Američki sudija obustavio je izvršenje smrtne presude nad Lizom Montgomeri - samo nekoliko sati pre nego što je jedinoj ženi osuđenoj na najtežu kaznu na federalnom nivou trebalo ubrizgati smrtonosnu injekciju.
Sudija Džejms Hanlon rekao je da prvo treba održati veštačenje o njenom psihičkom stanju.
Advokati Montgomeri tvrdili su da je mentalno nesposobna za pogubljenje, rekavši da je rođena sa oštećenjem na mozgu.
Liza Montgomeri je 2004. godine zadavila trudnicu u Misuriju, potom joj izvadila bebu iz stomaka i otela je.
Da je kazna izvršena, Montgomeri, koja sada ima 52 godine, bila bi prva žena na federealnom nivou pogubljena posle gotovo 70 godina.
Poslednja žena koju je američka vlada pogubila bila je Boni Hedi, koja je usmrćena u gasnoj komori u Misuriju 1953. godine.
- Smrtna kazna za ženu u Americi posle 67 godina
- Prvo pogubljenje u poslednjim danima Trampovog mandata
- Zašto se Trampu žurilo sa izvršenjem smrtne kazne
Šta je sudija odlučio?
U presudi od ponedeljka, sudija Hanlon iz američkog Okružnog suda za Južni okrug Indijane napisao je:
„Zahtev gospođe Montgomeri za obustavljanje izvršenja se odobrava kako bi se sudu omogućilo da održi ročište radi utvrđivanja stanja gospođe Montgomeri".
„Trenutno mentalno stanje gospođe Montgomeri toliko je odvojeno od stvarnosti da ne može racionalno da shvati vladine razloge za pogubljenje.
„Sud će naknadno utvrditi vreme i datum veštačenja", napisao je sudija Hanlon.
Advokati su pozdravili presudu.
„Sud je s pravom zaustavio pogubljenje Lize Montgomeri", saopštio je advokat Keli Henri.
„Kao što je sud utvrdio, trenutno stanje gospođe Montgomeri 'snažno pokazuje' nesposobnost da razume razloge pogubljena.
Njeni advokati tvrde da je Montgomeri doživela oštećenje mozga od batina u detinjstvu, da nije mentalno stabilna i da zbog toga ne treba da bude osuđena na smrtnu kaznu.
Tužioci su saopštili da će uložiti žalbu na presudu sudije, prenosi CNN.
- U fotografijama: Poslednji obrok pred smrt
- Ima li slobode posle zatvora
- El Čapo - 15 jezivih stvari koje je otkrilo suđenje
Može li Liza Montgomeri da izbegne smrtnu kaznu?
Ovo je drugi put da je odloženo pogubljenje Lize Montgomeri.
Datum njenog pogubljenja prvobitno je određen za decembar prošle godine, ali je odloženo pošto su njeni advokati bili zaraženi korona virusom.
Federalna pogubljenja bila su obustavljena 17 godina pre nego što je odlazeći američki predsednik Donald Tramp naložio da budu nastavljena početkom prošle godine.
Postoje indicije da bi Liza Montgomeri sada čak mogla u potpunosti da izbegne smrtnu kaznu, jer je novoizabrani predsednik Džo Bajden - koji stupa na dužnost 20. januara - rekao da će težiti obustavljanju pogubljenja na federalnom nivou.
Ko je Liza Montgomeri?
U decembru 2014. godine, Montgomeri se dovezla iz Kanzasa do kuće Bobi Džo Stinet u Misuriju, navodno da bi kupila štene, navedeno je u ranijem saopštenju Ministarstva pravde.
„Kada je ušla u kuću, Montgomeri je napala i davila Stineti, koja je bila u osmom mesecu trudnoće, dok žrtva nije ostala bez svesti", navodi se u saopštenju.
„Upotrebila je kuhinjski nož kako bi rasporila stomak Stineti, koja se tada osvestila. Došlo je do borbe između dve žene, i Montgomeri je davila Stineti dok je nije ugušila.
„Potom je bebu izvadila iz stomaka i odnela je sa sobom i pokušala da je prijavi kao svoju", dodaje se.
Porota je 2007. godine presudila da je Montgomeri kriva za otmicu i smrt i jednoglasno preporučila da bude osuđena na smrt.
- Ona je posmatrala 300 pogubljenja
- „Volja jednog čoveka”: Kako pogubljuju zatvorenike u Belorusiji i šta se događa sa njihovim porodicama
- Istorija giljotine - od prvog pogubljenja, preko mitova, do zabrane uvoza u Srbiju
Federalno i državno pogubljenje - u čemu je razlika?
Prema američkim pravnom sistemu, procesi za zločini mogu da se vode na saveznom, odnosno federalnom nivou i sudovima svake države, odnosno na regionalnom nivou.
Neki zločini, kao što su falsifikovanje novca ili krađa pošiljki, automatski završavaju na saveznom sudu, jer su Sjedinjene Države strana u procesu čija su ustavna prava prekršena.
Drugi procesi se vode pred sudovima samih država, na osnovu težine počinjenih zločina.
Smrtna kazna je ukinuta na saveznom i državnom nivou 1972. godine odlukom Vrhovnog suda kojom su otkazane sve postojeće presude tog nivoa.
Međutim, odlukom Vrhovnom suda 1976. godine dozvoljeno je svakoj od saveznih država da ponovo uvede smrtnu kaznu, a 1988, vlada je usvojila zakom kojim je ova kazna ponovo moguća i na saveznom nivou.
Prema podacima koje je prikupio Informativni centar za smrtnu kaznu, od 1988. do 2018. godine 78 ljudi je osuđeno na smrt na saveznom nivou, ali su izvršena samo četiri pogubljenja.
Poslednji osuđenik nad kojim je izvršena smrtna kazna bio je Brendon Bernard, koji je 11. decembra 2020. godine pogubljen u saveznoj državi Indijani.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
