„Ukucaj šifru za telefon!", vikao je pripadnik iranskih snaga bezbednosti na demonstranta.
Svaki njegov povik bio je praćen udarcem pesnice u lice.
Mladić u ranim dvadesetim bio je uhapšen tokom protesta u glavnom gradu Teheranu u oktobru prošle godine.
„Snage bezbednosti su hapsile neku ženu", kaže on.
„Pošto sam joj pomogao da pobegne, policajac me je oborio na zemlju."
„Potom su me dvojica policajaca držala prikovanog za zemlju stojeći mi na leđima i licu, a treći me je tukao nekoliko minuta."
Zastali su da zatraže njegov telefon, koji im je on predao.
A onda, pošto su dobili i šifru, bio je ubačen u kombi.
Iz bezbednosnih razloga, on i drugi u ovom tekstu ostaće anonimni.
„Nastavili su da me tuku dok je drugi policajac otključavao moj telefon i počeo da pregledava njegov sadržaj", kaže on za BBC.
„Posle nekoliko minuta, objavio je: 'Čist je'. Na kraju su me pustili da idem."
On kaže da su policajci pregledali samo njegovu foto galeriju da bi videli da li je snimao proteste.
Da je imao takve snimke u telefonu, bio bi optužen za „širenje propagande protiv države", baš kao i mnogi drugi demonstranti.
- Demonstranti u Iranu imaju 15 minuta da se odbrane od smrtne kazne
- U Iranu pogubljen čovek za koga se tvrdi da je bio britanski špijun
- BBC novinari plaćaju visoku cenu za izveštavanje o protestima u Iranu
Iranski režim pokušava da pooštri gušenje pobune.
Parlament trenutno analizira predlog zakona koji bi kriminalizovao snimanje i deljenje snimaka „zločina".
Bilo bi to kažnjivo sa i do pet godina zatvora i pretpostavlja se da bi obuhvatalo i „ilegalne"" proteste.
Parlament takođe radi na izmeni krivičnog zakona da bi ućutkao javne ličnosti koje su neki od najistaknutijih saveznika demonstranata.
Ako javna ličnost da „lažnu izjavu" koja izazove nerede, mogla bi da bude osuđena na do 15 godina zatvora.
Smrtna kazna zbog Instagrama
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej proglasio je „sajber-prostor" bojištem i iznova poziva vlasti da „uzvrate udarac hibridnom ratu neprijatelja".
On kaže da je bilo kakav oblik pobune delo SAD-a i njihovih vlasti.
Drugi mladi demonstrant rekao mi je da je njemu i drugima prećeno „silovanjem, pogubljenjem i hapšenjem članova porodice" kako bi bili prisiljeni da otključaju svoje telefone radi pretrage.
On je priveden u skladištu zajedno sa još 300 demonstranata u septembru prošle godine.
Potom su bili prisiljeni da potpišu lažna „priznanja" koja su ih inkriminisala.
Iransko pravosuđe je takođe objavilo skrinšotove storija sa Instagrama i onlajn razgovora da bi „dokazalo" krivicu tinejdžera osuđenog na smrt.
Devetnaestogodišnji Muhamed Borohani osuđen je za „neprijateljstvo prema Bogu" i optužen za ubadanje pripadnika snaga bezbednosti nožem kao i „podsticanje" ljudi na učešće u protestima.
Nakon što su se u januaru ljudi mobilisali na društvenim mrežama i ispred njegovog zatvora, njegov slučaj vraćen je Vrhovnom sudu na reviziju.
Afsaneh Rigot, istraživačica tehnologije, prava i ljudskih prava na Univerzitetu u Harvardu, kaže da mobilni uređaji postaju „mesta zločina".
Ona već jednu deceniju proučava upotrebu digitalnih dokaza u progonu pripadnika LGBT zajednice na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.
„Vidimo da se ova taktika posebno koristi u represivnom kontekstu kada država i policijski sistem žele krivično da gone zbog delikta mišljenja, izražavanja, pa čak i identiteta."
Ona kaže da se „često ilegalno" obezbeđeni digitalni dokazi kao što su fotografije, video snimci ili čak aplikacije tretiraju kao čvrsti dokazi.
Oni se potom koriste za argumentovanje slučaja države na sudu tokom „lažiranih procesa", kad je nečiji istorijat pretrage u najboljem slučaju samo posredni dokaz.
„U zemljama kao što je Iran, koje kriminalizuju LGBT zajednicu i delikt mišljenja i otpora, pretpostavka nevinosti ne postoji", kaže ona.
„Pretpostavlja se da ste krivi, a dokaz samo mora da se pronađe ili falsifikuje."
- Ko je osuđen na smrt zbog protesta u Iranu
- Uništena kuća iranske sportistkinje kojoj se videla kosa
- Kako društvene mreže pojačavaju iranske proteste
Ciljane pretrage
Elektronski uređaji se rutinski zaplenjuju bez naloga ili praćenja procedure.
Porodični dom jednog novinara u Teheranu pretresen je u oktobru, što su učinili desetak pripadnika Ministarstva obaveštajnih delatnosti.
On je uhapšen i držan u pritvoru nedeljama.
Ali nije bio jedini pogođen ovom racijom.
Policajci u civilu su zaplenili svačije telefone a potom pretraživale uređaje ljudi mlađih od 40 godina u potrazi za digitalnim „dokazima".
Jedan prisutni mladić rekao je za BBC da su policajci pretražili njegove razgovore vođene preko Vocapa, Telegrama i Instagrama.
Oni su pregledali i objave na društvenim mrežama, ali su se uglavnom usredsredili na foto galerije.
„Jedan od policajaca je počeo da me ispituje o, kako je rekao, 'nekonvencionalnoj' odeći žene na jednoj od mojih porodičnih fotografija", kaže on.
„Kad sam se pobunio i počeo da se raspravljam sa policajcem rekavši mu da su te slike privatne porodične fotografije, lider policijskog tima se umešao i rekao: 'Samo traži fotografije i video snimke protesta! Ignoriši porodične slike'."
On smatra da ih je policija uzela na zub zbog njihovih godina i pozadine kao potencijalno najvećih kandidata za mobilizaciju na ulicama.
„Oni samo žele da se osiguraju da svet neće videti snimke sa protesta."
Otkako su iranske vlasti počele da izvršavaju smrtne kazne na demonstrantima, ulična okupljanja postala su sporadična, a epicentar protestnog pokreta preselio se na sahrane.
Režim takođe drži medije u čeličnom stisku.
Sve emitere kontroliše država, a dnevni listovi u državnom vlasništvu prenose samo režimsku verziju.
Država koristi i zabrane, pretnje i hapšenja da bi zauzdala dnevne listove koji kritikuju vladinu politiku.
Budući da su konvencionalni mediji ućutkani, većina Iranaca vesti saznaje sa satelitskih televizijskih kanala čiji se signali hvataju u zemlji i sa interneta.
Prema statistici koju je objavila iranska vlada, u zemlji 70 odsto populacije od 84 miliona stanovnika koristi internet, iako Iran ima jedan od najcenzurisanijih internet prostora na svetu.
Sve popularne društvene mreže i alati za slanje poruka zabranjeni su u Iranu.
Da bi zaobišli ova ograničenja, ljudi u Iranu koriste virtuelne proksi mreže i proksi servere, koje država takođe agresivno napada.
Za Afsaneh Rigot, koja je i viša istraživačica grupe za ljudska prava Član 19, ništa od ovoga nije novo, ali su ulozi zato visoki.
„U rukama autoritarnih država, digitalni dokazi su veoma opasno oružje."
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
