„Prvo da vam poželim dobar dan", počeo je Medžik Džonson, jedan od najvećih košarkaša u istoriji, na trenutak zastao i odmah prešao na suštinu: „Zbog HIV virusa koji imam, moraću da se povučem iz Lejkersa".
Fotoaparati su počeli da škljocaju, novinari su užurbano zapisivali Džonsonove reči, a on je mirnim glasom nastavio.
„Moja žena je dobro, negativna je, tako da sa njom nema problema... Planiram da živim još dugo i da vas nerviram kao i do sada", rekao je uz blagi osmeh.
Posle te konferencije za medije, održane pre 30 godina, svet više nije bio isti - Džonson je ubrzo postao lice borbe protiv HIV-a, koji je do tada odneo hiljade života.
Inspirisao je brojne ljude pozitivne na HIV širom sveta, pa i jednu *Snežanu iz Srbije.
„Kako da ne, naročito što kod nas nije postojao neko ko bi javno pričao o sopstvenom statusu", kaže Snežana za BBC.
- „Lekari u Srbiji godinu dana nisu otkrili da imam HIV"
- Sahranjivanje osoba sa HIV-om u crnim vrećama: „Izgubila sam muža, a i dalje moram da lažem rodbinu"
- Život i smrt sa HIV-om: „Nema više sahranjivanja u crnim vrećama, ali ima u metalnim sanducima"
Bratislav Prokić iz Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje Potent, navodi da je Džonson ostao primer nekoga ko je „rekao da je HIV pozitivan, u trenutku kada je to bila visoko stigmatizujuća bolest, zbog čega je trpeo velike posledice".
„Međutim, upravo zahvaljujući takvim pojedincima borba protiv HIV-a u Americi, gde su ljudi masovno umirali, stavljena je visoko na listu prioriteta", kaže Prokić.
Tri decenije kasnije situacija je znatno drugačija - antiretrovirusna terapija omogućila je ljudima pozitivnim na HIV sasvim normalne živote.
Novi podaci Zajedničkog programa Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS (UNAIDS) pokazuju da postoji čak i oprezan optimizam da bi HIV mogao biti pobeđen do 2030. godine.
U svetu je HIV pozitivnih do sada oko 60 miliona ljudi, a preminulo je više od 25 miliona, podaci su Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije.
U Srbiji oko 3.000 ljudi živi sa ovim virusom, od kojih oko 400 ne zna da je inficirano, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut".
Medžikova priča
„Samo želim da istaknem da nemam sidu, jer znam da mnogi žele to da znaju, već HIV", pojasnio je Džonson na konferenciji za medije.
HIV je skraćenica za virus humane imunodeficijencije, koji dovede do HIV infekcije.
A sida ili AIDS predstavlja sindrom stečenog gubitka imuniteta i ona je poslednji i najteži stadijum HIV infekcije.
Džonson je tada rekao da će mu nedostajati utakmice, ali da će moći da se posveti drugim stvarima, za koje zbog života profesionalnog košarkaša nije imao vremena.
A bio je, kažu, jedan od najboljih plejmejkera u istoriji košarke.
Irvin Medžik Džonson rođen je 14. avgusta 1959, a dvadeset godina kasnije stigao je u Los Anđeles Lejkerse, gde je proveo čitavu karijeru.
Osvojio je pet NBA titula (1980, 1982, 1985, 1987 i 1988) godine, a tri puta je proglašen za najkorisnijeg igrača lige.
Sa čuvenim američkim Timom snova osvojio je i zlato na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine, kada je nastupao i na Ol-star utakmici NBA lige.
Da, vraćao se Džonson ponovo košarci - 1996. odigrao je 32 utakmice za Lejkerse, kada se treći put penzionisao.
Tada je već pored košarkaške uveliko gradio drugu, mnogo važniju karijeru - bio je lice borbe protiv HIV virusa i apelovao za bezbedan seks.
„Ponekad naivno razmišljamo da to nikada ne može da se desi vama, već samo drugima", rekao je 1991. godine.
„A može da se desi svima, pa čak i meni, Medžiku Džonsonu".
Desilo se i Snežani koja, kako kaže, od 1985. „zna da je u priči".
„Sećam se, kad sam čula, pomislila sam da zbog napora koje je imao na treninzima i utakmicama neće dugo izdržati'", kaže Snežana.
„Tada se još uvek nije znalo kako se tačno prenosi, pa su se mnogi pitali da li se prenosi znojem, da li on može da ugrozi saigrače, šta ako se iseče na parketu i slično", dodaje.
