Oko deset odsto lokalnog stanovništva ove tropske ostrvske zemlje zavisno je od heroina, a vlada se prema tome sada već odnosi kao prema epidemiji.
Čak i kad završe iza rešetaka, to zavisnicima ne garantuje da su zaštićeni od droge.
BBC je dobio redak pristup glavnom zatvoru gde se lično uverio u to kako izgleda deblji kraj problema koji preti da zahvati čitavu zemlju.
Ušuškan na vrhu brda, okružen predivnim pogledom na Indijski okean, nalazi se zatvor Montanj Posi, glavna kazneno-popravna ustanova Sejšela.
Sejšeli su zemlja prepuna kontradikcija, ali i pored toga je teško pomiriti ove prizore od kojih zastaje dah sa onim što se nalazi iza njih.
Na ulazu u mesto na kom se drže zatvorenici, posle prolaska kroz brojne zaključane kapije kraj više kilometara bodljikave žice, nalazi se četiri metra visoki mural Nelsona Mandele, naslikan na zidu zgrade zatvorske uprave.
Pored nasmejanog lica pokojnog predsednika Južne Afrike, koji je i sam bio zatvorenik, nalazi se citat koji glasi: „Kaže se da niko ne upozna neku zemlju sve dok se ne nađe iza njenih zatvorskih zidina."
- Svetska proizvodnja kokaina probija rekorde
- „Nisam ni lečeni, ni izlečeni narkoman, već borac“: priča devojke koja je 13 godina uzimala heroin
- U lovu na 50 miliona dolara nestalih sa Sejšela
I istina je da je na mnogo načina ovaj zatvor odraz onoga što se dešava na Sejšelima iza njenog luksuznog smeštaja od pet zvezdica.
Došli smo ovde da se sretnemo sa jednim od zatvorenika, Džudom Džinom, ali BBC-jev tim je prvo odveden do nečega za šta nam zatvorenici kažu da je pomalo pokazna ćelija za posetioce.
Čista je, ali prenatrpana.
Ima osam kreveta, četiri sa svake strane - naslaganih jedan na drugi bez prostora da se sedne uspravno.
U istoj prostoriji je toalet i tuš - privatnosti tu nema.
U blizini je prljava i oronula kuhinja.
Trule riblje glave zapušavaju odvod, smrad je neizdrživ, ali muve uživaju u gozbi.
A onda je tu i glavni ćelijski blok.
U njemu caruje tama.
Rano je posle podne, ali nema nikakvog dnevnog svetla, male sijalice u obližnjem hodniku emituju slabu svetlost.
Zatvorenici koriste kartonske kutije da stvore privatnost iza zatvorskih rešetaka njihovih otvorenih ćelija.
Neke su toliko male da više liče na kaveze, a na podu leže prljavi dušeci.
Problem sa heroinom vreba iz prikrajka čak i ovde, dok narkotici prve klase slobodno teku kroz ove ćelije.
Zatvor ne nudi zaštitu od onoga što se dešava spolja.
Sejšeli se suočavaju sa nečim što je sada već postala epidemija.
Procenjuje se da je na heroin navučeno oko 10 odsto stanovništva Sejšela.
Čak u tolikoj meri da moraju da se dovode radnici iz inostranstva da završe poslove koje meštani zavisni od droge nisu u stanju više da obavljaju.
U samom zatvoru rotiraju se tanzanijski čuvari u pokušaju da se iskoreni korupcija i dotok heroina u ćelije, ali to ne daje rezultate.
Korupcija, droge i zatvor
Čak i predsednik Vavel Ramkalavan priznaje da zatvor ne obavlja sopstvenu svrhu.
„Kad imate jedan takav haos, to je plodno tle za korupciju među čuvarima. A čim imate korupciju, droge će nastavljati da ulaze u zatvor", kaže on za BBC iz predsedničke palate u glavnom gradu Viktoriji, dodavši da planira da izgradi novi zatvor.
On priznaje da je „situacija sa drogom veoma loša".
„U ovom trenutku, po glavi stanovnika, što se tiče upražnjavanja heroina, Sejšeli su prvi na svetu. A to nije statistika koja mi lično pričinjava veliko zadovoljstvo."
U zatvoru je dan za posete i Džud, koji služi kaznu za krađu, čeka majku.
