„Ukoliko je smrt blizu, ukoliko je sudbina ispisana, nema povratka", mrmlja Karmen, „možeš izvlačiti kartu 20 puta, proći ćeš isto. Karta će ti uvek reći: umireš!".
Ako ste ikada videli odlomak opere Karmen, verovatno ćete početi da pevušite melodiju Habanere ili ariju Toreador.
Daleko lakše ćete se prisetiti otvarajuće scene - nabijene seksualnošću budući da junakinja peva o l'amour vojnicima ispred fabrike cigareta - nego arije iz Trećeg čina kada joj tarot karte predskažu surovu smrt.
Jer, najdugovečniju opersku fatalnu zavodnicu ubija Don Hose, čovek čije je udvaranje nemilosrdno odbila; ili je makar tako bilo sve do verzije iz 2018, kada joj je dodeljeno oružje.
Početkom te godine njen lik je temeljno izmenjen.
- Muzika smanjuje nervozu kao sedativ
- Kada je muzika politički nepodobna
- Nina Simon - pevačica sjajnog glasa i teške naravi
Imajući u vodu premijeru održanu u londonskoj Kraljevskoj operi, u novoj postavci Berija Koskija, zatim delo Yo, Carmen koje je nadaleko cenjena flamenko plesačica Maria Pahes izvela u dvorani „Sadler's Wells", nameće se pitanje - Da li lik koji je potekao iz muškarčeve mašte prerasta u feminističku ikonu?
Od pojavljivanja novele Karmen Prospea Merimea 1845. i adaptacije za operu iz 1875. koju su napisali i iskomponovali Žorž Bize i dvojica njegovih libretista, očaravajuća priča o mladoj španskoj Ciganki je nebrojeno puta postavljana na scene širom sveta.
Posle 33. izvođenja, Bize je tragično skončao od srčanog udara - možda ga je kasapljenje kritike dotuklo - ne doživevši da vidi kako popularnost predstave ne jenjava s prolaskom vremena.
U čemu je tajna Karmenine dugovečnosti?
Originalna priča je smeštena u devetnaestovekovnu Sevilju i govori o Don Hoseu, vojniku koga je zadesila nesreća da ga zavede istoimena Ciganka.
Ona je u jednom trenutku ljupka osoba koja uživa u životu, a već u sledećem je zajedljiva i hladnokrvna.
Sve u svemu, žena koju nije lako voleti; naročito ako izgubi interesovanje za ljubljenog i usmeri svoju pažnju ka korpulentnom matadoru, novajliji u gradu.
Don Hose zanemaruje posao, udobnost doma i Mikaelu, ljubav iz detinjstva, kako bi jurio za Karmen, sve dok ne shvati da je nikada neće imati - a ako ne može biti njegova, onda neće biti ničija.
Opera se završava njihovim susretom ispred lokalne koride.
Pošto mu je jednom za svagda rekla da ga ne voli, on ju je izboo bodežom i obznanjuje: „Oh, Karmen, voljena moja" dok se zavese spuštaju.
- Kako je Simon de Bovoar inspirisala feministkinje na Balkanu
- Sirova istorija feminističkog pokreta u svetu
- Mir-Jam: Prokazana i popularna kraljica ljubavnih romana
Tako makar veći deo publike tumači kraj opere.
U januaru 2018. Karmen je osvanula na naslovnim stranama novina, jer je u verziji izvedenoj u Firenci, umesto da skonča, ona upucala Don Hosea njegovim pištoljem.
Producenti su saopštili da izmena kraja predstavlja odgovor na činjenicu da svake godine veliki broj žena nastrada nasilnom smrću kome pribegavaju njihovi partneri - fenomen poznat kao femicid - iako je kao vest ta odluka brzo dovedena u vezu sa duhom vremena takođe oličenog u pokretu #MeToo.
Pogledajte video: Kako zvuči muzika na instrumentima od leda
„Sve je podređeno njoj"
Beri Koski, reditelj koji je postavio novu verziju Karmen u Kraljevskoj operi u Londonu, skeptičan je prema takvom razrešenju.
„Ne slažem se sa tim da je za suštinsko preispitivanje priče koju nudi opera dovoljno prosto reći - ona ga je ubila i preživela."
„Mislim da suština opere nije ko koga ubija a ko preživljava.
„Završetku prethode tri sata radnje. Budimo ozbiljni.
„Četiri stotine godina istorije opere je istorija mizoginije. Stvarno! Prikazane su samo histerične žene, bolesne žene."
Ali i Koski vlastitu operu završava na drugačiji način.
