Mirko Ilić je prespavao noć između ponedeljka i utorka u Kosovskoj Mitrovici, a njegov automobil ostao je 50 kilometara dalje, zaglavljen u koloni na graničnom prelazu Jarinje.
On je u ponedeljak pokušao sa Kosova da uđe u Srbiju, ali su ih na prelazu Jarinje zatekle barikade.
„To je potpuno ludilo", kaže Mirko za BBC.
Barikade su postavili žitelji severa Kosova srpske nacionalnosti, nezadovoljni odlukom kosovskih vlasti da zabrane ulazak automobila sa srpskim registarskim oznakama.
„Niko nam ništa nije rekao i samo je drugar javio, kada smo već bili na prelazu, da ne može da se prođe. Čekao sam satima, a onda ostavih kola i vratih se kući", dodaje Mirko.
Dolazak kosovske specijalne policijske jedinice ROSU na prelaze Jarinje i Brnjak dodatno je uneo zabunu, gužvu i napetost, a dan je protekao i u prepucavanjima kosovskih i srpskih političara o motivima, razlozima i legalnosti ovakve odluke.
Ali da li je ona bila iznenađujuća?
- Koliko vredi srpski, a koliko kosovski pasoš
- Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
- Ko je Aljbin Kurti
Nedžmedin Spahiu, profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini, kaže da nema iznenađenja i objašnjava da su Priština i Beograd tu odluku potpisali još 2011, a potom i 2016. godine.
Jasno mu je da su „ljudi sa severa Kosova ljuti".
„Kada naučite komšiju da prelazi pet godina preko vaše njive besplatno, a onda mu zabranite odjednom - on će biti nezadovoljan.
„Mi istu taksu plaćamo Srbiji godinama", kaže Spahiu.
Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da Priština nije želela da uspostavi recipročne mere Srbiji o registarskim tablicama, već da je to nametnuto „s druge strane", misleći na Beograd.
„Bez obzira na nacionalnost vlasnika automobila sa nevažećim tablicama (sa gradovima na Kosovu koje izdaje MUP Srbije), one se oduzimaju. Na svim graničnim prelazima na Kosovu vozila sa srpskim tablicama koja ulaze na teritoriju Kosova dobiće privremene registarske tablice", rekao je Kurti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost i utorak izjavio da „zahteva povlačenje trupa kosovske policije sa severa Kosova i da se situacija vrati u pređašnje stanje".
„Pa da onda idemo u Brisel da razgovaramo o svemu, i ako je moguće da se dogovorimo", rekao je Vučić.
Problem registarskih tablica na Kosovu, objašnjava za BBC Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa, „toliko je komplikovan da ga mnogi ljudi iz Srbije ne razumeju".
„Najveći problem nisu neutralne tablice sa oznakom 'KS', njih ima ukupno 2.000 i 87 u srpskim sredinama, već registracije koje je izdala Srbije za automobile na Kosovu", kaže ona.
Tih tablica ima blizu 9.500 i niko ne zna šta će biti sa ovim automobilima, dodaje.
„Oni su napravili zastoj", kaže Andrić.
Šta se desilo na prelazima Srbije i Kosova?
Od ponedeljka, 20. septembra, odlukom kosovskih vlasti, prestale su da zvanično važe tablice sa neutralnom oznakom 'KS' (Kosovo).
One su, zapravo, pravno prestale da važe pet dana ranije, a to je dogovoreno Sporazumom o slobodi kretanja, koji su u Briselu potpisali predstavnici Beograda i Prištine još 2011, pa onda i 2016. godine.
„Već godinu dana svi na Kosovu znaju da će tablice sa oznakom 'KS' biti nevažeće, jer je u septembru 2020. prestalo izdavanje ovih tablica", kaže Milica Andrić Rakić.
Ipak, odluka ima i dodatak.
Oni koji imaju registracije sa oznakama gradova Srbije, poput Beograda ili Niša, moraju od sada da menjaju tablice na graničnim prelazima na Kosovu za probne, a to plaćaju pet evra.
„Ono što nismo znali jeste da neće moći da prođu ni srpske tablice", dodaje Andrić Rakić.
Najveći problem je, objašnjava ona, sa tablicama koje se izdaju u Srbiji, u isturenim stanicama poput Raške i Kuršumlije, a imaju oznake gradova na severu Kosova, poput Kosovske Mitrovice, koje nose oznaku 'KM'.
Dok oni koji imaju tablice gradova u Srbiji treba samo da kupe probne tablice, registracije gradova sa severa Kosova su postale nelegalne.
„To je napravilo i zastoj na prelazima", kaže Andrić Rakić.
„Jer niko ne zna šta će sada ti ljudi da rade, oni ne mogu da kupe probne tablice niti da automobile prebace u Srbiju".
Ove tablice će, dodaje ona, biti konfiskovane.
„Najveće pitanje je - da li će tim ljudima sada dozvoliti da preregistruju automobile na tablice Kosova 'RKS' ili će morati nekako da prebace vozilo u Srbiju", kaže Andrić Rakić.
