Postati astronaut je van domašaja većine ljudi. Ali da li bi strogi proces selekcije mogao da bude više štetan nego koristan?
Nova svemirska kompanija, Mišn astro ekses, želi da ospori percepciju da je svemirsko putovanje samo za one koji ispunjavaju konkretne fizičke kriterijume i poslao je prvu posadu sa invaliditetima na let u bestežinskom stanju.
„Bilo je magično", kaže Sina Baram govoreći o svom prvom iskustvu boravka u bestežinskom stanju.
„Želeo sam to da uradim od četvrte godine, ali opšteprihvaćena pretpostavka bila je da je to 'potpuno nemoguće'."
- Kako je svemirska trka promenila sovjetsku umetnost
- Trka za prirodna dobra Meseca - ko i kako piše pravila igre
- Kako zvuči „av, av“ u svemiru
Slepi kompjuterski naučnik iz Severne Karoline bio je jedan od 12 ambasadora sa invaliditetima koje je odabrao Mišn astro ekses u Americi da bi iskusili let u bestežinskom stanju dok istovremeno vrše eksperimente na inkluzivnim svemirskim putovanjima.
U budućnosti, ovo bi moglo da znači uvrštavanje taktilnih funkcija u i oko šatlova ili korišćenje zvuka ili vibracija za prenošenje informacija.
„Od toga bi koristi mogla da ima čitava aeronautička zajednica", kaže Sina, objašnjavajući da kad se urade podešavanja za osobe sa invaliditetom to svima olakšava život.
Smanjenje visine ivičnjaka, na primer, rađeno je konkretno za korisnike invalidskih kolica, ali su taj potez pozdravili i roditelji sa dečjim kolicima.
Astronaut NASA Kris Hadfild bi verovatno voleo to da čuje.
On je u vesti dospeo 2001. godine kad je tečnost za čišćenje procurelo u njegov vizir i nagrizlo mu oči, pa nije mogao da vidi usred svemirskog hoda.
Da su mu bile dostupne taktilne i audio informacije, ne samo da je od toga mogla da ima koristi slepa posada, već bi se i Hadfild osećao bezbednije.
U oktobru, posada Mišn astro eksesa otputovala je na Long Bič u Kaliforniji i ušla na parabolički let Boinga 727.
Avion koga ponekad nazivaju „Kometa za povraćanje" leti u širokim lukovima.
Kad se avion nađe u najvišoj tački luka, on prelazi u slobodan pad stvorivši bestežinsko stanje na oko 20 sekundi.
„Trenutak kad mi je doprlo do mozga šta će se desiti bio je kad su zatvorili vrata aviona", kaže ambasadorka Meri Kuper.
Ona je oduvek sanjala o svemirskom putovanju, ali je mislila da je za nju ono nemoguće.
Studentkinja aeronautičkog inženjeringa i kompjuterske nauke na Univerzitetu Stenford rođena je sa fibularnom hemimelijom, kod koje vam nedostaje deo ili čitava nožna kost.
Meri je kao bebi amputirana noga ispod kolena i ona danas koristi protezu.
„To mi je sada jedna od omiljenih stvari u vezi sa mnom", kaže ona.
Kad je avion stigao u najvišu tačku luka i gravitacija je nestala, posada je prvi put osetila bestežinskog stanje - što je bila izuzetna senzacija.
„Nije stvar u tome što lebdite nagore, već što vas više ništa ne vuče nadole", kaže Sina uzbuđeno.
„Sedite na zemlji, a dovoljno je da se odgurnete samo jednim prstom i već lebdite."
Sina se pitao kako izgleda lebdenje slepe osobe kad njena jedina konstantna referentna tačka - gravitacija - nestane.
„Očekivao sam dezorijentaciju", kaže on.
„Ali čim sam počeo da se navikavam na nultu gravitaciju, odmah mi je postalo prijatno i lako da se odgurujem s manje snage i koristim malo više finesa."
- Amerikanci prave gigantski radar - da prate šta se dešava u dubokom svemiru
- Kosmizam - mistična ruska religija za raketno doba
Svaki član posade radio je sa MIT-om na konkretnim eksperimentima u skladu sa invaliditetom da bi se videlo kako industrija može da ostvari napredak u inkluzivinosti.
Sina je pokušao da koristi audio signale za navođenje da bi se kretao uz pomoć zvuka.
„I pogodite šta se desilo? Nismo mogli da ih čujemo", kaže on, objasnivši da je u ovom avionu mnogo bučnije nego na putničkom letu.
„Naučili smo nešto novo."
Ali desilo se i nešto neočekivano.
Kad se oglasila komanda „spusti noge" - označivši kraj parabole - „mnogi od nas u posadi koji smo bili bez vida ili sa slabim vidom mogli smo da pronađemo naše prostirke", kaže on.
„To je samo živa potvrda, i efikasnosti naše unutrašnje radne memorije i svih rešenja do kojih smo u prošlosti morali da dolazimo na Zemlji."
Neuspeh audio signala za navođenje otvorio je neke druge rasprave.
Mogu li da se upotrebe slušalice koštane provodljivosti?
