Bruklinski federalni sud osudio je 60-godišnjeg Kita Ranijera, koji je tokom dve decenije u SAD, Kanadi i Meksiku organizovao veoma popularne i skupe seminare za samoaktualizaciju.
On je u junu 2019. godine osuđen za čitav niz optužbi koje uključuju kriminalnu zaveru, seksualno iskorišćavanje, dečiju pornografiju, zlostavljanje maloletnih lica, prevaru, prinudni rad i organizovani kriminal.
Federalni sudija Nikolas Garaufis osudio je Ranijera na 120 godina zatvora, čime je praktično dobio doživotnu kaznu, na čemu je insistiralo Tužilaštvo.
- „Seksualno me je zlostavljao šaman u centru za ajahuasku“
- „Porno sajtovi erotizuju seksualno nasilje“ - da li je rešenje u zabrani plaćanja karticama
- „Moja žena me je silovala deset godina“
Odbrana je tražila od Garaufisa da ograniči kaznu na 15 godina zatvora, iako je takođe insistirala da je njihov klijent nevin.
Kako je Garaufis primetio „Ranijer se ponašao kao da se zakon na njega ne odnosi, ali na njegovu žalost, odnosi se."
Suđenje je trajalo samo pet sati, jer je porota smatrala da su argumenti tužilaca neosporni.
Međutim, Ranijer ima mnogo obožavalaca, koji tvrde da imaju nove dokaze za njegovu nevinost i zahtevaju odlaganje kazne.
Među onima koji brane Renijera istakla se glumica Niki Klajn koja igra u seriji „Betlstar Galaktika", a koja je na protest nakon suđenja došla sa čitavom filmskom ekipom.
Tokom leta 2020. godine, na njenu inicijativu organizovani su mini pokreti za socijalnu pravdu, kao što je „Mi kao jedan", kao i protesti i ples ispred kapije Bruklinskog federalnog centra MDC, kojem je Ranijer čekao na izricanje presude.
Žene koje su zbog njega propatile su ogorčene zato što su njegove pristalice prisvojile heštegove pokreta Životi crnaca su važni (Black Lives Matter).
Seksulane robinje na strogoj dijeti
Objavljivanju presude prethodilo je skoro petočasovno svedočenje 15 žrtava, uglavnom žena, koje su pričale o nasilju koje su doživele.
Prva je bila brineta Kamil, koja se predstavila samo imenom.
Optužba za zlostavljanje dece pokrenuta je pre svega zbog nje - Ranijer ju je uzeo za ljubavnicu kada je imala 15 godina i iskorišćavao je narednih 12.
Njegova organizacija zvala se NXIVM (izgovara se „Naksiem") i njeno sedište bilo je u Olbaniju, prestonici savezne države Njujork.
Za harem mladih žena znalo se u tajnim društvima DOS i Vow („Zavet").
Robinje su morale bespogovorno da se potčinjavaju svom „gospodaru", kao i da pri stupanju u harem predaju Ranijeru ili njegovim bliskim saradnicima bili zalog u vidu kompromitujućeg materijala o sebi.
Kompromitujući materijal podrazumevao je fotografije polnih organa robinja, a u slučaju Kamile bio je okarakterisan kao dečija pornografija.
Članovi „Zaveta" takođe su žigosani.
Žig se stavljao u predelu prepona i predstavljao je simbol „Neksiema" koji je sadržao inicijale Ranijera.
„Gospodar" koji je često jeo picu i pite, zahtevao je od svojih naložnica da budu mršave štapići i ograničavao ih je na samo 500 kalorija na dan.
Prema Kamilinim rečima, koristio je i usluge njene dve starije sestre.
Sve tri su zatrudnele, a bilo im je naređeno da abortiraju.
Iako su ovi detalji odavno bili poznati iz sudskih dokumenata, ostavili su posebno snažan utisak na one koje su pratili suđenje kada ih je ispričala Kamila.
Oni su bili raspoređeni u čak sedam sudnica zbog socijalnog distanciranja.
Sudiju Garufisa naročito je potreslo to, što je među 50 pisama u odbranu okrivljenog, koje su mu podneli advokati, bilo i pismo Kamilinog oca.
„Iskreno me je zapanjilo to, da je iko moga da pomisli da će ovo pismo pomoći Ranijeru", istakao je sudija, koji je takođe naložio povraćaj od 1,75 miliona dolara.
Sestre Hačaturijan: Suđenje za ubistvo koje je šokiralo Rusiju
Milioneri kao saučesnici
Ranijerov seminar je koštao 5 hiljada dolara i postigao je fantastičan uspeh.
Tokom postojanja firme „Neksiem", kroz njih je prošlo oko 17 hiljada ljudi, uključujući holivudske glumce, kao što je na primer Alison Mak iz serije „Smolvil", članovi korporativne elite, deca dva meksička predsednika, kao i Edvard Bronfman vlasnik kandaske korporacije Sigram (Seagram), koja je 90-ih godina bila najveći proizvođač alkoholnih pića na planeti.
Istina, Bronfman se brzo razočarao u Ranijera i nazvao je njegov zanat „kultom".
„Seks kultom", ispravljaju sadašnji kritičari Ranijerija.
Ćerke i naslednice kanadskog milijardera, Sara i Kler Bronfman, bile su deo uskog kruga Ranijerijevih bliskih saradnika i velikodušno finansirale njegove projekte, potrošivši za dvoje oko 150 miliona dolara.
Kler mu je najviše pomogla, maltretirajući njegove neprijatelje groznim sudskim parnicama koje je ona sebi mogla da priušti, a oni nisu.
Ona je jedna od pet Ranijerovih saučesnica, kojoj je, za razliku od njega, bilo savetovano da je najbolje da se izjasni krivom.
Četiri čekaju izricanje presude, dok je Kler nedavno osuđena na šest godina i devet meseci zatvora, od kojih će morati odležati pet godina, a ostatak kazne uslovno.
Kako tvrde posmatrači, Ranijer je među svojim pratiocimapropagirao mešavinu sajentologije i objektivizma, koji je književnica Ejn Rend (Alis Rozenbaum), koja je emigrirala u Sjedinjene Američke Države iz sovjetske Rusije sredinom 1920-ih, nazvala individualističkom filozofijom.
Novinar časopisa Forbs Majkl Fridman je 2003. godine objavio intervju sa Ranijerom pod naslovom „Kult ličnosti".
„On priča staloženo i metodično, kaže se u članku, stalno skreće sa teme, koristi reči kojima daje svoje značenje, a zatim zastaje da objasni svaki termin. Pomislili biste da je čist genije. Ili je to možda, sve samo gomila gluposti."
Ranijerovi obožavaoci nazvaju ga „najpametnijim čovekom na svetu" i podsećaju da je čak nadmašio i Dalaj Lamu, koji ga je posetio u Olbaniju.
„Suđenje je pokazalo da je Ranijeri, koji se predstavljao kao erudita i genije, u stvari bio veliki manipulator, prevarant i vođa organizacije koja je zapravo bila kult", istakao je savezni tužilac za istočni okrug Njujorka Ričard Donahju, nakon izricanja presude.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