Porodične prostorije su napolju - to je betonsko dvorište okruženo žičanom ogradom sa plastičnim nameštajem.
Džud je simpatičan - topao i srdačan, samouveren, ali skroman.
On je i zavisnik od droge.
„Sramota me je da priznam, ali, znate, ja sam zavisnik", kaže nam on i dodaje da „i nije lako."
Danas, dok seda na stolicu, čini se da su mu očni kapci preteški.
Uprkos tome što je u zatvoru, uspeo je jutros da obezbedi heroinski fiks, kao i nekoliko džointa.
Džud boravi po zatvorima više od decenije, većinom zbog krađe da bi mogao da finansira heroinsku naviku.
Njegova majka Ravinija mora da se nosi s tim, baš kao i sa još jednom strašnom tragedijom.
Ona je razdragana žena.
Njen osmeh, veći od života, osvetljava čitavu prostoriju.
Godinama je radila predano vodeći restoran brze hrane, da bi izdržavala četvoro dece i pružila im dobar život.
Ali heroin joj je sve to oduzeo.
Ravinijin najstariji sin Toni pronađen je obešen 2011. godine.
Njegova smrt i dalje ostaje misterija, ali Toni je bio do guše upleten u heroin i ona nema nikakve sumnje da su te dve stvari povezane.
Ona ne veruje da je sam sebi oduzeo život.
Dok govori, pogled joj beži milionima kilometara u daljinu, dok su bol i zbunjenost urezani u njeno lice.
- Eksplozija psihodelika: Nekada na margini društva, danas u medicini
- U Oregonu se za posedovanje teških droga više ne ide u zatvor
- Seks, droga i Oldos Haksli
„Budi jaka, mama"
Ona do dana današnjeg ne može da shvati kako su čak dva njena sina pošla ovim putem.
„Čak i ako mi kažete da ne krivim sebe, ja moram da krivim sebe", kaže ona.
A mnogo majki širom zemlje oseća se isto tako.
Kad Ravinija dođe Džudu u posetu, njeno raspoloženje se popravlja i osmeh joj postaje blistav.
„Srećna sam što te vidim, sine", kaže ona dok ga prihvata u čvrst zagrljaj.
„I ja sam srećan što vidim tebe, mama", Džud sija nazad.
Kada posednu, ona nam kaže: „Znate, mi razgovaramo, iako znam da me ponekad laže, mi pričamo, i dalje smo prijatelji!".
Ali napetost se oseća.
Dok ona udara u plač, Džud briše svoje suze i govori joj: „Budi jaka, mama, budi jaka."
Ona to i jeste.
Ona je Džudov kamen oslonac i vi vidite koliko mu znači, ali tokom godina stavljao ju je na velika iskušenja.
„Danas više nemamo ništa od onoga što smo imali nekada jer je sve otišlo, uzeo čak i moju čekovnu knjižicu i počeo da ispisuje čekove", objašnjava ona.
„Uzeo je sve… Sećam se da jednom prilikom nismo imali čak ni posteljinu. Sve što je video, uzimao bi i prodavao za drogu."
Prvi put kad je Džud otišao u zatvor, Ravinija je osetila olakšanje, ali njen predah je kratko trajao - ona kaže da je to kao da ga je poslala u „školu za kriminalce".
- Kanadski eksperiment sa dekriminalizacijom teških droga za ličnu upotrebu
- Avganistanska industrija koja ne posustaje - rekordna proizvodnja kristal meta i heroina
- Seks, droga i Oldos Haksli
Obećanje da će se promeniti
Dok je bio iza rešetaka, Ravinija je takođe bila prisiljena da finansira zavisnost sina jer je „uzimao drogu na kredit".
Ona kaže da je „morala da plati zato što bi ljudi dolazi po novac" i pretili joj.
„Džud je bio taj koji im je rekao da idu kod njegovih roditelja, oni će platiti za njega."
„Prete vam. Kažu da će ga ubiti."
Džud je savršeno svestan koliko je srećan što ima takvu majku.
„Hvala ti, mama, što si mi se uvek našla kad mi je trebalo, znam da ću zbog tebe jednog dana biti bolja osoba, želim da budem bolja osoba."
„Učini to pre nego što bude prekasno", kaže mu Ravinija kroz suze.
Džud joj obećava da će se promeniti.
Ona mu ne veruje, ali ne želi da digne ruke od njega.
Zatvor nije idealno mesto za oporavak, ali to nije nemoguće.
On ima program lečenja metadonom, koji može da se koristi za lečenje od zavisnosti od heroina, kao i neki ograničeni broj terapeutskih sesija, ali Džud mora da želi da ide na njih.
Metadon je dostupan i korisnicima izvan zatvorskih zidina.
Besplatan je za svakoga ko je registrovan, tolike su razmere epidemije.
U Viktoriji svako jutro priručni beli kombi sa šalterom na boku staje na nekoliko mesta u gradu, gde se stvaraju dugi redovi ljudi iz svih sfera života koji čekaju da dobiju svoj lek.
Iznenađujuće, ali u zemlji koja je talac heroina, metadon je jedina dosledna podrška dostupna korisnicima droga.
Za mnoge Sejšelce, međutim, ta dnevna doza nije ništa više do besplatni jutarnji fiks koji je uz to neverovatno opasan.
Istovremeno uzimanje metadona i heroina može da dovede do smrtonosne prekomerne doze.
Njegovo uzimanje bez plana za detoksikaciju i savetovališta retko je dobro rešenje za oporavak na duže staze.
Uprkos tome, političke odluke su dovele do zatvaranja svih rehabilitacionih centara sa bolničkim krevetima širom ostrva.
Predsednik, koji je na dužnosti dve godine, krivi prethodnike za odsustvo preko potrebne stacionarne nege.
On kaže da je pod prethodnom administracijom politika onemogućila rešavanje ovog problema.
„Ali smo primili grantove od Ujedinjenih Arapskih Emirata da izgradimo pravi rehabilitacioni centar. I zato se sada krećemo u tom pravcu", kaže Ramkalavan.
Pogledajte kako se društvene mreže koriste za prodaju droge
Droga u domaćoj radinosti
Ovaj problem je toliko narastao na Sejšelima zato što se ostrvo našlo usput na razrađenim putanjama od Avganistana i Irana do Istočne Afrike i Evrope.
Ali, predsednik Ramkalavan kaže da se problem dodatno pogoršao kad je grupa iranskih trgovaca drogom završila u zatvoru u zemlji.
„Dok su bili ovde, razvili su svoju mrežu.
„Posle toga, bilo je više Sejšelaca koji su učestvovali u trgovini drogom iz Irana, a danas najviše resursa trošimo upravo na borbu protiv tih iranskih jedrilica koje dolaze u naše vode da prodaju svoj otrov."
Heroin uglavnom stiže na Sejšele brodom - preko njene beskrajne, porozne vodene granice.
Sa više od milion kvadratnih kilometara teritorijalnih voda, krijumčari imaju lak pristup.
Jednom kad stigne na kopno, heroin se uglavnom prodaje iz malih, improvizovanih radnji iz zadnjih dvorišta domova ljudi u brojnim getoima zemlje.
To je praktično domaća radinost u kojoj učestvuju čitave zajednice.
Odvezite se kolima pet minuta od bilo koje glavne ulice - pored luksuznih hotela i skupocenih restorana - i možete u to da se uverite i sami.
Ova droga je svuda, a strahuje se da najgore tek dolazi.
Iako je heroin i dalje glavna roba, makar za sada jer je relativno jeftin, na tržištu su se pojavili i novi igrači.
Počinju da se koriste krek i kristal met, a nijedna od ovih droga ne može da se leči metadonom.
U zatvoru, nekoliko dana posle majčine posete, Džud odlučuje da ispuni obećanje i da još jednom proba sa lečenjem.
On pravi krupan korak i pokušava da se prijavi u zatvorski program lečenja metadonom - ali za to se ne kvalifikuje svako.
Džud stiže u zatvorski medicinski centar vidno pod dejstvom narkotika.
Kad mu medicinska sestra testira urin na heroin, nije veliko iznenađenje da je test pozitivan.
Rečeno mu je da prestane potpuno da uzima drogu da bi mogao da bude primljen u metadonski program.
On pristaje na to.
Narednog dana staje u red zajedno sa kolegama zatvorenicima i dobija prvu dozu.
Džud se prijavio i na program savetovanja da bi imao najviše šansi da se oporavi.
Njegova majka Ravinija ne polaže prevelike nade u to.
Bila je razočarana suviše puta, ali se mnogo moli da će mu ovaj put uspeti.
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
