Elejn Spektor je, kako i svaka majka, bila nestrpljiva da čuje da li se njen sin bezbedno vratio u studentski dom u Teksasu, posle nedavne posete kući.
Ali umesto da iščekuje da je nazove ili pošalje poruku, mama iz Baltimora, u Sjedinjenim Američkim Državama, mirno je obavljala dnevne obaveze.
Poput 32 miliona ljudi širom sveta, Spektor i cela njena porodica imaju instaliranu aplikaciju Life360 na telefonima.
Aplikacija stalno prati gde se nalazi njeno troje dece, dajući joj do znanja kada su u pokretu, bezbedno kod kuće, negde gde ne bi trebalo da budu i nude joj čitav niz drugih podataka.
„Stigli su u školu, zvono. Stigli su kući, zvono", opisuje Spektor, advokatica za patente.
„To je samo način da kao porodica znamo gde su svi."
- Zašto majke moraju „na sve da misle“
- Da li je zapadnjački način odgoja dece naopak
- Treba li mame da uzimaju marihuanu da lakše prebrode roditeljstvo
Porodica koristi ovu aplikaciju već nekoliko godina, a Spektor kaže da, dok mlađa deca povremeno isključuju lokacije, njen najstariji sin je oduvek opušteno koristi.
Iako on sada ima 18 godina i živi na drugom kraju zemlje, ona priznaje da je ideja da ukloni aplikaciju i te ohrabrujuće zvukove „dovodi do stresa".
„Ne želim da budem previše brižan roditelj, ali imamo aplikaciju već neko vreme i postoji deo mene koji okleva da potpuno prekine korišćenje", kaže ona.
„Sviđa mi se ovaj suptilan deo 'on je bezbedan i ne moram da ga gnjavim.'"
Aplikacije za praćenje porodice su eksplodirale u popularnosti tokom protekle decenije.
Prirodni instinkt zaštite dece je uticao na rast, naravno - ali ove aplikacije i dalje cvetaju jer mnogi roditelji osećaju da je svet - i van njega i na mreži - sam po sebi sve opasniji.
Ipak, stručnjaci kažu da roditelji koji žele da ih koriste treba dobro da razmisle kako će to učiniti i razgovarati sa decom o aplikaciji.
Aplikacije postaju sve sofisticiranije u podacima koje prikupljaju, što pokreće pitanja o ličnoj bezbednosti.
A deca koja se odgajaju pod nadzorom aplikacija sada postaju odrasle osobe, ostavljajući roditelje u dilemi - kada ih isključiti?
- Zašto za jedince i dalje važe stereotipi da su sebični i razmaženi
- Roditelji u „praznom gnezdu" - u redu je biti i tužan i ponosan kada deca odu
- Zašto roditelji koriste decu da ostvare sopstvene ambicije
Nadzor lokacije, praćenje brzine i još mnogo toga
Dok Life360 dominira tržištem porodičnog praćenja - trenutno je šesta najčešće preuzeta aplikacija za društvene medije u iOS App prodavnici i u Velikoj Britaniji i u SAD - postoji širok spektar dostupnog softvera, koji roditeljima nudi različite stepene praćenja.
Gislejn Bombusa, šefica digitalne kompanije Internet Matters u Velikoj Britaniji koja savetuje roditelje o bezbednosti na internetu, kaže da u suštini postoje dve vrste opcija za praćenje.
Izbor „zavisi od vašeg tipa roditeljstva, u smislu koliko pažljivo želite da nadgledate dete".
Najjednostavnije su aplikacije za deljenje lokacije, koje se instaliraju na telefonima - Find My Friends na iOS uređajima ili Google Family za Android.
Postoje i aplikacije drugih kompanija koje omogućavaju korisnicima da prikupe naizgled neograničen opseg podataka sa povezanih telefona.
U osnovi, najvažnija funkcija je nadzor lokacije, koje upozorenje šalje kada telefon napusti ili uđe u određeno područje.
Za roditelje čiji su tinejdžeri postali vozači, postoji i praćenje brzine i otkrivanje sudara - što Spektor smatra posebno korisnim.
Na ekstremnijem kraju tržišta, aplikacije kao FindMyKids omogućavaju roditeljima da daljinskim aktiviraju mikrofon na telefonu deteta, pa čak i snimaju zvuk.
TeenSafe se može pohvaliti „nevidljivim režimom" koji, kako kaže kompanija, znači da dete „nikada neće otkriti da ga roditelji prati".