Vodič za razumevanje tablica na Kosovu
- KS (Kosovo) - neutralne tablice, čije je izdavanje prestalo u septembru 2020. Iako su neki očekivali da će biti produženo, već godinu dana se zna da njihovo važenje prestaje septembra 2021. godine
- RKS (Republika Kosovo) - tablice koje izdaju kosovske institucije. U Srbiji nisu važeće i svi koji u Srbiju ulaze sa ovim tablicama već godinama moraju da dobiju probne
- KM, PR, UR i slično - tablice koje izdaje Srbija za gradove i opštine na severu Kosova. One su od 20. septembra zvanično nevažeće i nije jasno šta će biti sa njima
- BG, NS, KG i slično - tablice za gradove u Srbiji koje izdaje Srbija. One su od 20. septembra takođe nevažeće na Kosovu, ali po sistemu recipročnosti, Kosovo će izdavati probne tablice na ulasku na njihovu teritoriju
Upravo Mirko ima tablice grada na severu Kosova koje je izvadio u Srbiji.
„Do sada sam sa njima mogao da se krećem po severu Kosova i uđem u Srbiju", kaže on.
„Nemam predstavu šta ću sada sa kolima".
- Zašto je važna Zajednica srpskih opština
- Da li demonstracije na Kosovu 1981. godine i danas imaju posledice
- Čije su Gazivode
Zašto srpske tablice više ne važe na Kosovu
Ova odluka nije se dogodila odjednom, objašnjava Nedžmedin Spahiu, profesor Političkih nauka iz Prištine.
„Ja kada idem u Srbiju, već godinama moram da menjam tablice za probne", kaže on.
Sve to ga košta oko 420 dinara za dva meseca, dodaje.
I ta odluka je rezultat Sporazuma o slobodi kretanja iz 2011, a uvedena procedura godinama unazad pravi redove na granicama, pogotovo u vreme turističke sezone.
Dragiša Miljačić, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje 35, koje se odnosi i na Kosovo, smatra da je sporazum iz 2011 „predstavlja jedan od najvećih rezultata Briselskog dijaloga".
„Naročito za kosovske Albance, jer je omogućio njihovo putovanje u Srbiju i preko Srbije u treće zemlje", objašnjava on za BBC na srpskom.
Sprovođenje sporazuma bilo je oročeno na pet godina, odnosno do 2016. godine, kada je bilo predviđeno da se nađe konačno rešenje, dodaje Miljačić.
Kada se ni posle pola decenije ono nije izrodilo, 14. septembra 2016. godine je potpisan novi dogovor.
„Sporazum je takođe predviđao da će 'KS' tablice biti izdavane u narednih pet godina, odnosno do 14. septembra 2021. godine", kaže Miljačić.
Edita Tahiri, ministarka u Vladi Kosova 2016. godine kada je u Briselu postignut dogovor o finalizaciji Sporazuma, rekla je tada da je time uspostavljen princip reciprociteta - odnosno da će se na tablice iz Srbije primenjivati ono što važi za registarske oznake sa Kosova.
Pet godina kasnije, premijer Kosova Kurti kaže da će sve dok „građani Kosova plaćaju za tablice kada uđu u Srbiju, na snazi biti i obaveza da sva vozila imaju oznaku RKS".
„ROSU blokirale nas, pa mi njih"
Kada je Mirko u utorak ujutru ustao, prvo je nazvao prijatelja koji je ostao u kolima na Jarinju.
Prelazi Brnjak i Jarinje su blokirani i u utorak, ali je mirno, prenosi portal Kossev,
Na trećem prelazu - Merdare - ljudi koji imaju tablice sa oznakama iz centralne Srbije čekaju da dobiju probne tablice sa oznakom 'RKS' i napravile su se velike gužve.
„Ništa se nije promenilo, tamo još sve stoji", preneo je Mirkov prijatelj,
Mirko se u ponedeljak uveče vratio u Kosovsku Mitrovicu, pošto je od Jarinja prepešačio sedam kilometara i potom našao prevoz do kuće.
Iako je u ponedeljak na teren izašla i specijalna policija Kosova ROSU, čiji su pripadnici u jednom trenutku upotrebili i suzavac kako bi rasterali okupljene demonstrante, Mirko kaže da nije bilo većih problema, barem na mestu u koloni u kojem je on bio.
„Kad smo došli, videli smo da je kamionima prolaz blokiran, onda su iza naš došle specijalne jedinice ROSU i blokirale nas na Jarinju, a onda smo mi blokirali njih i svi smo ostali zaglavljeni", dodaje Mirko.
Kaže da nije osećao da mu je bezbednost ugrožena.
„Već smo to na Kosovu preživljavali, više je neprijatno. Opet neki problem", dodaje.
Sat i po vremena na Merdaru u ponedeljak je čekao Miloš Milovanović sa beogradskim tablicama.
On je uspeo da uđe na Kosovo, ali je morao da kupi probne tablice, jer se od ponedeljka ne priznaju ni tablice gradova Srbije.