Kako navodi, u to vreme su se na Infektivnoj klinici u Beogradu, kada je reč o HIV-u, mogli videti „samo ljudi u jako lošem stanju".
„Nije bilo lekova, svi koji su preživeli, preživeli su samo zahvaljujući sopstvenom imunitetu i sreći na koji način su se zarazili - da li su dobili agresivniji ili manje agresivan virus.
„To je odvojilo ljude poput mene od onih koji su umrli".
Džonson je te 1991. rekao da mu svet se okrenuo naglavačke, ali da ipak želi normalan život.
Ipak, mnogi su ga već tada otpisali.
Kako je Medžik saznao da je HIV pozitivan
Medžik Džonson, intervju sa Oprom Vinfri iz 2013. godine
To je bila redovna medicinska provera.
Sedeo sam u hotelu u Juti, spremao se za prijateljsku utakmicu protiv Džeza.
Doktor Melvin me je u jednom trenutku pozvao: „Moraš da se vratiš kući", rekao je.
„U redu", odgovorio sam. „Odigraću utakmicu i vratiti se sutra".
„Ne", rekao je. „Moraš da se vratiš odmah".
OK, šta se dešava, pomislio sam.
Nisu hteli da mi kažu.
Otišao sam u Los Anđeles i ispostavilo se da imam HIV.
Ležao sam na podu u neverici. Razmišljate kako je ovo moglo baš meni da se desi, šta to znači.
Bio sam potpuno razoren.
Najgore što je Kuki (Džonsonova žena) u tom trenutku bila trudna, tek što smo se venčali.
Ta vožnja kući je bila jedna od najgorih stvari u životu - znao sam da ću je povrediti.
Čekala me je, bila strpljiva sa mom, a ja ću joj slomiti srce.
Čim sam ušao, znala je da nešto nije u redu.
Rekao sam joj i to joj je zaista slomilo srce.
„Razumem ako želiš da odeš", rekao sam joj. „Okrećem ti život naopačke".
Zveknula me je u glavu i rekla da ćemo ostati zajedno.
Kasnije se ispostavilo da je ona negativna, što znači da je i beba negativna.
Ne znam šta bih uradio da je i ona bila pozitivna, to bi me uništilo.
„Plašili se da me dodirnu"
Te 1991. godine Medžik se nadao da će ostvariti jedan od njegovih snova - da postane vlasnik nekog NBA tima.
Međutim, u to vreme mnogi su HIV videli kao smrtnu kaznu.
„Sećam se koliko su svi bili tužni - osim Medžika, koji se trudio da bude vedar", izjavio je Dejvid Štern, jedan od čelnih ljudi NBA lige.
„Svi su verovali da ćemo ga izgubiti", dodao je.
Isto je mislio i Karl Meloun, legenda Jute Džeza.
„Mrtav čovek hoda, mislio sam", kaže.
O HIV-u se i dalje nije mnogo znalo.
Početkom osamdesetih godina 20. vekau većim gradovima Amerike primećene su nespecifične upale pluća kod mladih gej muškaraca, koje su se završavale smrtnim ishodom - i to je bilo to.
Džonson je posle te 1991. više puta negirao da je imao homoseksualne odnose, ali je u intervjuima ponekad pričao o burnom seksualnom životu.
Pre njega, najpoznatiji slučaj bio je glumca Roka Hadsona, koji je preminuo ubrzo nakon što je objavio da je zaražen.
HIV pozitivan je bio i Fredi Merkjuri, pevač grupe Kvin, koji je preminuo baš te, 1991. godine.
I sam Džonson kaže da je razmišljao o smrti.
„Najteže je što treba da se nekako pripremite za to, ali u isto vreme i da živite", izjavio je.
„Pritom se osećaš zdravo, a svi ti kažu da nisi zdrav".
Džonsonov agent izjavio je da su ga ljudi iz pojedinih restorana zvali kako bi mu rekli da košarkaš više ne dolazi kod njih.
„Odjednom mnogi nisu znali da li smeju da me pipnu", kaže Džonson.
- Žena sa HIV-om koja pomaže drugima da imaju „dobru smrt“
- „Osećao sam se kao da su mi krv i sperma otrovni“
- Oni su otporni na korona virus i znaju mu slabe tačke
Bratislav Prokić kaže da se od te 1991. godine mnogo toga promenilo, ali tvrdi da je stav mnogih prema ljudima koji su HIV pozitivni i dalje sličan.
„Sve to se u Srbiji dešava u 21. veku", kaže.
