Marti Kuper 3. aprila 1973. godine stoji na uglu Šeste avenije u Njujorku i iz džepa izvlači telefonski imenik.
Zatim upisuje broj u veliki uređaj krem boje i stavlja ga na uho, dok prolaznici bulje u njega.
Kuper, inženjer u kompaniji Motorola, nazvao je kolegu u konkurentskoj firmi Bel laboratorija (Bell Laboratorie), da mu trijumfalno kaže da zove sa „ličnog, ručnog, prenosivog mobilnog telefona".
Njegov sagovornik sa druge strane linije je zanemeo.
„Mislim da je škljocao zubima", kaže 94-godišnjak, smejući se.
- Ko još koristi fiksni telefon
- Kad Nobelovac savetuje: Kako da vam duže traje baterija za telefon
- Vraća se čuveni Motorolin telefon na preklapanje
Kompanija Bel bila je usmerena na razvoj automobilskog telefona.
„Možete li da verujete u to? Dakle, bili smo zarobljeni u domovima i kancelarijama ovom bakarnom žicom više od 100 godina - a sada će nas zarobiti u automobilima!"
Nepotrebno je reći da se Kuper i Motorola nisu složili da je ovo put napred - a istorija je pokazala da su u pravu.
Osnove na kojima je taj prvi poziv funkcionisao nisu se mnogo promenile.
Telefon pretvara vaš glas u električni signal, koji modulira radio talas. Radio talas ide do tornja (bazne stanice); toranj šalje vaš glas osobi koju zovete, a obrnutim procesom ta osoba može da vas čuje kako govorite.
Samo što tada nije bilo mnogo baznih stanica... Ali shvatate.
Današnji mobilni telefoni su, međutim, neprepoznatljivi u poređenju sa tim ranim Motorola modelom.
Kako je izgledao prvi telefonski razgovor u Srbiji:
Komercijalna verzija prototipa koji je napravio Marti Kuper, Motorola Dynatac 8000X, izašla je 11 godina posle prvog poziva, 1984. godine.
Ekvivalentno današnjim cenama, koštao bi oko 11.700 američkih dolara, kaže Ben Vud, koji vodi Muzej mobilnih telefona.
„U suštini, njime su mogli samo da se okreću brojevi i poziva", objašnjava Vud.
„Nije bilo poruka, ni kamere. Baterija se punila 10 sati, trajala bi tri sata ako bi se razgovaralo, i 12 sati ako telefon ne bi bio korišćen, a na vrhu je imao 15 centimetara dugu antenu."
Bio je težak 790 grama, što je oko četiri puta teže od ajfona 14, koji ima 172 grama.
Međutim, Kuper nije oduševljen dizajnom telefona iz 2023. godine, iako priznaje da nikada nije predvideo da će telefoni jednog dana biti ručni „superkompjuteri", sa kamerama i pristupom internetu.
„Mislim da je današnji telefon suboptimalan. To zaista nije baš dobar telefon u mnogim aspektima", kaže on.
„Samo razmislite o tome. Uzmite komad plastike i stakla koji je ravan - i stavite ga uz glavu; držite ruku u neprijatnom položaju; kada želite da radite ove divne stvari koje može da uradi, morate prvo da nabavite aplikaciju. "
On veruje da će u budućnosti veštačka inteligencija ili kreirati ili birati aplikacije vlasnika telefona za njih, u zavisnosti od njihovih individualnih potreba.
On takođe veruje da će jednog dana uređaj pratiti naše zdravlje, maksimizirati našu produktivnost i nemerljivo poboljšati naše živote.
U jednom trenutku čak sugeriše da bi oni mogli pomoći u eliminisanju ratova.
„Mobilni telefoni neće to raditi sami od sebe", priznaje. „Ali će biti centralni deo te sjajne budućnosti."
Uprkos pritužbama na njegove moderne kolege, čini se potajno Kuper ostaje oduševljen uređajem koji je prvi put držao na uhu na tom uglu ulice u Njujorku pre 50 godina.
„Još smo na samom početku revolucije mobilnih telefona", dodaje.
Zavirite u Laslov muzej telefona:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
