Devedesetdvogodišnja časna sestra, koja se zavetovala na ćutanje, samoću i siromaštvo, umrla je u manastiru u kom je živela poslednje tri decenije - međutim, kompletna priča o životu sestre Meri Džozef daleko je od tradicionalne.
Pre nego što je život posvetila molitvi, bila je poznata kao En Rasel Miler, bogata pripadnica visokog društva San Franciska.
Organizovala je raskošne žurke, imala sezonske karte za operu i bila majka desetoro dece.
- Džef Bezos i tajnoviti svet superjahti
- Zašto bogataši kupuju malteške pasoše
- Dobročinstvo i kontroverze: Ko je bila Majka Tereza, svetica iz Skoplja
Rođena 1928. godine, En je sanjala da postane časna sestra, ali se umesto toga zaljubila.
U 20. godini udala se za Ričarda Milera, koji je postao potpredsednik kompanije Pasifik ges end elektrik, komunalnog preduzeća.
„Do 27. godine imala je petoro dece", kaže njen najmlađi sin Mark Miler.
Rodila ih je još petoro, kaže, „po košarkaški tim za svaki pol. Zvala je to Planirano roditeljstvo."
„Imala je milion i jednog prijatelja. Pušila je, pila, kartala se. Ronila je na otvorenom moru."
„Vozila je toliko brzo i nepažljivo da su ljudi izlazili iz njenih kola s utrnulom nogom od pritiskanja imaginarne kočnice.
„Prestala je da puši, pije i unosi kofein istog dana i nekako uspela da ne počini samoubistvo zbog toga."
En je odgajala svoju porodicu u vili sa deset soba sa pogledom na Zaliv San Franciska, a bila je poznata po odvođenju prijatelja na prepad na skijaški odmor, mediteranske jahte i arheološke iskopine.
U jednom trenutku bila je članica 22 različita odbora i sakupljala novac za talentovana studente, beskućnike i rimokatoličku crkvu.
Njen muž je umro od raka 1984. godine i tad je započela dugi i promišljeni proces pridruživanja jednom od najstrožih redova časnih sestara na svetu.
Pet godina kasnije odrekla se svega što je imala da bi se pridružila Sestrama naše dame od Maunt Karmela u Des Plejnsu, u Ilinoisu.
Karmelićanske časne sestre su zatvoren i asketski red, koji uglavnom živi zavetovan na ćutanje.
Ne napuštaju manastir, sem ukoliko nije nužno, kao što je odlazak kod lekara. Časne sestre govore samo ako je imaju da kažu nešto od velike važnosti, što im ostavlja više vremena za kontemplaciju i molitvu.
- Moj otac sveštenik ne želi da čuje za mene
- Monahinja koja osuđenike na smrt prati do vešala
- Da li će katolička crkva prihvatiti oženjene sveštenike
„Bila je neobična vrsta časne sestre", kaže Mark. „Nije pevala baš lepo, često je kasnila na svoje obavezne dužnosti po samostanu i bacala je štapove psima, što nije bilo dozvoljeno."
„Video sam je samo dvaput u poslednje 33 godine otkako je otišla u samostan, a kad odete da je posetite, ne smete da se grlite ili dodirujete. Razdvojeni ste parom dvostruke metalne ograde.
En je imala 28 unučadi, od kojih neke nikad nije srela a imala je i više od desetak praunučadi, od kojih nijedno nije držala u rukama.
Spavala je na drvenoj ploči prekrivenoj tankim dušekom u ćeliji, a tokom dana je nosila odoru od grube smeđe tkanine i sandale, daleko od njenog bivšeg života ispunjenog svilenim suncobranima, Hermeovim šalovima i Versaćeovim cipelama.
Za 61. rođendan, En je organizovala žurku za 800 zvanica u hotelu Hilton u San Francisku da bi se oprostila od prijatelja i porodice.
Jeli su skupocenu morsku hranu, slušali živu orkestarsku muziku, a priča se da je En nosila krunu od cveća i da je za sebe vezala helijumski balon na kom je pisalo Ovde sam kako bi ljudi mogli da je nađu i oproste se od nje.
Rekla je gostima da je prvih trideset godina života posvetila sebi, drugih 30 deci, a da će poslednju trećinu posvetiti Bogu.
Narednog dana odletela je u Čikago da živi u manastiru kao Sestra Meri Džozef.
„Naš odnos je bio komplikovan", kaže Mark. „Rođena je dvadesetih i umrla u dvadesetim narednog veka. Bila je En Rasel Miler, Sestra Meri Džozef od Svetog Trojstva."
„Pozdravi tatu u moje ime."
Možda bi vas zanimao i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
