Pre nego što se ukrcao na brod kako bi ilegalno prešao granicu, Šafijulah je pozvao svoju porodicu u Avganistanu da im kaže da je dobro i da ide kuda je naumio.
Nikad više se nisu čuli s njim.
Trajekt kojim su krijumčari ljudi prevozili ljudski tovar - u kom je bilo najmanje 32 Avganistanca, sedam Pakistanaca i jedan Iranac - potonuo je u junu 2020. u tursko jezero Van, i mnogi od njih se i dalje vode kao nestali.
Turske vlasti su izjavile za BBC da bi neka tela mogla biti i 100 metara ispod površine, zbog čega je veoma teško doći do njih.
Najmanje četiri osobe za koje se smatra da su stradale - među njima je i Šafijulah - na put je poslao isti krijumčar, i on je pristao da govori za BBC Avganistan, pod uslovom da mu se ne otkriva identitet.
„Elham Nur" je pričao o tome kako vodi svoj ilegalni biznis i kako se oseća kada njegovi klijenti stradaju na opasnom putovanju.
- Deca koja ne mogu da budu deca - migranti i izbeglice koji putuju sami
- Misterija oko tinejdžerke koja je dohvatila pušku da bi zaštitila porodicu
- Nevenina priča: Iz kandži prostitucije do umetnice koja hrabri druge
Rizik i krivica
BBC je pitao Nura da li se oseća krivim kada se ljudi udave ili odgovornim za njihovu smrt.
„Boli me kada se porodica raspituje o voljenoj osobi. Dva tela sa broda su pronađena, a za još dvoje se traga", rekao je krijumčar.
„Bili su prilično mladi i tragali su za bezbednošću i boljom budućnošću, a smatram da svaki čovek ima pravo na to", dodao je.
Ali iako je trgovac ljudima izrazio žaljenje zbog njihove smrti, odbio je da preuzme odgovornost za tu tragediju.
„Mnogo puta sam se izvinjavao porodicama, redovno sam komunicirao s njima", kazao je.
„Ali porodice znaju da to nije bila moja namera - rekao sam im jasno na samom početku da usput može svašta da se desi."
„Mogu biti uhapšeni i policija ih može deportovati, mogu ih oteti militanti, pa čak mogu i stradati u nesrećama. Oni su to prihvatili", insistirao je on.
„Bog će odlučiti da li će mi oprostiti."
Organizovani kriminal
Nur je jedan od mnogih krijumčara ljudi koji otvoreno radi u Kabulu, glavnom gradu Avganistana.
Tvrdi da s velikim uspehom šalje ljude u Italiju, Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo, zahvaljujući dobrim vezama sa drugim kriminalcima.
„Krijumčarenje nije posao za pojedinca, već prilično razuđena mreža. Povezani smo jedni s drugima.
„Međutim, ja ne idem na put s migrantima - sve se ugovara preko telefona", kaže on.
Pošto veliki broj Avganistanaca očajnički želi da napusti zemlju, Nuru posla ne manjka: Ujedinjene nacije tvrde da 2,7 miliona Avganistanaca trenutno živi izvan zemlje, kao izbeglice - što znači da jedino iz Sirije i Venecuele više migranata ode nego iz Avganistana.
- Migranti u Srbiji u raljama epidemije korone, pretnji i lažnih vesti
- Devojčica koja se smejala bombama, uspela da napusti Siriju
- Kako izgleda najduži tunel za krijumčarenje između Meksika i Amerike
- Migranti nude pomoć Srbiji i šiju maske: „Uz vas smo u borbi protiv korone”
I zaista, Nur ne mora da se reklamira - klijenti zovu njega i posao mu cveta tako što se širi glas.
Mladi Avganistanci koji žele da odu obično žele krijumčara koji je već poslao iz zemlje nekoga iz njihove regije, a Nur je već dugo u ovom poslu.
Međutim, samo mali procenat onih koji pokušaju da stignu do Evrope uspe u tome u prvom pokušaju, a neki čak zauvek nestanu.
„Želimo da vidimo njegovo telo"
„Znali smo da je put opasan, ali nismo ovo očekivali", izjavio je za BBC Šer Afzal, Šafijulahov stric.
„Znali smo da je put opasan, ali nismo ovo očekivali", izjavio je za BBC Šer Afzal, Šafijulahov stric.
On je u žalosti, ali to je čudan, šupalj bol, pun neizvesnosti - Šafijulah je jedan od onih koji su posle tragedije na jezeru Van proglašeni nestalima.
„Sada želimo da vidimo njegovo telo. Ne očekujemo da je preživeo", rekao je Afzal.
Porodica bi želela da održi službu za Šafijulaha - ona je već održana za dvoje migranata čija su tela pronađena.
Otac krijumčara ljudi je čak posetio porodicu sa grupom staraca kako bi mu odali počast.
Šafijulah je u junu pošao na zapad u potrazi za boljim životom.