Bize nije stigao u potpunosti da napiše orkestraciju za muziku onako kako je želeo kad je u pitanju Karmen, pa su Koski i njegove kolege, pošto su proučili Bizeove zapise i komentare, napisali novu orkestraciju.
„Publika u Kovent gardenu će prvi put moći da čuje Bizeove originalne ideje, neobičan kraj u okviru koga se Karmenin motiv vraća.
„Dakle, opera se ne završava scenom mrtve žene i plačnim tenorom, ona se vraća.
„Njena muzika se vraća. Sve je podređeno njoj."
U stvari, Karmen ustaje pošto je navodno izbodena nožem i drsko sleže ramenima u pravcu publike, neposredno pre nego što se svetla ugase i spuste zavese.
Ovo podseća na Burlesku o Karmen" Čarlija Čaplina, koja u nam potpunosti parodira poznatu priču; Darn Hozijeri (Čaplinov komad o Don Hozeu) ubada Karmen i sebe lažnim nožem pre nego što oboje ustanu i svemu tome se nasmeju.
U ovoj produkciji postoji slična veselost, uprkos činjenici da Karmen sleže ramenima iz groba.
Bez obzira na život koji Koski udahnjuje operi, treba se setiti da Karmen i dalje gubi svoj od nasilnog bivšeg ljubavnika.
U postavci koja više podseća na Velikog Getsbija nego nego na Andaluziju, Koskijeva Karmen je divna obešenica i androgina, dok kostimi - u rasponu od matadorskog odela preko bele košulje i pantalona do velike crne koketne haljine sa ogromnim šlepom - evociraju dvadesete godine prošlog veka.
Ona je daleko od uobičajene dugokose, senzualne Ciganke Karmen.
Koski se slaže.
Svojim Karmenima zabranjuje da drže ruke na bokovima i „koriste grudi kao magnet. Ako išta drugo, Karmen koristi glas poput sirene da privuče muškarce. "
- Decu u baletskoj akademiji „ohrabrivali da puše"
- „Bezbožna utopija”: Kako su se u Sovjetskom Savezu plakatima borili protiv religije
- Marina Abramović za BBC: O 47 godina pauze od Beograda, politici, bolu u performansu i mladima na Balkanu
Fascinantno je - i moderno - videti Karmen koja se podsmeva stereotipnim prikazima i koja kao da režira predstavu o sebi.
Jedan od čuvenih dijaloga u operi je sabijen i zamenjen dugačkim kazivanjem misteriozne figure preko zvučnika, za koju pretpostavljamo da je ona.
Koski to naziva „prikazom halucinacija" koje su „nalik neobičnoj, erotskoj priči pred spavanje".
„Bilo mi je veoma važno to što je Karmen publici predstavila svoj život, ili poglavlje svog života, poslednje poglavlje - u vidu svojevrsnog pozorišnog prikaza.
„Što znači da imamo mogućnost da se zabavljamo i budemo ironični i da ne moramo na sceni imati onu senzualnu Ciganku Karmen čija je sudbina zapečaćena.
„Možemo biti daleko zaigrani, a mislim da to više ide uz muziku", kaže on.
Pogledajte video: Massive Attack: Album sačuvan u formi slike korišćenjem DNK
Doživljaj egzotike
Ironično je što toliko nas povezuje Karmen sa južnom Španijom dok je to priča koju je napisao Francuz, a zatim je drugi Francuz adaptirao za operu.
Zvuk „Španije" koji nam se čini da čujemo potiče iz doba opsednutosti francuskih romantičara posebnim načinom doživljaja Španije, a kompozitori poput Bizea i Morisa Ravela oduševljavali su se imitacijom hispanskih zvukova, poput frigijskog modusa.
Jedini izuzetak je Habanera; sada se veruje da je Bize zapravo ukrao ovu melodiju iz El Areglita, dela španskog kompozitora Sebastijana Iradijera, nehajno pretpostavljajući da je to stara bezimena narodna melodija.
Svetski poznata flamenko plesačica Marija Pahes nesumnjivo je dobro upoznata sa ovom stereotipizacijom španske muzike - i Španjolki.
Rođena je u Sevilji, baš kao i mitska Karmen, a Bizeova muzika i priča deo su njenog života od kada je bila devojčica.
„To je potpuno strani pogled na andaluzijske žene", kaže ona.
„Mislim da je to u velikoj meri doprinelo stereotipima u vezi sa Španjolkama koji su ušli u flamenko.
„Uticalo je na ljude. To nije stvarnost. "
Sada dovodi svoj trupu plesačica u pozorište Sadlers Vels u Londonu kako bi izvela delo za koje kaže da je mogla da producira tek sada kad joj je pedeset: Yo, Carmen.
