U Šri Lanki su u toku veliki napori da se zaštite neka od najraznovrsnijih morskih staništa u zemlji od moguće ekološke katastrofe.
Vlasti se pripremaju za mogućnost izlivanja ogromne naftne mrlje zato što je tereni brod natovaren tonama hemikalija i goriva počeo da tone uz zapadnu obalu zemlje, nadomak luke Kolombo.
MV X-Press Pearl počeo je da tone u sredu, ispustivši u okean milijarde plastičnih kuglica koje se koriste za proizvodnju svakodnevnih predmeta.
Sada se strahuje da će se iz broda izliti i deo od 350 tona goriva.
Šta može da se uradi kako bi se ublažila šteta?
- Ruska reka pocrvenela: Posledice ekološke katastrofe „osećaće se decenijama“
- Ostaci kineske rakete se „raspali nad Indijskim okeanom“
- Groblje ruskih podmornica - opasnost iz dubina
Čišćenje okeana
Postoje utvrđeni međunarodni protokoli za reakcije na ekološke katastrofe kao što je izlivanje nafte u okean.
Prema Američkom udruženju naftne i gasne industrije, prilikom izlivanja nafte na otvorenom moru, prvenstveni ciljevi u reakcijama na katastrofu uključuju sprečavanje da nafta stigne do obale i smanjenje njenog uticaja na morski život.
Oprema koja se najčešće koristi u operacijama čišćenja su naftni bumovi, plutajuće ograde napravljene tako da zaustave širenje naftne mrlje i skinu debeli sloj nafte sa vodene površine.
Za čišćenje vode koriste se skimeri, uređaji koji mehanički razdvajaju plutajuću naftu od vode, prikupljaju je i premeštaju iz pogođene oblasti.
Takođe, prema protokolima, cilj ovih operacija trebalo bi da bude ubrzavanje degradacije nepokupljene nafte uz pomoć disperzanata, hemikalija koje razgrađuju preostale naftne kapljice.
„Sve držimo u pripravnosti.
„Plovila u blizini imaju disperzante na raspolaganju da ih upotrebe u slučaju izlivanja nafte", rekao je šef luke Kolombo Nirmal De Silva.
Ovo je važno zato što nafta koja ostane na vodi posle izlivanja može da prekrije tela životinja, smanjujući njihove šanse za preživljavanje - na primer, onemogućivši pticama da lete.
Ali američka Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOOA) kaže da operacije čišćenja nikad ne mogu da uklone 100 odsto izlivene nafte.
Pogledajte video: Zatrovana Kamčatka
„Mere predostrožnosti"
U četvrtak je Agencija za zaštitu morske životne sredine Šri Lanke saopštila da je spremila disperzante, bumove i skimere za upotrebu u slučaju da mora da reaguje na potencijalno izlivanje.
„Postoje dve mogućnosti", rekao je novinarima Daršini Lagandapura, šef šrilankanske agencije za životnu sredinu.
„Ili se sve gorivo zapalilo ili je nafta još tamo."
X-Press Pearl je goreo skoro dve nedelje, pre nego što je vatra ugašena ove nedelje.
„Ako je nafta još tamo, već smo preduzeli mere predostrožnosti da se izborimo sa tom situacijom, u slučaju da dođe do izlivanja", rekao je ovaj zvaničnik.
U četvrtak nije bilo znakova izlivanja iz broda, ali šrilankanska mornarica već je zatražila podršku Indije, koja joj pomaže da se izbori sa požarom i potencijalnim izlivanjem.
Ali brod koji tone već je ispustio veći deo toksičnog tovara u vode oko Negomba, gde se nalaze neke od najčistijih plaža u zemlji.
Najveći deo aktuelnih napora sastoji se od čišćenja obale, koja je zasuta milijardama plastičnih kuglica poznatih kao nurdls.
Pogledajte video: Pacifički tepih od smeća
Mikroplastični otpad
Nurdls su istovremeno opasne po zdravlje ljudi i pretnja po životinjski svet.
Zbog njihove male veličine, životinje često pomisle da su hrana.
Jednom kad ih morske životinje unesu u sebe, nurdls mogu da ih otruju i ubiju, ili da se popnu u lancu ishrane, stigavši čak do ljudi koji jedu ribu ulovljenu lokalno.
Plastične kuglice takođe upijaju hemikalije, zbog čega vlasti pozivaju ljude da ih ne diraju.
Sav materijal sakupljen na plažama u sklopu operacije koja se trenutno vrši biće bačen kao hemijski otpad.
„Sa ekološke tačke gledišta, ovo je najgora katastrofa u Šri Lanci koju je izazvao čovek", izjavio je Čarita Patiarači, profesor obalske okeanografije sa Univerziteta u Zapadnoj Australiji.
On je rekao da bi plastične kuglice koje je ispustio brod mogle da stignu čak do Indonezije, Indije i Somalije.
„Da, možemo da pričamo o cunamiju iz 2004. godine, ali to je bila prirodna katastrofa.
„Od svih nesreća koje je izazvao čovek, ova je najgora koja je zadesila Šri Lanku."
Vlada je zabranila ribarenje duž 80 kilometara obale, ali strahuje se da lokalne ribarske porodice neće moći da izađu na otvoreno more kako bi zaradile za život.
Požar koji je trajao dve nedelje nakon što je X-Press Pearl počeo da tone smatra se da je izazvalo curenje azotne kiseline, prema izjavama zvaničnika Šri Lanke.
Teretni brod je nosio 25 tona izuzetno korozivne kiseline, koja može da se koristi u proizvodnji đubriva i eksploziva.
Šrilankanska i indijska mornarica proteklih dana su sarađivale na sprečavanju da se on raspadne i potone.
Može li da se zaustavi dalja šteta?
Ekološkinja, doktorka Adžanta Perera rekla je za BBC da bi dalje tonjenje broda prestavljalo „najgori ekološki scenario".
„Sa svom opasnom robom, azotnom kiselinom i svim tim drugim stvarima, i naftom na brodu, ako bude nastavio da tone, praktično će uništiti čitavo okeansko dno."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