„Svi su bili razočarani, ljudi moraju non-stop da se bave novim papirima i da se vratimo nekoliko koraka unazad", kaže on.
Ko je najviše pogođen odlukom?
Mirko i dalje ne zna šta će sa automobilom.
„Ako su moje tablice nelegalne, onda sam ja postao prestupnik, zar ne?", pita se on.
Miloš Milovanović, koji radi na Kosovu, pominje da i sva vozila Hitne pomoći na severu Kosova imaju oznaku 'KM'.
„Nije jasno kako će sada voziti do ljudi usred epidemije korona virusa", kaže Miloš.
Razumljivo je, dodaje Nedžmedin Spahiu, da su ljudi sa severa Kosova ljuti jer „često prelaze granicu, a svaka nova taksa je trošak za budžet".
Sa tim se slaže i Miljačić.
„Srbija će sigurno naći načina da odgovori na ovaj potez Vlade Kosova, a posledice će trpeti kosovska preduzeća i građani koji putuju ka Srbiji ili kroz Srbiju", kaže on.
„Korist od ovih sporazuma jedino imaju političke elite koje se hrane nacionalizmom i koje podelama u društvu mogu izvući političku korist na izborima".
- Izabrana nova Vlada Kosova, Kurti drugi put premijer
- Kurti za BBC: „Analiziraćemo sa Bajdenom nejasnoće Vašingtonskog sporazuma"
- Vilijem Voker: „Ekonomija neće rešiti politička pitanja Srbije i Kosova"
Šta kaže Priština, a šta Beograd
Kosovski premijer Aljbin Kurti kaže da oduzimanje tablica nije bila želja Prištine, već nešto što je nametnuto „s druge strane", misleći na Beograd, piše Koha ditore.
Kurti je rekao da će, sve dok, kako tvrdi, „građani Kosova plaćaju za tablice kada uđu u Srbiju, na snazi biti i obaveza da sva vozila imaju oznaku RKS".
Rekao je da je kosovska policija u ponedeljak preduzela „neophodne akcije i konfiskovala sve nevažeće tablice" na administrativnim prelazima.
„Očekujem da će svi građani ispravno razumeti - počela je primena sporazuma o čemu se Srbija dogovorila sa Evropskom unijom.
„Registarske tablice nisu naša želja, već to nameće druga strana", rekao je Kurti.
Posle sednice Saveza za nacionalnu bezbednost u utorak, predsednik Srbije je rekao da je odbio predlog koji je u ponedeljak dobio od EU kako bi trebalo da izgleda, kako je rekao, „tobožnje kompromisno rešenje".
Prema tom predlogu, kako je objasnio, Albanci bi odustali od 70 odsto onoga što su nameravali da rade na administrativnoj liniji, ali bi uveli 20 do 30 odsto novih mera.
„Odbacio sam to zato što sam sit politike svršenog čina, ne možete tako da razgovarate sa Srbijom", poručio je Vučić.
Prethodno je odluku o skidanju tablica nazvao „demonstracijom sile" i pobrojao je šta sve Priština nije ispunila iz Briselskog sporazuma, posebno navodeći Zajednicu srpskih opština.
Kako će nove mere na prelazima uticati na pregovore Beograda i Prištine
Kosovske vlasti započele su sprovođenje odluke istog dana kada je u Beograd doputovao Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine.
Miljačić smatra da to nije slučajno, već da je trenutak strateški odabran, neposredno posle Lajčakove posete Prištini, „kako bi se marginalizovala njegova uloga glavnog fasilitatora dijaloga, ali i u predvečerje lokalnih izbora na Kosovu i saveznih parlamentarnih izbora u Nemačkoj".
„Na ovaj način Kurti (premijer Kosova) je bacio rukavicu u lice ne samo Srbiji i Lajčaku, već i Evropskoj uniji ali i Sjedinjenim Američkim Državama", kaže on.
Dodaje i da Kurti kroz meru reciprociteta pokušava da „destabilizuje prilike na Kosovu kako bi stvorio novu realnost koja bi zahtevala novi format pregovora".
„On već duže vreme pokušava da marginalizuje značaj pregovora u Briselu", kaže Miljačić.
Miljačić dodaje da su „jednostrane mere uvek konfrontirale situaciju i izazivale političku i bezbednosnu nestabilnost".
„Setimo se koliko dugo vremena je trebalo da se reši problem ukidanja taksi od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, ili koliko je teško bilo rešiti pitanje barikada na severu Kosova", kaže on.
Ipak, Nedžmedin Spahiu za novu odluku kosovskih vlasti da zabrane srpske tablice krivi „spore kosovske institucije".
„Srbija je to Kosovu uvela još pre deset godina, ne znam šta smo mi čekali", kaže on.
U srpskim medijima mu je pažnju privukao jedan komentar.
„Čovek iz Srbije predlaže da i ona odmah Kosovu uvede zabranu tablica. Ispod mu drugi odgovora - mi smo to njima odavno uveli", kaže.
Spahiu smatra da bi u Briselu obe strane trebalo da se dogovore, a da građani normalno, bez menjanja tablica, prelaze sve granice.
Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