Bukvalno Ja, Karmen, u potpunosti je posvećena ženskom rodu, koja pokušava da da drugačiji lik najčuvenijoj operskoj fatalne zavodnice, daleko od plitkih, mizoginih karakteristika Merimeove i Bizeove fantazije.
„Ona je tvorevina. Potpuno izmišljen lik radi prikazanja njene strasti, njene bede. Reč je o muškoj perspektivi", kaže Pahes.
„Smatram da ona kao takva ne postoji."
Umesto toga, Ja, Karmen je razmišljanje o tome šta zapravo znači biti žena - „ja" je kolektivno i zastupa sve članove potpuno ženske plesne trupe, kao i žene autorke mnogih pesama koje se takođe pojavljuju u performansu.
Muzika je sjajna kombinacija Bizea i istinskog živog flamenka.
„U ovom radu istražujemo, intervjuišemo žene iz različitih kultura i zemalja, pitamo ih šta je uspeh, a šta promašaj.
„Tek sa 50 godina možda mogu da pričam o tome ženu čini ženom. To dolazi iz životnog iskustva. "
- Borba za pravo glasa - kada su žene izjednačavane sa „sumanutim licima“
- Da li su uz glasački listić žene dobile slobodu i prava
- Upoznajte muškarce koji se bore za prava žena
Jedan od plodova ovih intervjua sa ženama iz drugih kultura bila je upotreba boje u Pahesovoj tački.
Ona veruje da je konstruisanje ženskog lika često previše izveštačeno, pritom misleći na šminku, minđuše, ogrlice.
Nasuprot tome, Ja, Karmen odbacuje ideju unapred zadate odgovarajuće rodne uloge odevajući plesačice u kostime različitih boja koje odgovaraju različitim bojama kože, predstavljajući tako golotinju i žene kroz njihovo pravo, čisto ja.
„A crvena boja se pojavljuje samo da bi bila uklonjena.
„To je boja koja se uvek koristi kad je Karmen u pitanju, pa smo želeli da uklonimo i ovu konstrukciju."
Umesto toga, neki od kostima će sadržati ljubičastu - boju strasti u Japanu.
Pogledajte video: Kako od oružja nastaje muzika
Pitao sam je da li nekako uključuje Don Hozea u svoj komad.
„Don Hoze me uopšte nije zanimao!", izjavljuje ona.
„Kako bih se oslobodila te izmišljotine, prvo sam njega uklonila! Ja, Karmen nije priča o Merimeovoj Karmen.
„To je promišljanje i izazov da se ispriča priča o stvarnim ženama, tako što ćemo se ratosiljati svih stereotipa koje imamo celog života - jedna od njih je Karmen. "
Može li špansku cigansku fatalnu zavodnicu koju je stvorio muškarac da rekonstruiše u simbol univerzalne ženskosti flamenko plesačica koja dolazi upravo iz Sevilje?
To je sigurno uzbudljiva ideja.
A još je uzbudljivije to što opera iz 19. veka nastavlja da podstiče na razgovor dvesta godina kasnije; stvaraoci kroz različite umetničke oblike gledaju i nijanse i možda nerazvijene strane lika Karmen da bi ispričali svoje priče.
Ali važno je - i ispravno - nastaviti sa ispitivanjem mizoginije u originalnoj operi.
O sudbini Karmen odlučuju muškarci koje ona odabere, a želja da bude večno slobodna košta je života.
Ova fatalnost je ono što tragičnu priču čini tako privlačnom, ali to nije aktivistička opera.
Ostale produkcije i adaptacije takođe ne čine Koskiju uslugu time što delo sve više prožimaju feminističkim pristupom.
Kada smo razmišljali o novom završetku opere u Firenci i pitanju muškog nasilja nad ženama, Koski je rekao: „Ako ljudi žele da istraže ovu veoma važnu temu, neka napišu nove komade."
Moguće je da je problem u tome što Karmen, iako mnogo govori, možda ne govori dovoljno.
„Takođe, budimo obazrivi kada kažemo da je nasilje još od Grka u samoj osnovi pozorišta.
„Nasilje je, nažalost, vrlo važan deo našeg života, bez obzira da li je ishod dobar ili loš.
„A u sigurnom ambijentu pozorišnog prostora, gde se sve može dogoditi, ostavili smo po strani naše uverenje da bismo istražili ove stvari.
„Ne bih voleo da vidim kako se istorija zapadnog pozorišta ulepšava umesto da se prihvati činjenica da ova ideja nasilja nije nova."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
