Možda će zazvučati kao početak blago neumesne šale: šta je zajedničko glumici u nemim filmovima, sufražetkinji i najpoznatijoj gluvoj i slepoj ženi u istoriji?
Ali nije u pitanju šala. U ovom slučaju, stvarnost je verovatno čudnija od izmišljotine.
Sve tri ove žene - mentorka Čarlija Čaplina, aktivistkinja koja je bacala cigle i revolucionarka, bile su feministkinje sa invaliditetom, začetnice feminističkog pokreta početkom dvadesetog veka.
Sada su lični životi Mejbel Normand, Roze Mej Bilingherst i Helen Keler izneti u javnost u jednom podkastu, u vidu „nedoteranog" izmišljenog prepričavanja stvarnih događaja.
- Borba za pravo glasa - kada su žene izjednačavane sa „sumanutim licima“
- „Nijedna žena manje“: Šest žena ubijeno u porodičnom nasilju u Srbiji od januara
- Koliko firmi u Srbiji vode žene
Spisateljica Luiz Pejdž iz Nortamberlenda ima 27 godina i kompleksna mentalna stanja kao što su bipolarni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj.
Pejdž kaže da je htela da sazna više o ranim feministkinjama sa invaliditetom, nakon što je otkrila da je Helen Keler bila radikalna levičarka.
Keler je i danas jedna od najčuvenijih gluvih i slepih ljudi u istoriji, poznata po aktivizmu, govorima i pisanim radovima, kao i po tome što je bila prva gluva i slepa osoba koja je stekla fakultetsku diplomu iz društvenih nauka.
O njenim radikalnim političkim stavovima, međutim, uglavnom se ne govori.
Pejdž kaže:
„Već sam znala naširoko poznatu i sterilnu verziju priče o životu Helen Keler, koja se najviše bavi napretkom koji je Keler ostvarila nakon što je upoznala svoju učiteljicu En Salivan, a onda se prekida pre njene radikalno-levičarske faze."
„Ali ona je zapravo bila član [međunarodnog radničkog sindikata] Industrijski radnici sveta, koji su bili socijalisti do srži, a imali su veze i sa anarhizmom."
Pejdž ističe da je bila inspirisana da piše o ovim trima ženama nakon što je primetila veze između njih. Htela je da iznese „iskrenu" priču o njihovim životima, uključujući i „ono što bi neki smatrali njihovim manama".
„Mislim da ljudi najčešće posmatraju nas, ljude sa invaliditetom, kroz doteranu i ulepšanu prizmu. Društvo ne želi da doživljava ljude sa invaliditetom kao kompleksna i celovita bića".
Akcenat je na stavljanju invaliditeta i osoba sa invaliditetom u uredne kalupe, kaže.
„Mislim da je to razlog zbog kog ljudi zanemaruju radikalnu stranu života Helen Keler - jer se ne uklapa u uredan i doteran kalup invaliditeta.
„To mi je bila jedna od najjačih motivacija kada sam pisala za podkast. Razbijmo kalup! Niko ne bi trebalo da bude smešten u kalup."
Ideju je predstavila organizaciji Disabiliti arts onlajn, na osnovu njihovog javnog poziva, koji su uputili zbog Kovida-19.
Tako je nastala serija podkasta fiktivnih priča, pod nazivom „Nove žene".
U priči o Helen Keler, Pejdž neposredno obrađuje legendu o tome kako ju je njena učiteljica „spasila".
Keler prikazana u podkastu kaže:
„Nadam se da više nikada neću morati da prepričavam tu staru i izlizanu priču o detinjstvu i o tome kako kako me je En Salivan naučila da komuniciram.
„Još uvek volim En i ona mi je i dalje odlična prijateljica i pomoćnica, ali ona nije čudotvorac, kao što to neki tvrde.
„Pomogla mi je da krenem određenim putem, ali samo sam ja mogla da oblikujem sebe da postanem osoba kakva sam danas".
Svi smo samo ono što sami od sebe stvorimo, a ne ono što drugi kažu o nama, tvrdila je.
„A ja sam revolucionarka!"
- Srpski velikani u borbi za ženska prava
- Žene u Iranu - pre i posle revolucije
- Damin gambit: Seksizam u šahu je mnogo gori u stvarnom životu
Pejdž kaže da je za svaki fiktivni segment o ženama kojima se bavi u podkastu, kao osnovu koristila stvarne događaje.
Iako je Helen Keler najpoznatija od te tri žene, glumica Mejbel Normand, koja je krčila put za žene u filmskoj industriji, bila je veoma slavna, zahvaljujući brojnim biografskim filmovima, knjigama i televizijskim emisijama.
Normand je bila filmska zvezda, rediteljka i producentkinja, a čak je bila mentorka i sarađivala sa tada slabo poznatim glumcem koji se zvao Čarli Čaplin.
Protestovala je protiv cenzurisanja ženskih priča u filmovima, a tokom celog života se nosila sa problemima mentalnog zdravlja i zavisnosti od droge.
