Da budemo iskreni, u vremenima rada od kuće i na daljinu rado nosimo helanke i trenerke, a ne pantalone i suknje – sa obaveznim rajsfešlusom. Pritom otkriće te „ležerne mode“ nije prvi izazov s kojim je rajsferšlus morao da se suoči. Preživeo je i specijalnu dugmad na farmerkama i milione naleta besa: ko od nas nije na sav glas opsovao kada nam se komadić tkanine uvukao i nemilosrdno blokirao rajsferšlus, pa ne može ni napred ni nazad?
Uprkos svim nedaćama, rajsferšlus brani svoj nezvanični status nezaobilaznog modnog detalja više nego ikad, a to govori nešto u svetu punom izuma i pohlepe za optimizacijom – 130 godina nakon što je registrovan kao patent.
Prvi su se sami otvarali i rđali
Već 1850-ih učinjeni su prvi pokušaji da se na tržište dovede kopča za odeću bez prekida – patentni zatvarač. Ali prvi rajsferšlusi brzo bi zarđali, sami su se otvarali, bili nezgodni za upotrebu, a i preskupi.
Američki putujući trgovac Vitkomb Džadson uspeo je da ga dalje razvije 1890, za šta je dobio patent 29. avgusta 1893. Ubrzo je na Svetskoj izložbi u Čikagu predstavio svoj izum namenjen kao zamena za dugačke pertle na čizmama. Nažalost, nisu svi smatrali da je vezivanje cipela tako zamorno kao Vitkomb Džadson, jer je njegov izum naišao na široku – nezainteresovanost.
Tek deset godina kasnije, Džadson i jedan njegov partner usudili su se da ponovo pokušaju proboj na tržište, s poboljšanom tehnologijom. Istoričari kažu da je sam Džadson u međuvremenu pokazao više interesovanja za razvoj drugih izuma i možda je zato na kraju i odustao od rajsferšlusa.
Vojska SAD
No, na njegovoj ideji nastavili su da rade drugi. Kada je osnovni mehanizam konačno dospeo u serijsku proizvodnju, vojska SAD je tokom Prvog svetskog rata bila jedan od prvih kupaca. Rajsferšlus je korišćen na mornarskim čizmama i vodootpornoj odeći. Kasnije su korišćeni i drugi materijali, kao što su najlon i plastika, a od jednog trenutka su se rajsferšlusi mogli otvoriti sa oba kraja.
No, osnovni princip se zadržao do danas: dve fleksibilne trake tkanine svaka sa redom metalnih ili plastičnih zubaca spajaju se pomoću klizača na kojem je mali držač kojim se povlači gore-dole.
Muško-žensko
Tek kasnih 1930-ih izum je konačno napravio revoluciju u modi. Kao što nije bilo neuobičajeno za tadašnje modne inovacije, u početku je bio rezervisan samo za muškarce – za žene nije bilo prikladna odeća koja se brzo otvarala. Pritom su žene imale koristi od pronalaska, jer je rajsferšlus činio izlišnim naporno vezivanja gajtana ili petljanja s kukicama i ušicama.
Posebno rajsferšlus u međunožju nije bio prikladan za žensku modu. Otvori su morali biti sa strane kako ne bi skretali pažnju na intimno područje. U Nemačkoj su, sve do 1960-ih, uglavnom muškarci nosili pantalone sa šlicem napred – sve dok farmerke nisu započele svoj trijumfalni marš i dok je rodna segregacija odeće ukinuta barem na tom mestu.
Kod nekih proizvođača rukovanje rajsferšlusom i dalje se razlikuje u zavisnosti od pola: neki rajsferšlusi na ženskoj odeći mogu se zatvoriti levom rukom, dok se muška odeća obično zatvara desnom rukom. To je nasleđe preklopa s dugmadima iz ere pre rajsferšlusa: dugmad na ženskoj modi bila su raspoređena na suprotnoj strani, jer su bogate dame oblačile njihove služavke.
Rajsferšlus na Mesecu
U uniseks odeći jedva da postoji razlika po polovima, ali je često i dalje norma za košulje, bluze i odela.
Uzgred, rajsferšlus je pokazao izdržljivost prilično brzo nakon što je bio spreman za tržište: krajem 1950-ih, američka svemirska agencija NASA je prvo razvila odela pod visokim pritiskom, a kasnije i svemirska odela koja su se mogla zatvoriti rajsferšlusima. Dizajnirani su da drže vakuum i čak su korišćeni i prilikom sletanja na Mesec misije „Apolo 11“ u julu 1969.
Međutim, pošto odela nisu bila pogodna za duge boravke u svemiru, kao što je danas uobičajeno, NASA je na kraju odbacila rajsferšlus. No, naslednici NASA-tehnologije, otporni na vatru i hemiju, i danas su traženi u vatrogasnim službama i hemijskim postrojenjima.
"Seksualna revolucija"
Naravno, rajsferšlus je postao je i deo pop-kulture. Koliko bi buntovno izgledali Marlon Brando ili Džejms Din da nisu imali na sebi poluotovrene kratke jakne s rajsferšlusom?
Čak i 1971. rajsferšlus je još uvek mogao da izazove kontroverzu. Te godine Rolingstonsi su objavili svoj legendarni album „Sticky Fingers“, čiji je omot dizajnirao Endi Vorhol. Na fotografiji farmerki rajsfešlus je bio pravi i mogao je da se otvori i zatvori. Danas se taj omot prodaje za nekoliko stotina evra. Iako iza rajsferšlusa nije bilo ničeg uvredljivog, već muškarac u belim pamučnim gaćama, izbio je skandal. Diktator Franko čak je zabranio tog albuma prodaju u Španiji, jer je to sve „opsceno“.
Naslovne strane mnogih izdanja knjige „Strah od letenja“ takođe je krasio rajsferšlus, doduše samo nacrtan. Književnica Erika Jong svetsku slavu je stekla tim romanom objavljenim 1973. u kojem je skovala izraz „seks bez rajsferšlusa“, koji je ubrzo ušao u leksikon popularnih izraza. Tamo je opisan kao „seksualni susret ljudi koji nisu u vezi, iz čiste želje, oslobođen skrivenih motiva, i bez igre moći“. Jong kaže da je to „najčistija stvar koja postoji“ i objašnjava da je „bez rajsferšlusa“, jer „kada se nađete, rajsferšlusi otpadaju kao latice ruže, donji veš je oduvan u jednom dahu kao zrelo seme maslačka.“
Na 130. godišnjicu od patentiranja, rajsferšlus sada uglavnom neometano egzistira širom sveta. Samo japanski proizvođač IKK proizvede oko 1,5 milijardi komada svake godine. Savršenstvo rajsferšlusa verovatno leži u njegovoj nesavršenosti: to je prirodni pratilac koji se retko svesno ceni i primećuje, osim kada se zaglavi. Sve u svemu: srećan rođendan dragi rajsferšluse!
Bonus video:
