U istočnoj Ukrajini već više od sedam godina traje oružani sukob između vladinih snaga i lokalnih anti-vladinih formacija.
Rusija podržava oružane grupe koje se bore protiv ukrajinskih snaga u regionu Donbasa.
Zapad sada upozorava da Moskva u narednim danima planira da napadne Ukrajinu.
Rusija je razmestila oko 130.000 svojih vojnika - opremljenih svime, od tenkova i artiljerije do municije i vazdušnih snaga - uz granicu sa Ukrajinom.
Međutim, Moskva je do sada više puta odbacivala tvrdnje o budućoj invaziji.
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
- Pet načina da se izbegne sukob u Ukrajini
- Putin kao rimski imperatori - taktika „zavadi, pa vladaj“ brine lidere EU
Početkom 2022. godine, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Zapad da ne širi paniku, rekavši da upozorenja o neposrednoj invaziji nanose štetu ukrajinskoj privredi.
Rusija i Belorusija trenutno sprovode zajedničke desetodnevne vojne vežbe.
Ukrajina je takođe održala vojne vežbe u istočnom regionu.
NATO je pojačao prisustvo u Istočnoj Evropi i razmestio svoju elitniju američku 82. vazdušno-desantsku diviziju.
Velike evropske zemlje učestvuju u intenzivnim diplomatskim pregovorima.
Politički velikodostojnici, uključujući lidere i ministre spoljnih poslova iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije i drugih zemalja, neprestano lete između Moskve, Kijeva, Pariza, Berlina i poljske prestonice Varšave.
Transatlantske posete i telefonski pozivi su još uvek u toku.
Dok se snažna inicijativa za sprečavanje ruske invazije nastavlja, objašnjavamo vam pet ključnih termina koji će vam pomoći da bolje razumete ukrajinsku krizu.
Normandijska četvorka
U januaru 2022, u Berlinu i Parizu su se nastavili kvadrilateralni pregovori tzv. „Normandijske četvorke".
To je neformalni forum diplomatskih kanala koji su 2014. uspostavili francuski, nemački, ruski i ukrajinski lideri.
Njegovo osnivanje usledilo je posle žestokih oružanih sukoba između ukrajinskih vladinih snaga i pro-ruskih separatističkih grupa koji su izbili u regionu Donbasa u istočnoj Ukrajini.
Pregovori su bili usredsređeni na zaustavljanje sukoba.
Od tada je održano nekoliko rundi pregovora, što je rezultiralo potpisivanjem Sporazuma iz Minska 2015. godine.
Ovaj diplomatski mehanizam nazvan je tako zato što je prvi sastanak održan u Normandiji, u Francuskoj, tokom evropske ceremonije obeležavanja 70. godišnjice savezničkog iskrcavanja u Evropi za vreme Drugog svetskog rata.
- „Rusija nas neće napasti, jer nam je Zapad dao oružje"
- Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
- Zašto Nemačka ne šalje oružje Ukrajini
OEBS
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sastoji se 57 zemalja učesnica iz Evrope, Severne Amerike i Azije.
Ona direktno učestvuje u diplomatskim naporima za rešavanje krize u Ukrajini.
OEBS je jedina bezbednosna organizacija na svetu koja povezuje čitavu Evropu sa Severnom Amerikom.
Njena prethodnica bila je „Konferencija o bezbednost i saradnji u Evropi" (KEBS).
Nju je oformio NATO 1975. godine; predvođena Sjedinjenim Američkim Državama, bila je sastavljena od zapadnih zemalja i bivših istočnoevropskih komunističkih zemalja koje je predvodio bivši Sovjetski Savez tokom Hladnog rata.
KEBS je „pretvorio odsustvo bilo kakvih dobitaka Hladnog rata u pozitivnu korist među evropskim državama, postavši forum za rasprave između dve supersile i evropskih zemalja", prema rečima Evropskog parlamenta.
Devedesetih, posle ponovnog ujedinjenja Nemačke i pada Sovjetskog Saveza, mnoge bivše države članice Varšavskog pakta počele su da se pridružuju NATO-u.
One su se, zajedno sa bivšim sovjetskim republikama u Centralnoj Aziji i Mongoliji, pridružile i OEBS-u.
KEBS je 1995. godine preimenovana u OEBS.
Postala je važna diplomatska platforma u velikim geopolitičkim sukobima u Evropi i Centralnoj Aziji, uključujući popuštanje napetosti između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.
- Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
- „Uzeću oružje i ići ću da se borim" - šta kažu Ukrajinci
Sporazum iz Minska
Tadašnji ukrajinski predsednik Petro Porošenko i ruski predsednik Vladimir Putin sastali su se 2015. godine u Minsku.
Forum je održan pod diplomatskom inicijativom tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoaa Olanda preko Normandijske četvorke.
Maratonski pregovori završili su se sporazumom o primirju u istočnoj Ukrajini.
Osnovana je tripartitna grupa koju čine Rusija, Ukrajina i OEBS radi primene Sporazuma iz Minska.
Potpisnike uključuju predstavnici OEBS-a, ruske i ukrajinske vlade i vlasti regiona Donbasa.
Sporazum iz Minska zahtevao je momentalni prestanak svih oružanih aktivnosti; povlačenje teškog naoružanja za obe strane i niz političkih, ekonomskih i društvenih dogovora posle postignutog primirja u ratnoj zoni.