„HIV pozitivna osoba često ne može da dođe do zubara, do frizera i ta socijalna smrt je često strašnija od samih fizičkih posledica.
„Ona utiče na pravo čoveka na egzistenciju, druženje, najosnovnije stvari koje svi uzimamo zdravo za gotovo", dodaje.
Većina i od najbližih krije da je pozitivna, plašeći se odbacivanja, ogovaranja, otkaza na poslu i drugih neprijatnosti, navodi.
Snežana takođe ne priča javno o HIV virusu.
„Nisam smela, najmanje zbog sebe, više zbog mojih", kaže.
„Moraš da se opredeliš, da li ćeš da kažeš svima i 'šta bude bude' ili ćeš da kriješ celog života… Izabrala sam ovo drugo", dodaje.
Situacija je kod običnih ljudi, smatra, drugačija nego kod nekoga poput Džonsona.
„Zbog novca koji je zaradio tokom karijere pretpostavljam da je mogao da bude samostalan i da ne zavisi ni od koga", navodi Snežana.
„A u našim uslovima, osoba koja je zaražena HIV-om - što su često ljudi sa margine - uvek se pita 'šta ako me svi otkače, šta ako ne mogu da dobijem posao' i slično... On nije morao o tome da brine".
Diskriminacija je, tvrdi Prokić, najveća tamo gde nikako ne sme da je bude - među zdravstvenim radnicima.
„Gotovo svakog dana dolazi do odlaganja intervencija, zanemarivanja pacijenata, nepružanja adekvatne zdravstvene usluge, javnog izgovaranja dijagnoza…
„To je samo zbog neznanja i ignorantnosti".
Šta treba da znate o HIV virusu?
Osnovni rizici za prenos
- seksualni kontakt (analni, vaginalni ili oralni) bez kondoma
- kontakt oštećene kože sa zaraženom krvlju (najčešće upotrebom korišćenog pribora za ubrizgavanje droge, a ređe deljenjem pribora za ličnu higijenu (četkica za zube, brijač) i upotrebom korišćenog pribora tokom tetovaže, pirsinga ili akupunkture)
- sa majke inficirane HIV-om na bebu tokom trudnoće, porođaja i dojenja
Kako se HIV ne može preneti?
- putem vazduha (kašljanjem, kijanjem, rukovanjem, grljenjem, ljubljenjem i drugim uobičajenim kontaktima)
- boravkom ili radom u istoj prostoriji, dodirivanjem predmeta (telefona, kompjutera, novca)
- korišćenjem javnih toaleta, bazena
- upotrebom istog pribora za jelo, peškira, posteljine
- ujedom komaraca i drugih insekata tokom uobičajene nege bolesnika inficiranog HIV-om
- pljuvačkom, suzama ili znojem koji nije pomešan sa krvlju HIV pozitivne osobe
Gde možete da se testirate na HIV?
- U 25 Centara za javno zdravlje u Srbiji nudi se testiranje na HIV
- Testiranje nude i neke od organizacija, poput Asocijacije Duga, Udruženja Prevent ili Organizacije Jazas
- Mnoštvo privatnih medicinskih laboratorija nudi i testove na HIV
Kada uraditi test na HIV?
- Antitela koja testiranjem „tražimo" u krvi da bi se utvrdilo da li je neko inficiran HIV-om se ne pojavljuju sat, dva ili dan nakon infekcije
- Najčešće se mogu otkriti tek nakon šest do deset nedelja od trenutka poslednjeg rizika (to je takozvani „period prozora")
- Pre isteka ovog perioda, može se desiti da rezultati testa na HIV budu negativni, iako je osoba inficirana i može preneti HIV drugoj osobi.
- Ako su rezultati testa bili negativni na HIV poslednji put kada ste testirani, možete biti sigurni da ste još uvek negativni, odnosno da niste inficirani HIV-a ako niste bili potencijalno izloženi HIV-u od poslednjeg testa
Izvori: Potent i Batut
Medžik Džonson i HIV pozitivni danas
„Prva stvar koja mi padne na pamet kada pomislim o Džonsonu su kontroverze oko njegove antiretrovirusne terapije, zahvaljujući kojoj je on i danas sa nama", kaže Prokić.
Kako kaže, antiretrovirusni lekovi potpuno su promenili tok HIV infekcije, koja je do tada bila „jednosmerna ulica u smrt".
„Sada je dvosmerna i ako neko na vreme počne sa terapijom - dok je imunitet i dalje očuvan - može da živi gotovo neskraćenim životnim vekom", navodi.