Takođe je bila prva „dama u nevolji" vezana za šine železničke pruge, što je danas već tipičan filmski kliše.
Bila je među prvim glumcima čije ime se pojavljivalo u nazivima njihovih filmovima, kao što su „Zdravo, Mejbel", „Želja za Mejbel" i „Mejbelin gubitak i pobeda".
Kroz sve epizode podkasta, Pejdž prikazuje Normand koja iskreno govori o problemima vezanim za muškarce, seks i filmsku karijeru, da bi na kraju izrazila da je srećna što konačno osniva sopstvenu produkcijsku kuću.
„Nema više lepotica u kadi, nema više pretvaranja da sam glupa - snimaću filmove kakve ja želim i na način koji ja želim".
„Biće o ženama avanturistima, muškobanjama koje ne drže do reda i pristojnosti, kao i priče o svim ženama koje se ne uklapaju u kalupe."
Normand je glumila u 167 kratkometražnih filmova i 23 dugometražna filma (uključujući 12 filmova sa Čaplinom i 17 sa Roskoom Fetijem Arbaklom) i bila je jedna od prvih zvezda nemih filmova koja je takođe režirala film u kom glumi.
Njena produkcijska kuća, „Mejbel Normand fičr film kompani", bila je ipak kratkog veka i producirala je samo jedan film.
Iako se smatra da je režirala barem 26 filmova, bila je plaćena znatno manje od muških kolega, a njena uspešna filmska karijera kasnije je pala u zasenak zavisnosti od droga i povezanosti sa nekoliko čuvenih holivudskih skandala, uključujući dva ubistva.
Umrla je od tuberkuloze 1930. godine, kada je imala 37 godina.
Dok je Normand bila predvodnica žena u Holivudu, Roza Mej Bilingherst bila je sufražetkinja u invalidskim kolicima.
Koristila je prilagođeni tricikl na ručni pogon za probijanje kroz policijske kordone u Londonu.
Bilingherst, koja je kasnije postala nepokolebljiva aktivistkinja, kao dete je obolela od dečije paralize i nakon toga ostala delimično paralisana.
- „Kad se setim udaraca, navučem patike i samo trčim“
- „Spalili su mi pretkinju kao vešticu - sada sam sprao ljagu s njenog imena“
- Vojvođansko selo kojim gazduju žene
Zbog upotrebe invalidskih kolica, u britanskoj štampi je brzo stekla nadimak „sufražetkinja bogalj", naročito nakon što je uhapšena i bila zatočena u zatvoru Holovej.
„Priča druge sufražetkinje o tome kako je Bilingherst u svojim kolicima sakrivala cigle za bacanje na prozore, navela me je na ideju da obavezno moram da pišem o njoj", kaže Pejdž.
U jednoj epizodi podkasta, Bilingherst se obraća publici dok povraća i krvari u bolnici, nakon štrajka glađu u zatvoru, što joj se zaista i dogodilo 1913. godine.
U drugoj epizodi, opisuje kako policajci pokušavaju da opkole sufražetkinje koje protestuju:
„U ovakvim situacijama sam izuzetno korisna. Od velike je pomoći imati kolica... Tvrd metal ove šklopocije najbolji je u borbi protiv policijskih cevanica."
Pejdž kaže da je „mnogo" istraživala da bi napravila ovu seriju podkasta - uglavnom iz knjiga, a iz primarnih izvora najviše što je bilo moguće.
Takođe je koristila dokumentarne filmove i neke snimke iz nemih filmova tog perioda.
Međutim, sopstveno iskustvo joj je ukazalao na povezanost između ovih žena, njihovih invaliditeta i feminizma koji su praktikovale.
„Često imam utisak da moji stavovi i radovi u ove dve oblasti, feminizma i invaliditeta, uglavnom nisu dobrodošli na istim mestima", kaže Pejdž.
„Primera radi, često imam angažmane da pišem o feminizmu ili o invaliditetu, ali retko o obe teme zajedno - osim ako se radi o projektu koji sam sama prezentovala kao ideju."
„Mislim da su ova iskustva pokazatelj šireg problema u okviru feminizma, jer se intersekcionalnost u načelu retko smatra jednim od glavnih prioriteta feminizma."
Pojam „intersekcionalnost" skovala je Kimberli Krenšo, američki akademik, krajem osamdesetih godina dvadesetog veka.
Odnosi se na intersekciju i međusobno preklapanje rase, društvene klase, roda, invaliditeta i drugih ličnih karakteristika.
„Veliki deo feminizma i dalje nije dostupan osobama sa invaliditetom", kaže Pejdž.
Zato je želela da prikaže tri žene koje su se nosile sa invaliditetom i imale feminističke stavove, još na samom početku tog pokreta, dodaje.
„Htela sam da pokažem da je ta veza oduvek postojala i da bi i danas trebalo pružiti više prostora feministima sa invaliditetom."
Seriju podkasta „Nove žene" možete poslušati na sajtu Disabiliti arts onlajn.
Pogledajte video o prvoj egipatskoj feministkinji
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