U Džalalabadu, gradu na istoku Avganistana, nije video budućnost i stupio je u kontakt s Nurom kako bi otišao u Italiju.
Platio je trgovcu ljudima 1.000 dolara u prvoj rati, i zajedno sa drugim migrantima se tiskao u automobilima i kamionima, pa čak i išao pešice, od jednog mesta do drugog.
Šafijulah je iz Irana prešao u Tursku.
Dalje od toga nije stigao - telefonski poziv sa jezera Van upućen je 26. juna.
Nur kaže da je Šafijulahovoj porodici vratio novac - oni su to potvrdili za BBC - kao i drugima čije je putovanje prekinuto.
Unosan posao
Ova tragedija samo je pojačala Nurove sumnje u profesiju kojom se bavi.
On kaže da zna da je to ilegalno i shvata da će, pođe li nešto po zlu, biti ljudskih žrtava.
Ali Nuru nije lako da napusti krijumčarsku mrežu nakon što je toliko godina učestvovao u tako unosnom poslu.
„Naša cena je 1.000 dolara od Avganistana do Turske", kaže Nur.
„Od Turske do Srbije je 4.000 dolara. Odatle do Italije naplaćujemo još 3.500 dolara. To je ukupno 8.500 dolara."
U zemlji u kojoj je prosečan godišnji dohodak po glavi stanovnika malo veći od 500 dolara, ovo je ogroman iznos novca.
Po svakom migrantu koji uspešno stigne do Italije, Nur zaradi između 3.000 i 3.500 dolara.
A taj krijumčar kaže da on samo uzme telefon, ugovori prenos novca i povremeno podmiti avganistanske vlasti.
Nikad se lično ne sreće ni sa kim koga ne poznaje, kao ni sa bliskom rodbinom ili prijateljima.
Oslanja se na to da će mu reputacija doneti mušterije i nerado razgovara s neznancima.
Udoban je to život (kakav nije lako postići u Avganistanu) i teško je odoleti čarima bogatstva - automobilima, odeći, kućama.
BBC zna za jednog krijumčara ljudi koji je odlučio da izađe iz posla, ali je samo godinu dana kasnije opet počeo da radi sa mrežom.
Sigurne kuće
Krijumčar priznaje da se migranti suočavaju s rizičnim, ilegalnim putovanjem bez putnih isprava i kaže da se kriju danju, a kreću noću.
Njegova mreža koristi sigurne kuće duž trase, u gradovima poput Teherana, Vana (u Turskoj) i Istanbula, kaže on.
Putnicima se savetuje da ne nose nikakve vredne predmete, poput skupocenog nakita ili satova, koji bi mogli da privuku pažnju lopova.
Nur obično kaže migrantima da ne nose više od 100 dolara u kešu.
„Ne preuzimam nikakvu odgovornost za njih ako ih uhvati policija, ali ako ih otmu militanti ili oružane grupe, mi plaćamo otkup kako bismo ih oslobodili", rekao je Nur.
U zavisnosti od toga koliko ima policijskih patrola, putovanje do Turske može da traje između jedne nedelje i dva meseca.
Ta zemlja je glavno stecište Avganistanaca koji odlaze u Evropu.
Bežeći od talibana
Jedan od migranata koji su prošli kroz Istanbul na putu ka zapadu bio je Hazrat Šah, bivši pripadnik avganistanske vojske.
Nakon što je njegovo selo došlo pod vlast talibana, taj dvadesetpetogodišnjak se plašio odmazde prema njegovoj porodici, te je dezertirao iz svoje jedinice i odlučio da napusti zemlju.
Ranije ove godine krenuo je iz Nangarhara, na istoku Avganistana, i ispričao je za BBC o svom pokušaju da stigne do Italije tom dobro utrtom rutom.
Iako ga nije poslao Nur, ima štošta da kaže o trgovcima ljudima.
„Pošto sam stigao do granice (između Turske i Irana), trebalo mi je skoro mesec dana da stignem u Istanbul.
„Ostao sam tamo nekoliko meseci i radio sam u hotelima kako bih prikupio novac da platim krijumčarima", rekao je Šah za BBC.
Istočnomediteranska ruta, koja podrazumeva prelazak mora između Turske i Grčke, posebno je popularna kod Avganistanaca.
Evropska agencija za granice procenjuje da je tokom prvih osam meseci ove godine više od 14.000 ljudi prešlo u Evropu ovim putem - a za gotovo četvrtinu tog broja se pretpostavlja da su Avganistanci.
Bilo je teško iz Grčke stići u Bosnu - Šaha su nekoliko puta deportovali pre nego što je uspeo - ali njegovi pokušaji da ode dalje od Bosne uporno su propadali.
„To je strašno. Tokom poslednjeg pokušaja sam i povređen.
„Policija me je mnogo tukla. Oduzeli su nam cipele i džempere. Primorani smo da se vraćamo po mraku. Veoma je teško proći dalje", priseća se on.