„Međutim, mnogi teoretičari zavere sve to koriste da promovišu njihove ideje, pa se često može čuti da je Džonson život zato što sigurno ima neku posebnu terapiju, što je on, naravno, više puta demantovao", dodaje Prokić.
Uz terapiju, HIV neće biti potpuno eliminisan iz organizma, ali je moguće toliko ga potisnuti da se ne može detektovati PCR testom.
Tada ne samo da infekcija neće štetiti pacijentu, već se HIV više ne može preneti.
Međutim, čovek sa HIV infekcijom može godinama da nema nikakve simptome - najčešće se oseća sasvim dobro i taj period je, epidemiološki gledano, najopasniji za dalje prenošenje virusa, jer uglavnom nije svestan da je inficiran.
Zato je važno testirati se na vreme.
U Srbiji je poznat i slučaj Todora Jovanovića, kontroverznog lekara iz Srbije koji je prodavao todoksin, bez dokaza tvrdeći da je upravo taj lek izlečio Medžika Džonsona.
„Poverovali su mu mnogi pacijenti, uzimali te preparate, a ne redovnu terapiju, zbog čega su mnogi tragično završili", kaže Prokić.
Testiranje na HIV je danas dostupno u svim zavodima - i anonimno je - ali mnogi i danas za HIV saznaju u kasnijoj fazi, kada su manje šanse za uspešno lečenje, dodaje.
„To je poražavajuće", zaključuje.
Medicina za to vreme napreduje i nekoliko ljudi je potpuno izlečeno od HIV-a, poput jednog muškarca iz Londona.
Međutim, on nije lečen lekovima protiv HIV-a, već transplatacijom matičnih ćelija u okviru lečenja protiv raka, od kojeg je takođe bolovao.
Poznat je i slučaj, Timotija Reja Brauna, nazvanog „Pacijent iz Berlina", koji je zvanično prvi čovek izlečen od HIV-a.
On je 2007. godine podvrgnut zahvatu transplantacije koštane srži, a dobio ju je od osobe koja je prirodno otporna na HIV.
Braun je u septembru 2020. preminuo od raka.
Naučnici veruju da bi HIV mogao biti pobeđen do 2030. godine.
„Ne sumnjam u to da će se lek za izlečenje HIV-a desiti, ali mislim da ga on neće iskoreniti", kaže Prokić.
„To možemo da vidimo iz raznih polno prenosivih infekcija, poput sifilisa, koji se leči sa dva penicilina, vrlo jednostavno i jeftino, ali on i dalje nije iskorenjen".
Jedina mogućnost za to je dođe do preventivne vakcine, pa bi „uz globalnu solidarnost došlo do eliminacije", dodaje.
Džonson danas živi kao i svi drugi uz svakodnevnu terapiju lekovima.
Ima troje dece, dugo je bio u upravi Lejkersa, često na televiziji komentariše košarkaška dešavanja i priča o HIV-u.
Jedan je od vlasnika Los Anđeles Dodžersa (bejzbol) i Los Anđeles Sparksa (ženska košarka), a ima i Fondaciju Medžik Džonson.
„Nije kao da je moj život gotov, jer nije", rekao je na konferenciji za medije te 1991. godine.
„Sve je isto, imam snage, mogu da vežbam kao svaka normalna osoba, samo moram da pijem lekove".
Kada su počela novinarska pitanja, jedno od prvih bilo je da li je uplašen.
„Ne", odgovorio je kratko.
„Jedino što mogu je da budem vedar... Pobediću ga (virus) i zabaviti se. Hvala vam svima i vidimo se uskoro."
Gradski zavod za javno zdravlje ima savetovalište za HIV/AIDS.
Radno vreme Savetovališta je od 8 do 14 časova.
Broj telefona je 011/32-30-038.
U Savetovalištu je moguće obaviti i anonimno testiranje i za sad su testovi besplatni.
Na raspolaganju je i elektronsko savetovalište koje vodi doktorka Biljana Begović Vuksanović - biljana.begovic@zdravlje.org.rs.
Odgovori stižu u roku od sedam dana.
Savetnici tima Potent rade svakog radnog dana od 10 do 14 časova na Odeljenju za HIV i AIDS (šestom odeljenju) Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra u Bulevaru oslobođenja 16 u Beogradu.
Savetovanje se može zakazati putem telefona 064/1565291
Telefon za pitanja vezana za HIV, prevenciju, testiranje je 063/557 890
Asocijacija Duga vodi telefon za podršku osobama koje boluju od HIV/AIDS - 064/252 91 81 i 015/386 297.
*Ime je promenjeno zbog zaštite identiteta
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