Međutim, on nije do kraja sproveden. Strane su optužile jedna drugu za kršenje sporazuma, naročito povodom krupnih tačaka kao što su primirje, povlačenje trupa i politička reforma.
Oružani sukobi u regionu Donbasa su se nastavili, mada u svedenijem obliku.
Donbas
Donbas ima jednu od najvećih rezervi uglja u Ukrajini. Bio je jedna od najvažnijih baza teške industrije u bivšem Sovjetskom Savezu.
Uglavnom se sastoji od dva regiona, Donjecka i Luhanska. Donjeck, peti najveći grad u Ukrajini, nezvanični je glavni grad Donbasa.
Istorijski i kulturološki, Kijev, glavni grad Ukrajine, često se smatra kolevkom slovenske civilizacije.
Donbas ima čvrste veze sa Rusijom, u pogledu istorije, jezika, kulture i privrede.
Građani koji govore ruski predstavljaju većinu lokalnog stanovništva, dok etnički Rusi čine oko 40 odsto stanovnika.
Ukrajina je priznala specijalni status Donbasa u Sporazumu iz Minska i pristala da mu dodeli više autonomije.
Na referendumu iz 2014. godine, krimski glasači podržali su savez sa Rusijom iako je taj rezultat bio osporen.
Nakon što je izbio sukob između pro-ruskih i anti-ruskih snaga u Donbasu, pro-ruske snage objavile su osnivanje dve nezavisne republike: Donjeck i Luhansk.
Ove promene nisu međunarodno priznate. Sjedinjene Američke Države i Zapad uveli su sankcije Rusiji zbog njenog anektiranja Krima.
Rusija je insistirala da je integracija Krima u Rusiju legitiman izbor krimskog naroda i da Rusija nije odigrala nikakvu ulogu u sukobu u Donbasu.
Moskva tvrdi da ukrajinska vlada treba da pregovara sa regionom kako bi razrešila tamošnje nerešene probleme.
Rusija i Ukrajina nastavljaju da osporavaju specijalni status autonomije Donbasa i aspekte lokalnih izbora uvrštene u Sporazum iz Minska.
Rusija optužuje Ukrajinu za kršenje Sporazuma iz Minska i gušenje etničkih Rusa u Donbasu.
Moskva je takođe optužila NATO i Sjedinjene Američke Države za „provokativne aktivnosti" u regionu Crnog mora.
Ona od NATO-a zahteva da trajno zabrani pridruživanje Ukrajine savezu.
Severni tok 2
Kad se raspao bivši Sovjetski Savez, Rusija je zadržala najveće rezerve gasa na svetu, ali je Ukrajina nasledila gasovode.
Dve zemlje su od tada u stalnom sukobu oko tog nasleđa.
Severni tok 2 je novi gasovod dug 1.2000 kilometara koji se proteže od zapadne Rusije do Nemačke ispod Baltičkog mora.
Ovaj dotok vredan više milijardi dolara sve se više doživljava kao ključni adut u pregovorima Zapada oko sprečavanja moguće ruske invazije.
Gradnja Severnog toka 1 započela je 2011. godine i bila je završena naredne godine.
Severni tok 2 je započeo da se gradi 2018, a bio je završen 2021. godine.
Jednom kad bude postao operativan, udvostručiće količinu gasa koju Rusija šalje Nemačkoj.
Gasovod još uvek čeka odobrenje nemačkog energetskog regulatora.
Ali projekat su kritikovale istočnoevropske zemlje i SAD.
Severni tok 2 zaobilazi prvobitne kopnene gasovode u zemljama Istočne Evrope kao što su Ukrajina i Poljska.
Sa novim gasovodom, Kijev bi mogao da izgubi 1,8 milijardi evra u „tranzitnim" dažbinama koje zarađuje time što gas prelazi preko njegove teritorije.
Poljska je takođe nezadovoljna zato što je zanemarena kao tranzitna zemlja.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski opisao je Severni tok 2 kao „opasno geopolitičko oružje Kremlja", rekavši da će gasovod biti opasan „po čitavu Evropu".
I SAD i Velika Britanija uvele su sankcije Rusiji zbog projekta Severni tok 2.
Projekat je dobio snažnu podršku nemačkih vlada Gerharda Šredera i Angele Merkel od samog njegovog nastanka.
Nemačka se nada da će novi gasovod smanjiti pritisak na nju i energetske zalihe Evrope.
SAD su ukinule sankcije koje je nemačkim kompanijama uvela administracija bivšeg predsednika Dolanda Trampa zbog Severnog toka 2 nakon što je tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel održala pregovore sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom.
Ali Bajden je početkom 2022. godine rekao da će Severni tok 2 biti „zatvoren" ako Rusija napadne Ukrajinu.
Rusija insistira da je Severni tok 2 ekonomska transakcija i da ga ne treba politizovati.
Moskva je takođe kritikovala motive koji stoje iza protivljenja Vašingtona, rekavši da se, kao veliki proizvođač nafte i gasa, SAD nadaju da će Evropi prodati više američke nafte i gasa iz škriljaca.
Pogledajte video o ukrajinskom bendu koji svira za mir
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