Osim fizičkog praćenja, aplikacije takođe mogu da upravljaju digitalnim životom deteta, „bilo da je to ono što troše ako imaju onlajn džeparac, kako koriste konzole za igre i kada", kaže Bombusa.
Aplikacije kao što je OurPact omogućavaju roditelju da vidi snimke ekrana interakcija deteta na internetu, dok Bark zapravo skenira poruke kako bi upozorio roditelje „u vezi sa interakcijama".
Iako Bombusa ne veruje da svi roditelji koriste takve aplikacije, kaže da njihovo širenje i količina ulaganja u njih svakako ukazuju na veliku potražnju.
Jedna anketa roditelja i staratelja u Velikoj Britaniji iz 2019. pokazala je da 40 odsto koristi neku vrstu GPS praćenja na dnevnoj bazi.
A one su veliki biznis.
Vrednost Life360 je procenjena na više od milijardu dolara, na raspolaganju je u više od 140 zemalja.
Iako mnoge aplikacije imaju besplatne opcije, većina takođe nudi mogućnost nadogradnje na plaćene naloge za dodatne funkcije ili povezivanje više uređaja.
Na primer, Circle, koji prati upotrebu interneta, košta od 9,99 dolara mesečno, a TeensSafe plan za pet uređaja trenutno treba platiti 99,99 dolara mesečno.
- Pet grešaka parova sa novcem i kako ih izbeći
- Kinez pronašao nestalog sina posle 24 godine potrage i 500.000 kilometara
- Kako nestati u Japanu
Podaci protiv poverenja
Aplikacije za praćenje lokacije se oglašavaju kao osnovni alati za roditeljstvo u svetu punom opasnosti.
Autori računaju na roditelje koji veruju da će sve dok znaju gde im je dete, ono biti bezbednije ili da će se kloniti rizičnog ponašanja ako zna da ga posmatraju.
I sigurno je bilo slučajeva u kojima su roditelji koristili aplikacije za praćenje kako bi pronašli tinejdžere koji su doživeli neku nesreću, ili čak bili oteti.
Ali Sonja Livingston, profesorka na odseku za medije i komunikacije na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, veruje da zapravo nema „dokaza da bilo koja od ovih aplikacija čini decu bezbednijom".
„Nikad nisam videla nijedan, a gledam sve dokaze", kaže ona.
Kao stručnjakinja za digitalna prava i bezbednost dece koja je napisala nekoliko knjiga o roditeljstvu u digitalnom dobu, Livingston smatra da je široko usvajanje aplikacija za praćenje razumljiv odgovor na stalne naslove o „užasnim opasnostima koja vrebaju našu decu".
Ali ona tvrdi da, dugoročno, aplikacije za praćenje mogu imati „nenamerne, ali i štetne posledice", ne samo na odnos roditelj-dete.
Proizvođači aplikacija i oglašivači možda žele da nateraju roditelje da veruju da je upotreba aplikacije čin ljubavi, kaže ona, ali „najvažnija stvar za razvoj je da dete nauči da veruje roditelju i oni detetu".
Oslanjajući se na aplikacije za otkrivanje gde se dete nalazi ili šta gleda na internetu, posebno bez njegovog znanja, može ozbiljno da potkopa to poverenje, kaže ona.
To bi moglo da navede decu da prave rizičnije izbore ili budu lukaviji da bi izbegli otkrivanje.
Pored prava na bezbednost, deca takođe imaju pravo na privatnost, posebno kada su starija, kaže Livingston.
Mnogi tinejdžeri, pa čak i stariji, osećaju da njihovi roditelji zadiru u ta prava ili ne žele da se oslobode digitalnih uzda.
Reddit je pun priča o mladim ljudima koji se osećaju ograničeno zbog daljinskog praćenja roditelja.
Nedavna objava na forumu Insane Parents glasila je:
„Moja mama je videla da mi je lokacija isključena u Life360 i zapretila je da će mi isključiti telefon, a takođe mi je rekla da više ne mogu da vozim auto...
„Oh, da li sam pomenuo da imam 20 godina???"
Na forumu Life360, gde korisnici razmenjuju savete kako da izbegnu praćenje, jedan je napisao da ima 19 godina, ali da mu mama plaća telefon pa ga je naterala da preuzme aplikaciju.
„Bukvalno sam kod kuće sve vreme osim ako nisam na času, na koji me ona vozi i dovozi.
„Zašto ona oseća potrebu da prati moju lokaciju kada sam samo na dva mesta?"