„Krijumčari ne mogu da pomognu"
Nije siguran da će ikad stići do Italije, ali Šah svejedno nije raspoložen da pozove krijumčare u Avganistanu da mu pomognu.
Kaže da oni prosto nestanu čim iskrsne neka nevolja i mnogi koji se odluče na putovanje zažale što su im verovali.
„Na svakom delu puta postoji šansa da ćete umreti, biti ozleđeni ili oteti - i niko vam ne može pomoći", kaže on.
„Nije moguće da vam oni (krijumčari ljudi) pomognu, pošto se plaše policije.
„Prljava je to igra."
Mesecima je živeo u jezivim uslovima i usput je video kako mnogi umiru.
„Dobićete vrlo malo hrane i vode kako biste preživeli. Video sam kako ljudi umiru od žeđi.
„Drugi migranti ne mogu da im pomognu zato što, ako date vodu njima, vi ćete se naći u istoj situaciji."
Prema Međunarodnoj organizaciji za migracije, najmanje 672 osobe su stradale u Sredozemnom moru ove godine.
To se ponajviše dešava zato što su prisiljene da putuju pretrpanim brodovima i u nepovoljnim vremenskim uslovima.
Mnogi, poput Šafijulaha, umru pre nego što stignu do Sredozemnog mora, i uopšte ne postanu deo ove statistike.
„Mnogo ljudi umre, to je sigurno. Ako niste zaista očajni, ne treba da krećene na ovo opasno putovanje", kaže Šah.
A u Avganistanu ne vlada oskudica očajnih ljudi.
Posle velike eksplozije blizu Nemačke ambasade u Kabulu 2017. godine, u kojoj je ubijeno najmanje 150 ljudi, većina evropskih zemalja zatvorila je vizne centre u Avganistanu, zbog čege je postalo veoma teško legalno otputovati u Evropu.
To je samo povećalo priliv klijenata koji, uprkos rizicima, potražuju usluge krijumčara kao što je Nur.
Od migranta do krijumčara
I Nur se jednom našao u toj situaciji.
Kao i mnogi, i on je svojevremeno sanjao o tome da živi lagodnim životom u Ujedinjenom Kraljevstvu i prešao je isti taj put sa samo 14 godina.
Njegov otac je krijumčarima platio 5.000 dolara.
„I dalje se sećam problema na tom putu, posebno u Bugarskoj, kada su nas držali skrivene u vozovima - čak sam bio prisiljen da iskočim iz voza u pokretu", priseća se Nur.
Video je mnoge kako umiru pre nego što je stigao u Kale, francuski grad na obali.
Tamo je video priliku za laku zaradu.
„Povezivao sam migrante sa drugim krijumčarima u logoru u Kaleu. Dobijao sam 100 evra po migrantu."
Tako je Nur ušao u posao trgovine ljudima.
Ilegalno je dospeo u Veliku Britaniju i nastavio je da sarađuje sa krijumčarima.
Ali kaže da se vratio u Avganistan sa 21 godinu, pošto je shvatio da ga traži policija.
„Već sam postao poznat dok sam se bavio tim poslom u Ujedinjenom Kraljevstvu, tako da su mi se, kad sam se vratio, mnogi obraćali i tražili pomoć", kaže on.
Neki od migranata koji su uspeli da stignu do Evrope preko Nurove mreže dali su njegove podatke drugima, i tako su se njegova mreža i reputacija širile.
„Uprkos neizvesnostima teške rute, ljudi i dalje imaju poverenja u to da ću ih izvući iz zemlje", kaže on.
Oko stotinu njih koji veruju da će ih Nur bezbedno sprovesti u bolji život trenutno su na putu, ali Nur kaže da će oni biti poslednji.
Kaže da će zauvek prestati ovaj posao onog trenutka kada bude znao da su bezbedno stigli na odredište.
Kraj puta?
Tragedija na jezeru Van udarila je na Nurovu savest.
Kaže da je, za sve godine koliko se bavi trgovinom ljudima, izgubio jedino to četvoro koji su bili na prevrnutom brodu, i to je dovelo do neslaganja i problema u njegovoj porodici.
Sada želi da izađe iz posla i misli da bi mogao da završi sa krijumčarenjem ljudi do kraja godine.
Međutim, jedan njegov kolega je rekao za BBC da ga iznenađuje Nurova odluka, te da smatra da će krijumčaru biti teško da ostavi posao iza sebe.
Ljudi će ga i dalje zvati u narednim godinama i prilika da ostvari zaradu neće tek tako nestati onog trenutka kad on odluči da je dosta.
Ostaje da se vidi da li će Nur uspeti da izađe iz posla, ali sa njim ili bez njega, trgovina ljudima će se svakako nastaviti.
U Džalalabadu su pripreme već u toku.
Iako znaju šta se desilo Šafijulahu, dvoje njegovih rođaka spremaju se na ovaj opasan put, u nadi da će uspeti da dođu do Evrope.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
