Krenuli su sa prvim tračkom svetla.

Najjači od kraljevih čuvara, napetih žila, dok su ih žuljali grubi konopci, izvlačili su teški hrastovi brod iz reke na obalu.

A onda, dok je izlazeće sunce polagano razvejavalo hladnu jutarnju izmaglicu, odvlačili brod preko ravnice do podnožja brda.

Mase na padinama gledale su u tišini kako se pedalj po pedalj penju do vrha i groblja rezervisanog za kraljevske potomke jednookog boga.

Kad su brod smestili u rov iskopan specijalno za njega, ožalošćeni su položili posmrtne darove u kriptu u njenom središtu.

Potom je preko njega podignuta humka.

I tu je brod ležao, nasukan u zemlji Istočne Anglije [u jugoistočnoj Engleskoj], ali je putovao kroz vreme, sve dok ga 13 vekova kasnije, u samo praskozorje Drugog svetskog rata, nije otkrio čovek koji se zvao Bejzil Braun.

Neverovatno otkriće, nazvano „britanski Tutankamon", tema je Iskopine, novog Netfliksovog filma zasnovanog na istoimenom romanu Džona Prestona.

Udahnuti humanost arheološkom otkriću

Glavne uloge tumače Rejf Fajns kao samouki arheolog Braun, i Keri Maligan kao Edit Priti, vlasnica zemlje koja ga je angažovala da iskopa misteriozne humke na njenom imanju u Saton Huu, iznad reke Deben u Safoku, u Velikoj Britaniji.

Priti, udovica koju je zanimao spiritualizam, imala je predosećaj u vezi sa tim humkama.

Smatralo se da su one vikinškog porekla.

Gost u njenoj kući jednom je video duha među njima, a kolale su dugogodišnje lokalne legende o zakopanom blagu.

Braun je bio iz Safoka i napustio je školu sa 12 godina.

Bio je kao najamni radnik na farmama i agent osiguravajućeg društva, ali je isto tako sam naučio nekoliko jezika, astronomiju i arheologiju.

To je dovelo do toga da ga Ipsvički muzej zaposli kao arheologa, a muzej je bio taj koji ga je preporučio gospođi Priti.

• Tutankamonova grobnica - misterija koja traje
• Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike
• Drevni kiosk „brze hrane" iz Pompeje biće otvoren za posetioce

Radove je započeo u junu 1938. na nekim od manjih humki i pronašao dokaze da su ih ranije već poharali pljačkaši grobova, ali je našao i bronzani disk koji je ukazao da su humke možda starije od vikinške ere.

Kad je počeo da kopa najveću humku, u leto 1939, dok su ratni oblaci počeli da se nadvijaju nad Evropu, brzo je naišao na gvozdene grudve koje je identifikovao kao zakivke broda.

I potom ga je i našao - fascinantno plovilo duže od 27 metara - dovoljno veliko da na njega stane i do 20 veslača s obe strane.

Samo drvo se raspalo u zemlji zajedno sa ljudskim ostacima, ali očigledan otisak je ostao: brod duhova star više od jednog milenijuma.

Ulazak u istoriju

Otkriće Bejzila Brauna bukvalno je dovelo do promene istorijskih udžbenika.

Ranije su iskopavani i drugi zakopani brodovi, ali nikada nijedan ovoliko velik.

Pre njega, najveći je bio vikinški brod od 23,8 metara u Norveškoj, otkriven 1880. godine.

Zbog prethodnih otkrića na drugim mestima, Braun je znao da bi u njemu mogao da se nalazi tovar posmrtnih darova i 14. juna on je otkrio ono što je mislio da bi mogla da bude kripta - konstrukcija nalik drvenoj kolibi, sada raspala, podignuta u središtu broda.

• Pronađen veliki brod - statusni simbol Vikinga
• Tajne drevnog Egipta: Otkriveni sarkofazi stari 2.500 godina
• Drevni kiosk „brze hrane" iz Pompeje biće otvoren za posetioce

Ali sada su već i ljudi iz Britanskog muzeja i Univerziteta na Kembridžu namirisali njegovo veliko otkriće i, svega nekoliko dana kasnije, sami se nametnuli na lokalitetu.

Pre nego što je mogao da nastavi istraživanje, bio je skrajnut i sveden na običnog manuelnog radnika.

Stručnjaci nisu smeli da dozvole da im se meštanin - običan amater - meša u posao.

Pa čovek nije imao ni diplomu!

Doveden je tim arheologa i jedna od njih, Pegi Pigot, bila je prva koja je 21. jula, svega dva dana posle dolaska, pronašla prvi komad zlata.

A onda je našla još jedan…

Nedugo zatim, tim je otkrio blistavu lovinu od više od 250 artikala za koje izraz „riznica sa blagom" naprosto nije dovoljna.

Bile su tu činije za gozbe, rogovi za ispijanje vina i delikatno ukrašeni nakit, lira i skiptar, mač, kamenje iz Azije, srebrnina iz Vizantije i novčići iz Francuske (koji su pomogli da se datira riznica).

Bila je tu zlatna kopča od kaiša u koju su bile urezane detaljno izuvijane zmije i zveri - komad toliko izuzetan da je čuvar Britanskog muzeja zadužen za srednjevekovne antikvitete skoro pao u nesvest kad ga je video.

Naramenice i futrole za kaiš optočeni draguljima; predivni ukrasni šlem sa celovitom maskom - činilo se kao da sablasno lice nekog drevnog heroja zuri u vas kroz vekove.

Šta je ovo otkriće značilo

Braunovo otkriće bukvalno je dovelo do toga da se prekroje istorijske čitanke.

