Kasno uveče 15. novembra 2019. godine, na samoanskom ostrvu Upolu - sićušnoj jarkozelenoj mrlji u Pacifičkom okeanu, negde između Havaja i Novog Zelanda, zvaničnici vlade žurili su na sastanak u uspavanom lučkom glavnom gradu na kom je trebalo da razgovaraju o hitnom pitanju javnog zdravlja.
Do kraja večeri proglasili su vanredno stanje, koje je stupilo na snagu odmah.
Tri meseca ranije, jedan pripadnik javnosti razvio je karakteristični crveno-smeđi tačkasti osip stigavši avionom sa Novog Zelanda, gde je u toku bila epidemije malih boginja.
Odmah mu je postavljena dijagnoza „sumnjivog" slučaja, ali nije preduzeto ništa drugo.
Do 2. oktobra, pojavilo se još sedam slučajeva malih boginja.
- Male boginje: Osam mitova o vakcinama
- Variola vera: strašna rođaka malih boginja
- Misterija poslednje žrtve velikih boginja
Škole - idealna okruženja za širenje virusa među njegovim omiljenim žrtvama - nastavile su rad normalno, sa malim ustupkom zabranjivanja ceremonija dodele nagrada.
Čak i tad, neki su to ignorisali.
Samo mesec dana kasnije, epidemija je narasla do zabrinjavajućih razmera - 716 zaraženih, u ukupnom stanovništvu od oko 197.000.
Ali sad kad je proglašeno vanredno stanje, zemlja je radikalno pojačala napore da zaustavi širenje zaraze.
Škole i kompanije su zatvorene.
Radnici su prestali da odlaze u kancelarije.
Stanovnici su savetovani da ostaju kod kuće.
U zlokobnoj imitaciji crvenih krstova crtanih na vratima tokom srednjevekovnih epidemija kuge, crvene zastave počele su da niču ispred kuća nevakcinisanih porodica širom zemlje, obavijene oko žbunja, vezivane za stubove ili kačene da vise sa drveća.
To je omogućilo doktorima da idu od kuće do kuće, dajući obavezne vakcine onima kojima su bile potrebne.
U svakom drugom pogledu, Samoa je postala sablasno ostrvo - sa praznim putevima i otkazanim letovima.
Širenje zaraze na kraju se usporilo i vanredno stanje je ukinuto 28. decembra 2019. godine.
Zaraženo je sveukupno 5.667 ljudi - među kojima osam odsto stanovnika mlađih od 15 godina.
Među njima je umrlo 81, kao i troje dece iz iste porodice.
Epidemija se okončala - ali virus nije nužno oduzeo život poslednjoj žrtvi.
Tu na scenu stupa „imunološka amnezija", misteriozni fenomen koji je sa nama već milenijumima, mada je otkriven tek 2012. godine.
Kad se zarazite malim boginjama, vaš imuni sistem praktično najednom zaboravi svaki patogen sa kojim se susreo pre toga - svaku prehladu, svaki grip, svaku izloženost bakterijama ili virusima u okruženju, svaku vakcinu.
Ovaj gubitak je skoro potpun i trajan.
Jednom kad se zaraženost malim boginjama okonča, današnji dokazi pokazuju da vaše telo mora ponovo da uči šta je dobro, a šta loše po njega gotovo od nule.
„Na neki način, zaraženost virusom malih boginja vraća imuni sistem na fabrička podešavanja", kaže Mansur Herifar, profesor imunologije sa Univerziteta Vestern, u Kanadi, „kao da se u prošlosti nije nikad susreo sa mikrobima".
Kako to funkcioniše? Koliko dugo traje? I da li bi moglo da pokreće druge epidemije?
Zaraza nad zarazama
Male boginje (Morbili virus) drevni su respiratorni virus, koji se prenosi preko aerosola i kapljica, a za koga se smatra da je prvi put prešao sa stoke na ljude pre oko 2.500 godina - najverovatnije iskoristivši krcate gradove koji su nicali širom planete.
Male boginje su milenijumima imale potpunu slobodu da proganjaju decu sveta - pogotovo u prvih nekoliko godina njihovog života - zarazivši skoro svakoga pre njegovog 15. rođendana.
Godinu dana pre nego što je uvedena vakcina u Velikoj Britaniji, 1967. godine, bilo je 460.407 slučajeva za koje su sumnjalo da su male boginje.
Kad su evropski kolonisti prvi put prešli Atlantik, smatra se da je virus bio jedan od prvih novih uvoznih artikala - zajedno sa drugima kao što su velike boginje i tifus - koji je tokom jednog veka istrebio 90 odsto domorodačkog stanovništva u Amerikama.
Naučnici su decenijama znali da su, čak i pošto se oporave, deca koja su bila zaražena malim boginjama značajno podložnija oboljevanju i umiranju od nekih drugih bolesti.
Štaviše, studija iz 1995. godine pokazala je da vakcinacija protiv virusa u narednim godinama smanjuje sveukupnu verovatnoću od umiranja za između 30 i 86 odsto.
Međutim, nije bilo jasno zašto su tačno male boginje toliko snažan pokretač drugih dečjih bolesti.
A onda je 2002. godine grupa japanskih naučnika otkrila da se receptor za koji se vezuje Morbili virus - neka vrsta molekularne brave koja omogućuje da on uđu u telo - ne nalazi u plućima, kao što biste očekivali od jedne respiratorne bolesti.
Umesto toga, on se nalazi na ćelijama imunog sistema.
„Bilo je to zaista veliko iznenađenje u odnosu na sve ono što smo već znali u to vreme iz udžbenika o tome kako male boginje ulaze u zaraženog domaćina", kaže Rik De Svart, vanredni profesor virologije iz Medicinskog centra Univerziteta Erazmus u Holandiji.
- Korona virus i imuni sistem - zagonetka za naučnike
- Misterija T-ćelija: Ljudi sa skrivenim imunitetom na korona virus
- Ljudi prirodno otporni na korona virus ključ za novu taktiku vakcinacije
Deceniju kasnije, međunarodni tim istraživača - među kojima i Svart - odlučio je da pobliže prouči materiju.
Označili su male boginje zelenim fluorescentnim proteinom, zarazili njim makaki majmune - i pratili gde završavaju zelene viralne čestice.
„Videli smo da on mnoge ćelije zaražava sistematski", kaže Svart.
„Dakle, ovaj virus izaziva viremiju, što znači da imate virus u krvi - tačnije, zaraze se bele krvna zrnca i uvedu virus u sva limfna tkiva, kao što su vaši limfni čvorovi i vaša slezina, vaš timus [grudna žlezda koja je sastavni deo imunog sistema]", kaže on.
Objašnjava da je ovo potvrdilo da su male boginje infekcija imunog sistema.
Epidemija malih boginja u Holandiji 2013. godine pružila je priliku za testiranje ove teorije.
Ona je izbila u protestantskoj zajednici, koja je odbijala vakcinaciju na verskoj osnovi, i na kraju zarazila 2.600 ljudi.
Godinama kasnije, naučnici su istraživali uzorke krvi uzete od pacijenata - i potvrdili da oni sadrže memorijske T ćelije zaražene malim boginjama.
Zbunjujući paradoks
Ali to nije bio kraj priče.
Tim je pronašao receptore za koje se vezuju male boginje na konkretnoj vrsti imunih ćelija - memorijskim T ćelijama.
Njihov posao je da ostanu u telu decenijama posle infekcije, tiho motreći na konkretan patogen koji je svaka od njih bila obučena da prati.
I zato male boginje aktivno zaražavaju samo ćelije koje mogu da se sete sa čim se telo susretalo ranije.
Ono što se desi posle toga zbunjuje naučnike do današnjeg dana - čak toliko da se naziva „paradoksom malih boginja".
„Male boginje suzbijaju imuni sistem, ali ga istovremeno i aktiviraju", kaže Svart.
Iako male boginje brišu imunološku memoriju, u tim gubicama postoji jedan izuzetak.
Da sve bude čudnije, jedini virus koji ćete definitivno moći da prepoznate nakon što ste se razboleli od malih boginja su same male boginje.
Infekcije malim boginjama generišu snažnu imunu reakciju na virus, što kod ogromne većine ljudi dovodi do doživotnog imuniteta.
I iako niko još ne zna tačno zbog čega, to bi moglo isto tako da izaziva imunološku amneziju.
Prvo male boginje zaraze memorijske ćelije, potom imuni sistem nekako nauči da prepozna sam virus.
Jednom kad počne da proizvodi imune ćelije konkretno za male boginje, one putuju po telu, loveći zaražene memorijske ćelije.
I tako na kraju završite sa ćelijama koje mogu da identifikuju male boginje sistematski ubivši sve ostale ćelije koje mogu da prepoznaju druge viruse.
Virus nas navede da uništimo memoriju našeg vlastitog imuniteta.
Na kraju male boginje zamene sve vaše normalne ćelije imunološke memorije onima koje mogu da prepoznaju samo njih i ništa drugo.
To znači da ste imuni samo na male boginje - dok su svi drugi patogeni zaboravljeni.
To je kontraintuitivna strategija, naročito iz perspektive virusa, budući da neće moći da vam se uvuče u telo još jednom, a da ne bude prepoznat.
(Nažalost, ne postoje dokazi da ovo imunološko resetovanje može da bude od koristi za one kojima ne radi dobro imuni sistem, kao što su ljudi sa autoimunim bolestima - a čak i da je tako, Svart ističe da bi lečenja zasnovana na malim boginjama radila samo kod onih ljudi koji se još nikad nisu sreli sa malim boginjama ili vakcinom protiv njih.)
„Još jedan virus koji se služi sličnom strategijom je HIV", kaže Svart.
„On zaražava ćelije imunog sistema i kao posledica toga obara imuni sistem i čini ga manje efikasnim.
„Ali velika razlika je u tome da HIV to radi sporo ali uporno, hronično, tako da se propadanje dešava tokom stvarno dugih vremenskih perioda."
Štaviše, iako HIV uništava imuni sistem, amnezija do koje dovode male boginje jedinstvena je među svim drugim infekcijama kod ljudi.
Kod drugih životinja, virusi kao što su štenećak kod pasa i delfinski morbili virus (DMV) kod delfina takođe suzbijaju imuni sistem i verovatno imaju sličan mehanizam, kaže Svart.
- Pacijentkinja zvana Nada - organizam se sam izborio sa HIV virusom
- Oni su otporni na korona virus i znaju mu slabe tačke
- Druga osoba na svetu izlečena od HIV-a
Dvogodišnji jaz
Od otkrića imunološke amnezije, kockice su počele da se slažu.
Jednom kad imuni sistem izgubi memorijske ćelije, on mora ponovo vredno da nauči sve što je nekada znao.
Jedna studija na nivou populacije iz 2015. godine pokazala je da ovaj proces oporavka može da potraje i do tri godine - što je, intrigantno, otprilike isto onoliko vremena koliko je potrebno novorođenčetu da uopšte stekne imunitet na svakodnevne patogene.
„Deca često imaju prehlade i gastroenterološke bolesti i potrebno im je prilično mnogo vremena da izgrade imuni sistem", kaže Svart.
„Dakle, ovo je, što se tiče trajanja, sličnog reda veličine."
U međuvremenu, deca su ugrožena od širokog dijapazona patogena koje bi njihova tela inače uspevala da prepoznaju.
„Verovatno sve te infekcije moraju da se iskuse ponovo, da bi se popravila nastala šteta", kaže Svart.
„A svaka infekcija nosi sa sobom novi rizik od oboljevanja."
Ne iznenađuje onda što male boginje ne samo da povećavaju rizik od bolesti, već i od umiranja.
Štaviše, stopa smrtnosti među decom od drugih virusa u velikoj meri je povezana sa pojavljivanjem malih boginja.
Studija iz 2015. godine pokazala je da kad stopa smrtnosti među decom skoči u Velikoj Britaniji, SAD i Danskoj, to je obično zato što su slučajevi malih boginja postali češći.
Ti nalazi objašnjavaju zašto vakcinisanje dece protiv malih boginja ima neočekivano korisnu posledicu smanjenja broja smrtnih slučajeva među decom, mnogo više od brojki onih koji su bili ugroženi da umru od samih malih boginja.