Livingston kaže da zaista postoji rizik da roditeljsko praćenje „pređe sa nametljivog u uvredljivo".
Ona tvrdi da je „ključno za našu autonomiju i naš lični integritet da se ne posmatra svaka naša privatna misao.
„To je ono što privatno znači."
Dodatna briga za Livingston je „zastrašujuća" količina podataka koju tehnološke kompanije iza ovih aplikacija prikupljaju.
Iako Life360 kaže da korisnicima daje „potpunu kontrolu i transparentnost" nad njihovim informacijama i da se podešavanja mogu prilagoditi sklonostima pojedinca, mnoge aplikacije su prilično otvorene u pogledu deljenja podataka sa, recimo, osiguravajućim društvima.
Livingston smatra da postoji zabrinjavajući nedostatak razumevanja, čak i među stručnjacima, kako se podaci koriste ili bi mogli u budućnosti.
Spektor kaže da nije „uopšte" zabrinuta zbog prikupljanja podataka i veruje da prednosti daleko nadmašuju bilo kakvu zabrinutost.
Ali Livingston kaže da roditelji moraju dobro da razmisle ne samo o neposrednim rizicima, već i kako bi se tehnologija mogla razviti u narednoj deceniji.
Podaci prikupljeni o sedmogodišnjaku danas bi se, teoretski, mogli ubaciti u neki „briljantan algoritam" u budućnosti, koji bi iz nekog razloga mogao da ga diskriminiše na osnovu zabeleženih kretanja.
„Niko se tome ne raduje, tako da mislim da bi roditelji zaista trebalo pažljivo da razmisle da bilo nekome daju taj pristup."
- Ne opterećujte decu domaćim zadacima, poruka kineskih vlasti
- Kako da učimo decu da kažu „da", ali i „ne"
- Porodiljsko odsustvo za očeve - zašto ga više muškaraca ne koristi
Granice i ravnoteža
Međutim, ako roditelj smatra da je aplikacija pravi pristup, postoje načini da se umanje rizici koje Livingston ističe.
Bombusa kaže da je neophodno da upotreba aplikacije bude nešto što roditelji i deca rade zajedno, posle otvorenog razgovora, i da dete zna da to ne zamenjuje njihov ispravan odnos poverenja.
Uverite se da svaka strana zna šta će tehnologija učiniti, zašto je želite, koje granice postavljate i što je najvažnije, kako se dete oseća u vezi sa tim, dodaje ona.
Takođe je od vitalnog značaja da vremenom prilagodite upotrebu aplikacija, jer kako dete raste, treba mu više samostalnosti.
„Radi se o ponašanju koje pokazuje vaše dete. Ako su je koristili kada su prvi put dobili telefon i poštovali pravila… postoji mogućnost razgovora o odustajanju od nekih od tih uređaja za praćenje.
„Ili možda reći: 'U redu, pratiću ga samo kada osetim da postoji zabrinutost', a ne stalno."
Livingstonu, međutim, brine što postoji previše nepoznanica šta aplikacije za praćenje rade deci i njihovom razvoju da bi preporučila njihovu upotrebu.
„Ne znamo kako će biti ovoj generaciji dece da odrastu u svetu u kome su uvek bili posmatrani, praćeni i nikada se nisu izgubili i morali sami da se snađu", kaže ona.
„Zaista poštujem zabrinutost roditelja koja ih navodi na pomisao da bi ovo moglo biti rešenje, i zaista ih pozivam da nađu drugo."
Spektor je ponosna što njena porodica ima onu vrstu „otvorenog dijaloga" koju je preporučila Bombusa, tako da nikada nije morala da „kontroliše" aktivnosti dece.
Ali priznaje da bi bilo veoma teško odustati od onih redovnih zujanja poruka Life360 i duševnog mira koji oseća jer može da vidi gde su njena deca.
„Ne mislim da je zavisnik netačna reč, jer razmišljam da nemam aplikaciju i odmah osetim da sam pod stresom", kaže ona.
Njen najstariji sin još pristaje na aplikaciju, „jer zna da ga ne uhodim niti proveravam", kaže ona.
Ali zna da dolazi vreme kada će izgubiti konce.
„Rekao bi mi ako to ne želi i ja bih to poštovala. Bilo bi teško, ali to ne bi bila prva teška stvar koju bismo morali da uradimo kao roditelji."
Pogledajte video o tome kako očevi u Nigeriji uče da brinu o deci
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