Brod i njegov sadržaj, ispostavilo se, poticali su iz Mračnog doba, a otkriće je rasvetlilo ona četiri veka između odlaska Rimljana i dolaska Vikinga o kojima se toliko malo znalo.

Anglosaksonci koji su vladali različitim engleskim kraljevinama tokom tog perioda smatrali su se sirovim i nazadnim narodom - primitivnim maltene - ali ovde su pronađeni delikatno izrađeni artikli nesagledive lepote.

Bilo je to društvo koje je vrednovalo zanat, umešnost i umetnost, a trgovalo je sa Evropom i dalje od nje.

I ove relikvije iz sofisticirane, izgubljene civilizacije pojavile su se upravo u trenutku kad je Evropi pretilo uništenje od nacista.

---

Šta je pronađeno u Saton Huu?

• Hrastov brod 27 metara dug bio je grobnica anglosaksonskog vladara koji je sahranjen pre oko 1.300 godina zajedno sa svim svojim imetkom, ratničkom uniformom i opremom za organizovanje gozbe u zagrobnom životu
• Riznica pronađena u njemu sadržala je ratnički gvozdeni šlem, veličanstveni mač, vizantijsku srebrninu, zlatan nakit, raskošan servis za gozbu i kovčeg od kitove kosti
• Otkriće je pokazalo da su postojale duboke trgovačke veze sa Skandinavijom, Vizantijom (sa sedištem u Konstantinopolju - današnjem Istanbulu) i Egiptom.
• Revolucija u tome kako su istoričari gledali na 7. vek, prethodno doživljavan kao nazadno vreme kad je Engleska bila podeljena na anglosaksonske kraljevine

---

Otkrivanje priče Bejzila Brauna

Kad je pisac i novinar Džon Preston saznao da je njegova tetka Pegi Pigot učestvovala u iskopavanjima, istražio je priču i odmah prepoznao bogat potencijal koji pruža jednom romanopiscu.

Njegova knjiga Iskopina objavljena je uz sjajne kritike 2007. godine.

Producentkinja Eli Vud (čije TV adaptacije među kojima su Odbijanje i pad, Senovita kuća i Linija lepote), kaže da je želela da snimi filmsku verziju čim je pročitala roman u rukopisu 2006, još pre nego što je bio objavljen.

„Bio je izuzetno filmičan", kaže Vud za BBC.

„Kako se sve više otkriva brod, isto se dešava i sa unutrašnjim životima protagonista, a to mi je delovalo izuzetno moćno i originalno.

„Mogla sam da osetim snažna osećanja likova, iako oni nisu smeli da ih ispolje.

„Sva ta uzburkana osećanja koja se potiskuju zbog britanske rezervisanosti i klasnih podela. Podsećalo je na Ostatke dana."

„Knjiga me je ozbiljno potresla", kaže scenaristkinja Mojra Bafini za BBC.

„Osećala sam se kao da bridim kad sam je pročitala. Mislim da dočarava osećanje krhkosti svega, uključujući nas samih.

„Dok sam pisala scenario, počela sam da verujem da čin otvaranja zemlje - kopanja duboko da bi se ekshumirali mrtvi - na neki način otvara i svakog ko je živ."

Vud kaže da, iako je potrajalo, njena odlučnost da snimi Iskopinu nikad nije posustajala.

„Mislim da je to zbog priče Bejzila Brauna", kaže ona.

„Zbog klasnog i intelektualnog snobizma, njegov neprocenjivi rad dugo nije bio priznavan, i smatrala sam da je veoma važno da što više ljudi sazna za to šta je on postigao."

Braunovo ime se nije pominjalo u stalnoj postavci Saton Hua u Britanskom muzeju sve do relativno nedavno.

Nerešena misterija

Još uvek postoje mnoga nerešena pitanja o Saton Huu, a mnogo toga je i dalje nejasno u vezi sa zakopavanjem samog broda.

U čiju je čast on napravljen?

Glavni kandidat je Redvald, moćni regionalni lider koji je umro oko 624. godine i bio pripadnik dinastije koja je tvrdila da je potekla od nordijskog boga Vodena.

On je bio prvi engleski kralj koji je primio hrišćanstvo, istovremeno veoma lukavo pazeći da ne uznemiri paganske bogove.

I kakva je tačno bila priroda samog broda? Je li to bio ratni ili više državnički brod - kao Britanija iz 7. veka?

Film je suptilan, ali izuzetno upečatljiv, sa sjajnim rolama i Fajnsa i Maligan.

• Harison Ford u 78. godini ponovo u ulozi Indijane Džonsa

Tokom nedavnog intervjua za potrebe promocije filma, Fajns je objasnio kako je prvi put pročitao scenario u avionu i „na kraju samo ostao u suzama".

„Ne mogu tačno da vam kažem zbog čega, ali ima neke veze sa integritetom ljudi koji iskopavaju tu stvar koja je važna za nacionalni identitet."

A aktuelne okolnosti znače da je filmski opis sveta na ivici propasti imao odjeka na način koji nije mogao da se predvidi kad je započinjao rad na ovom projektu.

„Zaista se pitam da li sada svi imamo izoštreniji osećaj za vlastitu smrtnost, našu važnost u širem poretku stvari", kaže Bafini.

„Ali mislim da ima nečeg optimističnog u ideji da smo karike u neprekinutom ljudskom lancu. Podarila sam Bejzilu repliku: 'Od prvog čovečjeg otiska na pećinskom zidu, mi smo bili deo nečega što traje."

Iskopina je premijerno prikazana na Netfliksu 29. januara.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk