Nuklearno oružje se smatra najrazornijim naoružanjem na svetu - eksplozije su toliko jake da samo jedna nuklearna bomba može da uništi čitav grad.
Nuklearne rakete su mnogo jače od običnih, ne-nuklearnih bombi.
Dosta se govorilo o državama koje nemaju dozvolu da poseduju ili razvijaju nuklearni arsenal - poput Irana ili Severne Koreje. Međutim, na neke države zabrana se ne odnosi.
- Ruska nuklearna nesreća: Medicinsko osoblje strahuje da je ozračeno
- Zašto je sada ubijen Sulejmani i šta će se dalje dešavati
Postoji puno toga što treba da znate kada je reč o nuklearnom naoružanju - ali ne brinite, sastavili smo vodič koji će vam odgovoriti na glavna pitanja.
Šta je nuklearno oružje?
U pitanju su ekstremno moćne bombe.
Možda se sećate termina poput atoma i izotopa sa časova fizike - oni su uključeni u proces aktiviranja nuklearne eksplozije.
Bombe crpe energiju iz cepanja atoma ili sjedinjavanja malih čestica unutar atoma. Zbog toga se nuklearna bomba nekada zove atomska bomba.
Nuklearne bombe oslobađaju ogromnu količinu radijacije - koja može da izazove ozbiljne poremećaje i bolesti - tako da njihov efekat traje mnogo duže od same eksplozije.
Ali tokom istorije su korišćene samo dva puta - 1945. godine protiv Japana u Drugom svetskom ratu, što je izazvalo ogromno razaranje i gubitak velikog broja života.
Radijacija od bombe bačene na Hirošimu trajala je nekoliko meseci i usmrtila više od 80.000 ljudi.
A od bombe bačene na Nagasaki stradalo je više od 70.000 ljudi.
Od tada atomske bombe nisu korišćene nijednom.
Devet zemalja zasad poseduje nuklearno naoružanje: SAD, Velika Britanija, Rusija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja.
Ko može da ih razvija?
U teoriji, skoro svako ko poseduje odgovarajuću tehnologiju, znanje i postrojenja.
Ali da li je državama dozvoljeno da ih prozvode? To je sasvim druga priča.
Razlog za to je nešto što se zove Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT) - cilj ovog sporazuma bio je da se spreči širenje nuklearnog naoružanja i promoviše razoružavanje.
Od 1970. godine, 191 država se pridružila ovom sporazumu. Sporazum su potpisale i Amerika, Rusija, Velika Britanija i Kina. Ovih pet zemalja se naziva nuklearnim silama - njima je dozvoljeno da imaju nuklearno naoružanje zato što su proizvodile i testirale nuklearne bombe pre nego što je sporazum stupio na snagu 1967. godine.
Iako ove zemlje poseduju nuklearno oružje, na osnovu sporazuma moraju da smanje njihovu količinu i ne smeju zauvek da ga čuvaju.
Izrael (koji nikada nije potvrdio niti demantovao postojanje nuklearnih raketa), Indija i Pakistan nikada nisu pristupili NTP, a Severna Koreja se povukla 2003. godine.
Gde se Iran uklapa?
Iran je započeo nuklearni program tokom pedesetih godina prošlog veka i oduvek insistirao da je njegov program nuklearne energije miroljubiv.
Ali postoje sumnje da je korišćen kao paravan za razvijanje nuklearnog naoružanja, što je podstaklo Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija, Sjedinjene države i Evropsku uniju da 2010. godine uvedu sankcije Iranu.
To je dovelo do sporazuma između Irana i velikih sila 2015. godine na osnovu kog je Iran pristao da smanji nuklearni program u zamenu za trgovinski sporazum, ali predsednik Donald Tramp se povukao iz sporazuma u maju 2018. godine.
A sada su evropske države kritikovale Iran što se ne pridržava sporazuma.
I nakon povećanja tenzija između Irana i SAD početkom ove godine, Tramp se zavetovao da, dok god je on predsednik, Iranu neće biti dozvoljeno da ima nuklearno naoružanje.
Odnosi su dodatno zaoštreni ubistvom iranskog generala Kasima Sulejmanija u Bagdadu i Iran je istakao da se više neće pridržavati ograničenja koje nameće sporazum.
Da li ćemo videti svet bez nuklearnih raketa?
Broj nuklearnog oružja je zapravo spao sa 70.000, koliko je iznosio 1986. godine, na 14.000.
Amerika, Britanija i Rusija smanjuju zalihe. ali veruje se da Kina, Pakistan, Indija i Severna Koreja nastavljaju sa proizvodnjom, navodi Federacija američkih naučnika.
U julu 2017. godine, delovalo je kao da je svet bio korak bliže nuklearnom razoružavanju kada je više od 100 zemalja podržalo sporazum UN da se u potpunosti zabrane.
Ali zemlje koje poseduju nuklearno oružje poput Amerike, Britanije, Francuske i Rusuje su bojkotovale sporazum.
Britanija i Francuska su istakle da sporazum nije uzeo u obzir realne okolnosti međunarodne bezbednosti - i da je nuklearno zastrašivanje bitno jer održava mir više od 70 godina.
Iako države poput Britanije i Amerike smanjuju nuklearne zalihe, stručnjaci kažu da obe zemlje još uvek usavršavaju postojeće naoružanje.
Britanija usavršava sistem nuklearnog naoružanja, a Amerika će za poboljšanje nuklearnih kapaciteta možda potrošiti više od trilion dolara do 2040. godine.
Severna Koreja nastavlja da testira i razvija nuklearni program, uz skorašnje testove poput onog iz oktobra.
I dok svet možda ima manje nuklearnih raketa nego pre 30 godina, teško da se nuklearnom naoružavanju nazire kraj u skorije vreme.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