Ili možda vibrotaktilna povratna informacija - senzacija vibracije - tako što se uređaj postavi na nečiju kožu na kojoj može da oseti zvuk?
Merin eksperiment joj je dozvolio da pravi premete.
Ona je želela da pokaže da može da se služi „staničnim kretanjem" - bezbedno da manevriše po kabini - sa ili bez proteze na nozi.
„Mogla sam da pustim nogu da ode, da samo lebdi. U jednom trenutku sam se obrnula, radeći premete.
A to je bilo neverovatno iskustvo", kaže ona, dokazujući da proteze umesto udova nikoga ne sputavaju.
Iako su Meri i Sina deo prve posade s invaliditetima koja je učestvovala u paraboličkom letu, oni nisu prvi pojedinci.
Stiven Hoking je 2007. opisao iskustvo kao „istinsku slobodu", a u septembru je Hejli Arseno bila jedna od četiri civilna astronauta koji su leteli u Spejsiksovom Inspirejšenu 4.
Ona ima titanijumsku butnu kost nakon što je kao dete preživela rak kostiju.
Drugi astronaut, Rič Kliford, dobio je dijagnozu Parkinsonove bolesti neposredno pred treći svemirski let - ali to nije bilo objavljeno u svim medijima.
Meri kaže: „NASA, i vlada sa njihovog stanovišta, nikad nije birala nikoga sa invaliditetom.
Oduvek su se držali veoma strogih standarda."
„A ti standardi nisu bezbedni", dodaje Sina.
„NASA čini medveđu uslugu čovečanstvu, kao i samim astronautima, nerazmišljanjem unapred o inkluzivnosti.
Kad na okupu imate grupu ljudi sa raznovrsnim sposobnostima zbir je moćniji od njegovih pojedinačnih delova."
To je nešto što je NASA iskoristila pedesetih, kad je regrutovala 11 ljudi sa vašingtonskog Univerziteta Golodet - za gluve i osobe sa slabim sluhom.
Mnogi su ogluveli od meningitisa, koji im je oštetio vestibularni sistem unutrašnjeg uva učinivši ih „imunim" na morsku bolest.
Oni su učestvovali u raznim eksperimentima kako bi se izjasnili o fiziološkim i psihološkim iskustvima tokom kretanja, uključujući u bestežinskom stanju.
Jedan eksperiment ih je odveo na nemirno more Nove Škotske.
Dok je naučnicima ozbiljno pozlilo, Jedanaestorka iz Golodeta se kartala.
Sina smatra da „ejblizam" koči ovu industriju.
„Vlada urođeno verovanje da su osobe s invaliditetom nekako manje vredne i stoga se nijedan drugi njihov potencijal ne uzima u obzir", kaže on, rekavši da sa tim mora da se prekine.
Meri kaže da postoje jednostavni načini da se proširi inkluzija.
Astronauti govore nekoliko jezika, zašto onda Američki znakovni jezik (ASL) ne bi postao jedan od njih?
Neki članovi posade su se tokom misije sporazumevali znakovima, ali tumačenje reči je bilo otežano kad bi ljudi lebdeli naglavačke u prostoru.
Odmah je počelo da se razmišlja o rešenju - možda da dron registruje znake i prikaže ih korisniku okrenute u pravom smeru?
Tako nešto bi vredelo uzeti u razmatranje.
- Svemirski turizam: Korist za čovečanstvo ili opasnost po životnu sredinu
- Artur Klark: Književna dela koja su predvidela svemirska putovanja
Sledeći put Sina želi lično da istraži „sonifikaciju žiroskopa", gde bi zvuk i vibracije mogle da mu pruže osećaj kretanja u nekom određenom pravcu.
On kaže da bi odela za let mogla da imaju ugrađene te funkcije, od čega bi koristi imali svi, ne samo slepi astronauti.
„Meri će raditi na nečemu i neće morati da digne pogled da bi znala da se pomalo rotira, zato što bi njen levi kuk zavibrirao."
„Moramo da prevaziđemo razmišljanje o ovome kao o nečemu što se radi kao višak.
Ovo su neophodne stvari za razmatranje, a mi to prosto još nismo počeli da radimo."
Mišn astro ekses nije usamljen u ovoj svemirskoj trci.
Evropska svemirska agencija je počekom godine objavila poziv za šest para-astronauta, a aktivista za prava osoba s invaliditetom Edi Ndopu potpisao je nekoliko sporazuma o čuvanju poverljivih informacija o svemirskim putovanjima.
Vrativši se na Zemlju, 12 ambasadora Mišn astro eksesa sada će takođe „preispitati život na zemlji" i podstaći na veću inkluzivnost u okviru naučnih, tehnoloških, inženjerskih i matematičkih (STEM) sektora.
„Ono što na mene ostavlja najveći utisak je da nam zapravo ne treba previše prilagođavanja i podešavanja", kaže Meri, koja se često seti iskustva iz oktobra.
„Svake noći ležim u krevetu i pokušavam da prizovem taj osećaj potpunog bestežinskog stanja.
To je osećanje za kojim znam da ću juriti još dugo vremena."
Pogledajte video o tome kakve veze jastozi imaju sa svemirom
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
