oprezno, ruku uz ruku, a silaze kada treba da obave veliku nuždu.
Šta jedu?
Spori lorisi su svaštojedi. Oni gutaju male ptice, insekte, gmizavce, voće, gumu i nektar. Njihovi donji prednji zubi su modifikovani tako da formiraju strukturu zvanu češalj za zube, koju koriste za čišćenje i bušenje rupa u stablima drveća da bi došli do desni. Jedna životinja može napraviti više od stotinu rupa za samo jednu noć.
Takođe imaju dugačak, uzak jezik, koji im pomaže da dođu do desni, kao i da izvuku nektar iz cvijeća. Često vise naopačke kraj nogu tako da mogu da jedu obijema rukama.
Koliko je loš njegov ugriz?
Aktivirani otrov izaziva bol, otok i gnojnu ranu kojoj je potrebno mnogo godina da zaraste. Može ubiti male sisare i člankonošce i izazvati anafilaktički šok, srčane nepravilnosti i smrt kod ljudi.
Iako njegov otrov može da povrijedi grabljivce i ubije male životinje veličine plijena, čini se da spori lorisi imaju tendenciju da sačuvaju svoju toksičnu hranu za pripadnike sopstvene vrste.
U nedavnoj studiji o 82 spora lorija u divljini, trećina ženki i više od polovine mužjaka imale su užasne rane od ugriza drugih lorija. Mužjaci se bore oko ženki. Ženke se bore da zaštite svoje potomstvo, a oba pola se bore da brane svoju teritoriju.
Otrov se takođe pasivno koristi kao sredstvo odvraćanja. Prije nego što „parkiraju“ svoje bebe na drvo i odu u hranu, majke ližu svoje brahijalne žlijezde, a zatim dotjeruju svoje mlade tako da se otrov prenosi na krzno beba. Smatra se da ovo odvraća potencijalne predatore, kao što su oblačni leopardi i sunčani medvedi.
Zašto su spori lorisi važni?
Kao i sva živa bića, spori lorisi igraju važnu ulogu u svom ekosistemu. Plijen su zmija, orlova jastrebova i povremeno orangutana, a grabežljivci su i manjih zvijeri.
Kada jedu nektar, prenose polen između cvjetova. Kada jedu i vare voće, a zatim izbace svoje seme, pomažu u razmnožavanju sljedeće generacije biljaka.
Gdje se uklapaju u porodično stablo primata?
Spori lorisi pripadaju grupi primata zvanoj strepsirhines, koja takođe uključuje lemure sa Madagaskara, bushbabies i pottos iz Afrike, i vitke lorise iz Indije i Šri Lanke.
Svi članovi grupe imaju mokri nos koji se zove rinarijum, specijalizovani organ čula za otkrivanje feromona, i reflektujući sloj unutar očiju koji pomaže pri noćnom vidu. Oni takođe mogu proizvesti sopstveni vitamin C.
Kakav je njihov status očuvanja?
Spore vrste lorisa koje su identifikovane prije 2012. su trenutno navedene kao „ranjive“ ili „ugrožene“ od strane Međunarodne unije za zaštitu prirode. Tri najnovije vrste tek treba da budu formalno procijenjene, ali se takođe smatra da su u opasnosti.
Bonus video:
