Kad je moj sin rođen sa urođenom srčanom manom, kao i svaki roditelj, osećala sam se izgubljeno.
Bila mu je neophodna operacija na otvorenom srcu i odjednom sam počela da osećam neizdrživi strah od svega onoga što bi budućnost mogla da donese.
Bila sam svesna da ishod može da ne bude dobar, ali sam znala i da je moguć pozitivni ishod, ako mu obezbedim najbolju moguću negu.
U takvim trenucima, bilo je teško usredsrediti se na te pozitivne strane, ali sam naučila da mogu da iskoristim anksioznost da me pokrene na delovanje.
Znajući da je budućnost neizvesna, ali da moja dela mogu da utiču na krajnji ishod, moja anksioznost mi je pomogla da funkcionišem u nečemu što bi inače delovalo kao bezizlazna situacija.
Verujem da anksioznost može da bude alatka koja će nam pomoći da izađemo na kraj sa izazovima koje nam donosi život.
Međutim, mnoge ljude anksioznost ume da guši i ona je postala sinonim za loše osećanje.
- Kako samokontrola može da oslobodi vašu „mračnu stranu”
- „Naš mozak ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji“
- Trčanjem protiv depresije
Dok sam odrastala osamdesetih, stres je bio omiljeni izraz za emocionalnu neprijatnost.
Kako vam ide planiranje venčanja?
Oh, sjajno, ali sam pod velikim stresom.
Kako ide vaša hemotereapija?
Prilično je stresna, ali nekako izlazim na kraj sa njom.
Izgleda da danas živimo u dobu anksioznosti.
Gugl trendovi pokazuju da je pretraga reči „anksioznost" od 2004. godine porasla za više od 300 odsto.
Anksioznost nam se očigledno mota po glavi i to s dobrim razlogom.
Čak 31 odsto američkog stanovništva doživeće anksiozni poremećaj u nekom trenutku života, što može da varira od opšte anksioznosti preko paničnog poremećaja do socijalne anksioznosti - što je jedan od najčešćih tipova.
Mimo medicinskih dijagnoza, čini se da je ova reč ušla i u naš svakodnevni rečnik.
Zamenila je reč stres u našem rečniku kao glavno obeležje za osećanja nelagode - anksiozni smo pred prezentaciju, pred odlazak na sastanak na slepo, pred prvi dan na novom poslu.
Reč je postala sveprisutna i upila je u sebe značenje, poput amebe, koje obuhvata sve, od jeze do prijatne anticipacije.
Njena upotreba prečesto predstavlja ta iskustva u negativnom svetlu, darujući im auru pretnje i da nije sve kako treba.
A zatim su tu i anksiozni poremećaji- najčešće dijagnoze mentalnog zdravlja, češće i od depresije i zavisnosti.
Stotine hiljada ljudi širom sveta dobije za života dijagnozu anksioznog poremećaja.
Stopa ovih otkrića, pogotovo među mladima, u stalnom je porastu, kao što je i bila tokom više od dve decenije.
A opet postoje na desetine odobrenih terapija, 30 različitih lekova protiv anksioznosti, stotine izvrsnih knjiga za samopomoć i hiljade naučnih studija.
Zašto su sva ova rešenja toliko spektakularno omanula u smanjenju razmera ovog problema?
Kao što sam istakla u svojoj knjizi Napeti zbog budućnosti, jedan od razloga za ovaj neuspeh je što su zdravstveni radnici koji se bave mentalnim zdravljem, među kojima sam i ja, u prošlosti nesvesno dovodili ljude u zabludu u vezi sa prirodom anksioznosti - što je nesporazum koji nam je izuzetno naškodio.
Predlažem novi, korisniji i pozitivniji pristup razumevanju i životu sa anksioznošću u 21. veku - naime, da se ona preokrene u našu korist.
Negativne emocije kao što je anksioznost odavno imaju lošu reputaciju - što je iracionalno u najboljem slučaju, a destruktivno u najgorem.
Drevni rimski pesnik Horacije napisao je pre više od 2.000 godina da je bes kratko ludilo.
Ali u poslednjih 150 godina, počev od Darvinovog Izražavanja emocija kod čoveka i životinja, zapravo smo počeli bolje da razumemo da su emocije kao što su bes, strah i anksioznost korisnije nego što su opasne.
Kao i palac i govor, emocije su alatke za preživljavanje, kovane i rafinirane stotinama hiljada godina evolucije da bi zaštitile ljude i osigurale njihov razvitak.
- Kako pobediti anksioznost u doba pandemije
- Terapija halucinogenima može da pomogne „resetovanju" mozga kod depresije
- Zašto je prihvatanje promena ključ dobrog života
- Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
One to rade pružanjem dve stvari: informacije i pripreme.
Anksioznost je informacija o neizvesnoj budućnosti: nešto loše bi moglo da se desi, ali i dalje može da se desi i nešto dobro.
Anksioznost je čekanje da vaš test na kovid bude pozitivan ili negativan, ili iščekivanje teškog razgovora sa vašim šefom koji bi mogao da pođe po dobru, ali i po zlu.
Anksioznost, međutim, nije informacija o određenim aktuelnim pretnjama - to je strah, kao kad vidite ajkulino peraje dok izranja iz vode na par metara od mesta na kom ste plivali.
Strah nas uglavnom priprema da se borimo, bežimo ili ukočimo u mestu, dok je anksioznost graditelj civilizacija.
Ona nas priprema da istrajemo, da ostanemo budni i da delamo tako da izbegnemo buduće katastrofe, ali može i da pretvori pozitivne mogućnosti u realnost.
Kad smo anksiozni, ne samo da smo kreativniji i inovativniji, već naš mozak reaguje sa većom skoncentrisanošću i efikasnošću prilikom suočavanja sa nepredvidivim.
Anksioznost je stoga više od „strujnog kola straha" u mozgu.
Anksioznost takođe aktivira naše želje za nagradom i društvenim povezivanjem, navodeći nas da se trudimo oko onoga do čega nam je stalo, da se povezujemo sa drugima i da budemo produktivniji.
Zbog toga, iz perspektive teorije evolucije, anksioznost nije destruktivna.
Anksioznost otelotvoruje logiku preživljavanja.
A opet, teorija evolucije i istraživanja nisu se preneli u svest javnosti - ili makar u svest većine zdravstvenih radnika.
Daleko od ophođenja prema anksioznosti kao prema potencijalnom savezniku, mi se prema njoj ophodimo kao prema neprijatelju koji urliče na vratima.
I dok poremećaji anksioznosti umeju da budu parališući, široko rasprostranjena upotreba izraza „anksioznost" u opštem značenju problematično je zato što to znači da prihvatamo dve ključne zablude: (a) osećati anksioznost je opasno i destruktivno; i (b) rešenje za bol koji ona donosi je da se spreči ili eliminiše.
To je način mišljenja koji nas je doveo do toga da svakodnevne anksioznosti doživljavamo kao kvarove koje treba popraviti.
A opet, samo su poremećaji anksioznosti - kad ekstremna anksioznost i naši pokušaju da se izborimo sa njom ometaju naš svakodnevni život - zvanično priznati kao problemi mentalnog zdravlja.
Emocija anksioznosti, za razliku od njih, trebalo bi da se smatra zdravom i normalnom - čak i korisnom.
Neumoljiva logika ovog izjednačavanja sa bolešću od nas čak traži da odemo korak dalje - kao i u slučaju drugih bolesti, od zaraznih bolesti do kancera, sve dok potpuno ne potisnemo anksioznost, ne možemo se smatrati mentalno zdravim, baš kao što samo prisustvo kancerozne ćelije znači da smo bolesni.
Ovo izjednačavanje sa bolešću nas sputava umesto da nas uzdigne, zato što nas tera da mešamo normalnu anksioznost sa poremećajem i da se plašimo, izbegavamo i potiskujemo svako anksiozno osećanje čim ga osetimo.
Za razliku od zarazne bolesti ili kancera, izbegavanje ili potiskivanje anksioznosti sasvim sigurno će je samo pojačati, istovremeno praveći oportunitetni trošak sprečavanjem da pronađemo produktivne načine da izađemo na kraj s njom i steknemo veštine emocionalne otpornosti.
To je vrzino kolo anksioznosti, dok se ona otima kontroli: osećati anksioznost kao nešto opasno, strahovati od nje i na kraju bežati od nje potiskivanjem i izbegavanjem.
Šteta koju pravi izjednačavanje sa bolešću se ne zaustavlja samo na tome.
Ona nas sprečava i da uvidimo da anksioznost nije samo nešto što treba da se umiri ili kontroliše.
Anksioznost je nešto što treba da se upregne i iskoristi, zato što se razvila da bi nam pomogla da istrajemo, vršimo inovacije, društveno se povezujemo i nadamo se uprkos neizvesnosti da možemo da stvorimo bolju budućnost.
Ali ako je anksioznost tako sjajna, zašto je onda taj osećaj toliko loš?
Anksioznost mora da bude loša da bi obavila svoj posao.
Čak i poreklo same reči, koja korene vuče iz latinskog i starogrčkog za zagušenost, bolnu stegnutost i nelagodu, odražava tu suštinsku neprijatnost.
Samo nešto toliko neprijatno može dosledno da nas tera da se uspravimo i obraćamo pažnju, može efikasno da zahteva da se trudimo da izbegnemo buduće opasnosti i iscrtamo sebi pozitivniju putanju.
A opet, većina nas je naučila da izbegava ovu korisnu emociju - na vlastitu štetu.
Zamislite anksioznost kao požarni alarm, koji nas upozorava da se kuća zapalila i priprema nas za preduzimanje neophodnih koraka.
E sad, šta ako bismo, umesto da istrčimo iz kuće i zovemo vatrogasce, samo ignorisali alarm, ili mu izvadili bateriju, ili izbegavali mesta u kući gde je alarm najglasniji.
I tako, umesto da imamo koristi od tog alarma, ugasimo požar i sprečimo sve buduće požare, mi se samo nadamo i molimo da kuća neće izgoreti.
Ne smemo da ignorišemo ulogu koju igraju nepopustljivi stres i nedaće.
Život ponekad prosto ne želi da popusti i svako od nas bi u takvim situacijama osećao snažnu, gotovo neizdrživu anksioznost.
Ali bez obzira na to šta je njen uzrok, osluškivanje naše anksioznosti - verovanje da postoji mudrost u onome što nam ona govori i da možemo da je preokrenemo u našu korist - prvi je korak u učenju da budemo anksiozni na pravi način.
Ova promena u mentalnom sklopu je moćan pozitivni uticaj.
Jedna harvardska studija, na primer, pokazala je da kad ljudi koji su anksiozni u društvu dobiju istinski stresan zadatak - da govore u javnosti pred sudijskim većem bez vremena za pripremu - ali su bili i naučeni da razmišljaju o vlastitim anksioznim reakcijama kao signalu da su spremni da dorastu izazovu (umesto kao o signalu nelagode), imali su bolji učinak pod pritiskom.
Imali su više samopouzdanja, bili su manje anksiozni, imali su stabilnije otkucaje srca i niži krvni pritisak kad su se usredsredili i posvetili zadatku.
Suočavanje sa anksioznošću često je ključ izlečenja.
Uzmite na primer istraživanje o ratnim veteranima, koji smanjuju rizik od dobijanja PTSP-a kad obraćaju više pažnje na informaciju koja izaziva anksioznost, umesto da odvraćaju pažnju od nje.
Ili pomislite samo na pacijente kojima je presađivano srce i koji je trebalo da provedu manje dana u bolnici dok su čekali na transplantaciju i stoga imali veće šanse da se kvalifikuju za transplantaciju kad su anksiozni.
Naučiti biti anksiozan na pravi način znači pronaći načine da se izborite s tim umesto da ga zaobiđete, da iskoristite i usmerite anksioznost ka postizanju ciljeva i da razlučite kada anksioznost nije korisna i uvežbate kako da je pustite.
Zamislite da se taj pozitivni ciklus anksioznosti sastoji iz tri dela: slušaj, iskoristi, pusti.
Slušaj. Anksioznost nam pojačava koncentraciju i motivaciju dok smanjujemo jaz između onoga gde se nalazimo i gde želimo da budemo.
Zato anksioznost sadrži nadu - možemo da prepoznamo buduće pretnje, ali i zadržimo pogled na glavnoj nagradi i verujemo da možemo da radimo na ostvarivanju pozitivnih ishoda.
Ali da bi anksioznost to postigla, mora da bude neprijatna da bismo se uspravili, obratili pažnju i slušali šta nam ona govori.
Strašna osećanja, koja ne mogu da se ignorišu, teraju nas i da poželimo da okrenemo glavu.
Zbog toga je, kad je u pitanju slušanje anksioznosti, radoznalost naš najbolji prijatelj.
Iskoristi. Pronalaženje korisnih informacija u anksioznosti priprema nas da kanališemo i usmerimo energiju na postizanje ciljeva i ostvarivanje svrhe.
Izdvajanje vremena da se razmisli o svrsi popravlja raspoloženje, poboljšava koncentraciju i učenje.
Ove koristi mogu da potraju mesecima, pa čak i godinama.
Kada kanališemo anksioznost ka ostvarivanju cilja i prioretizaciji, tad to postaje hrabrost.
Anksioznost pokreće naš zamajac, oslobađa našu snagu.
Pusti. Ali anksioznost nije svaki put korisna niti pravolinijska. Ponekad joj treba vremena da otkrije svoju poruku.
U nekim drugim situacijama, ona je besmislena - život je istinski pun izazova i sadrži obilje emocija, ali ne i korisne informacije.
Šalje nas dezorijentisane u budućnost, napete, zabrinute i opterećene.
Najbolji način da se ona pusti?
Pronađite aktivnosti koja će vas usporiti i usidriti u sadašnjosti: pročitajte omiljenu pesmu ili pronađite utehu u muzici.
Poslušajte neki novi podkast. Vežbajte ili pođite u besciljnu šetnju.
Pozovite terapeuta ili se obratite prijatelju koji uvek pruža korisnu perspektivu.
U takvim trenucima postižemo i emocionalnu svest i stičemo veštine koje su nam potrebne da se probijemo kroz naše teške emocije - a ne da ih zaobilazimo - i da zatražimo podršku kad nam je najpotrebnija.
Možda će vas zanimati i ova priča
Anksioznost na pravi način
U ovoj eri pandemije, političke polarizacije i klimatskih promena, mnogi od nas se s pravom osećaju opterećeni anksioznošću zbog naše neizvesne budućnosti.
Da bismo s tim izašli na kraj, naučili smo da o toj emociji razmišljamo kao o nekoj boljki - želimo da je sprečimo, izbegnemo i po svaku cenu iskorenimo.
Ali činjenice je da smo sve pogrešno shvatili.
Problem nije u anksioznosti.
Anksioznost je samo glasnik - govori nam da se suočavamo sa neizvesnošću i da moramo da dorastemo tom zadatku; ili nas usmerava u pravcima kako naš život mora da se promeni ili da nam je potrebna podrška.
Umesto toga, jedan od ključnih problema je taj što nas naša uverenja o anksioznosti sprečavaju da verujemo kako možemo da upravljamo njom, od pristupa i upotrebe strategija izlaska na kraj s njom i lečenja koja već postoje, i da naučimo da ih preokrenemo u našu korist.
A kad naša pogrešna uverenja samo pogoršaju anksioznost, naći ćemo se u većoj opasnosti da se skotrljamo nizbrdo ka teškoj anksioznosti i poremećajima anksioznosti.
Glavni problem za nekoga kome je postavljena dijagnoza anksioznosti nije da oseća intenzivnu anksioznost, već da alatke koje ima na raspolaganju za smanjenje jačine tih osećanja izazivaju funkcionalnu onesposobljenost.
To ometa samopomoć, rad, povezivanje sa drugima i življenje ispunjenog života.
Promena našeg pristupa anksioznosti može da nam pomogne gde god se nalazili na spektru anksioznosti.
A svi smo negde na njemu.
Pre više od 180 godina, danski filozof Soren Kjerkegor je napisao: „Ko god nauči da bude anksiozan na pravi način, savladao je najveću lekciju."
Svi smo rođeni anksiozni.
Čovekov posao je da nauči da, iako anksioznost ume da bude teška, ponekad i zastrašujuća, mi možemo da naučimo kako da je pretvorimo u saveznika i izvor domišljatosti.
Kad budemo spasli anksioznost, spasićemo i sami sebe.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