- Kako je nastala BCG vakcina koja je spasila čovečanstvo
- Može li vakcina od pre sto godina da spasi živote od korona virusa
Iznenađujući efekat
Sve ovo znači da male boginje mogu da imaju ogroman uticaj na zdravlje stanovništva, čak i godinama pošto je epidemija okončana.
Uzmite za primer Samou.
Smatra se da je epidemija malih boginja iz 2019. godine na ostrvu proistekla iz traumatičnog i izuzetno retkog incidenta od pre više godina, kad su dve sestre pogrešno pripremile dozu vakcine protiv malih boginja, rubeole i zauški (MMR) i dvoje dece je umrlo od nje. (Sestre su naknadno zbog toga završile u zatvoru.)
To je dovelo do široko rasprostranjenog straha od vakcina i kao posledica toga, zaključno sa 2018. godinom, samo je 30 odsto populacije u zemlji bilo do kraja imunizovano.
U vreme kad su stigle male boginje - jedan od najzaraznijih virusa na planeti, sa R brojem od of 12-18 (što znači da svaka zaražena osoba u proseku zarazi još toliko drugih) - zatekle su skoro savršene uslove za širenje.
I iako su vlasti uspele da zauzdaju epidemiju malih boginja, njene posledice su možda ostale.
Za manje od godinu pošto su male boginje nestale sa ostrva, pojavila se nova bolest - 27. novembra 2020. godine, Samoa je zabeležila prvi zvanični slučaj Kovida-19.
Ispostavilo se da kovid-19 nikad nije dobio priliku da se zapati na ostrvu - masovni program vakcinacije i zaključavanja sprečio je njegovo širenje.
Međutim, modelovanje sugeriše da bi, u slučaju da je uspeo, populacija bila značajno više ugrožena zbog prethodne epidemije malih boginja.
Prema ovim proračunima, nasleđe imunološke amnezije na ostrvu moglo je da poveća ukupan broj slučajeva za osam odsto i smrti za više od dva odsto.
Za to vreme, jedno drugo modelovanje pokazalo je da bi izbijanje epidemija malih boginja posle vakcinacije protiv Kovida-19 moglo da izbriše kolektivni imunitet na korona virus i dovede do ponovnog skoka broja slučajeva.
„Možda ste se zarazili virusom malih boginja i pomislili, u redu, to nije bitno, što se tiče moje zaštite od kovida", kaže Miguel Munjoz, profesor statistike sa Univerziteta u Grenadi koji je predvodio studiju.
„Ali možda i nije, zato što ako se zarazite malim boginjama, onda će vaša zaštita nestati. Vi više niste bezbedni."
Sve bi to male boginje činilo izrazito nepoželjnim, da one to ionako već nisu.
Ali to postavlja i jedno drugo važno pitanje - da li bi ljudi koji su se zarazili virusom trebalo da se revakcinišu?
Prema Svartu, to trenutno nije uobičajena praksa - ali verovatno ne bi bila loša ideja.
„U nekim slučajevima, to bi moglo da bude neophodno. Ali na programskom nivou, to se trenutno ne radi, koliko je meni poznato", kaže on.
Nažalost, u praktičnom smislu, Svart ističe da bi od revakcinacije korist imao samo jedan mali broj ljudi.
„Važilo bi samo za one koji su do kraja vakcinisani, ali samo ne protiv malih boginja", kaže Svart.
„To je toliko mala podgrupa da nije dovoljno značajna da bi se zbog nje napravio program kao ovaj na individualnoj osnovi."
I tako, dok još nije zvanično prelomljeno da li je revakcinacija dobra ideja, jedna prosta a moćna stvar koju ljudi mogu da urade da bi zaštitili svoju dragocenu imunološku memoriju - naporno građenu tokom decenija, sve dok nije postala neka vrsta arhiva naše interakcije sa spoljnim svetom - jeste vakcinisati se protiv malih boginja.
Ako računate imunitet stečen prirodnim putem, to su zapravo stotine vakcinacija po ceni jedne.
Zarija Gorvet je novinarka za BBC Budućnost i tvituje na @ZariaGorvett
Možda će vas zanimati i ovaj video: Zašto je vakcinacija važna
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
