Američki saveznici su sve nervozniji. Kako sve više republikanaca uskače u predsedničku trku, a izbori 2024. godine se neumitno približavaju, neki evropski lideri bacili su oko na uskomešane oluje u transatlantskim vodama.
Prvo, Amerika se sprema da se zagleda u sebe, kao što zemlje imaju običaj da rade tokom važnih izbora.
Stavljanje naglaska na domaće glasače moglo bi da dovede do toga da neki kandidati iz Republikanske stranke povedu kampanju zasnovanu na obećanju da će obustaviti američku pomoć Ukrajini.
To nije nešto oko čega je većina Evropljana posebno oduševljena.
Republikanski predsednik Predstavničkog doma Kevin Mekarti upozorio je da ne namerava da izdaje „blanko ček" Ukrajini.
Guverner Floride Ron Desantis, koji se kandidovao za republikanskog predstavnika za predsedničke izbore, opisao je rat Rusije i Ukrajine kao „teritorijalni spor".
Njegov republikanski rival, bivši predsednik Donald Tramp, izjavio je za CNN da ne posmatra taj rat u kontekstu pobede ili poraza - što je zabrinjavajuća izjava za ukrajinske saveznike koji očigledno istinski žele da pobede.
Evropski saveznici se nisu mnogo trudili da sakriju koliko su zamerki imali na račun Trampa dok je bio 45. američki predsednik.
Mogućnost da on bude ponovo izabran kao 47. predsednik doživljava se, rečima bivše savetnice EU za spoljnu politiku Natali Toči, kao „katastrofalna".
Ali čak i pre nego što stignemo do prve predsedničke debate, aktuelni sukobi demokrata i republikanaca oko plafona za javni dug uzdrmali su poverenje u američki politički sistem uopšte.
„Mislim da se Evropljani sve više navikavaju na činjenicu da ovaj pokvareni sistem na razne načine utiče na svetsku reputaciju Amerike", kaže Toči.
- Koliko srpska privreda zavisi od stranih investitora
- Nemačka privreda ušla u recesiju: „Pod teretom inflacije, potrošač je pao na kolena"
- Šta bi predsednički izbori u Turskoj mogli da znače za ostatak sveta
- Rekordna inflacija: Pet načina na koje se Argentina bori sa krizom
Podizanje plafona za javni dug da bi se izbeglo da Amerika ne može da isplati dospele obaveze trebalo bi da je rutinska stvar za vladu, ali polarizovana stranačka politika učinila je to hodom po žici sa potencijalno katastrofalnim posledicama, i za SAD i za svetsku privredu.
Uprkos tome što su dve stranke na kraju postigle dogovor, ovaj haotični proces je ozbiljno narušio reputaciju Amerike kao sposobne i stručne.
Kao što je to rekao jedan viši evropski zvaničnik, koji je razgovarao sa mnom pod uslovom da ostane anoniman: „Opšta slika ne izgleda dobro."
Kristina Lagard, šefica Evropske nacionalne banke, bila je još otvorenija kad je govorila o ovoj temi kao „ogromnoj, ogromnoj katastrofi".
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner otvoreno je savetovao američke političare da odrastu.
Kad vas vaši prijatelji savetuju da odrastete, prosto morate da se zapitate šta onda misle vaši neprijatelji.
Vlada konsternacija - čula sam čak reč „zaprepašćenost" - time koliko loše Amerika rukovodi ovom rundom budžeta.
Angus King, nezavisni senator iz Mejna, svestan je kako to izgleda u inostranstvu.
„Amerika plaća račune za dugove koje napravi - pre samo tri godine imali smo međustranački dogovor oko te činjenice. Moramo da se vratimo tome - i to pod hitno."
Ako Vašington ne može da obavi ovaj jednostavan zadatak kako treba, pitaju se nervozni saveznici, šta još neće moći da uradi?
Spor je već počeo direktno da utiče na američke interese u nacionalnoj bezbednosti.
Predsednik Džozef Bajden je prošle nedelje skratio posetu Aziji da bi se usredsredio na pregovore, preskočivši planirane posete Australiji i Papui Novoj Gvineji.
Promena plana putovanja izazvala je oštre komentare Metjua Nota iz Sidnej morning heralda, koji je rekao da ovo „nepoštovanje" ide na ruku Kini.
Australija, ključni američki saveznik, isplanirala je sastanak tokom Bajdenovog putovanja u takozvane zemlje Kvada (Indija, Japan, SAD i Australija) kako bi se razgovaralo o regionalnoj bezbednosti.
Teško je ne zamisliti da je Peking uživao u spektaklu kad su njeni regionalni protivnici morali da odlože samit samo zato što im se isprečila američka unutrašnja politika.
- Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva
- Kina povećava vojni budžet dok upozorava na rastuće pretnje
- Šef TikToka na saslušanju pred Kongresom: Šta brine Amerikance
Što nas dovodi do možda najdubljeg izvora zabrinutosti među evropskim saveznicima Amerike - sve većeg raskola oko toga kako najbolje pristupiti Kini.
I dok je Vašington počeo da koristi sve ratoborniji ton, Evropa ima osećaj da će taj put morati da utre sama za sebe.
Evropljani ne žele da naljute Vašington, ali nisu ni ubeđeni da su njihova bezbednost ili ekonomski prioriteti isti kao kod Amerike.
Trgovina između Nemačke i Kine skočila je na rekordni nivo prošle godine, učvrstivši Kinu kao najvećeg trgovinskog partnera Nemačke.
Neki evropski lideri su prilično glasni povodom toga da ne žele da budu primoravani da biraju stranu.
Kad je putovao u Peking u aprilu, u pratnji svite francuskih poslovnih lidera, predsednik Emanuel Makron izrazio je upravo tu ambivalentnost - naročito što se tiče nezgodnog pitanja Tajvana.
„Paradoks je u tome da, obuzeti panikom, mi verujemo da smo puki sledbenici Amerike", rekao je on portalu Politiko.
„Pitanje na koje Evropljani moraju da odgovore jeste… da li je u našem interesu da eskaliramo krizu oko Tajvana? Nije."
Ovo razmimoilaženje dovelo je do nekih sukoba sa američkim političarima.
„Naši evropski saveznici moraju da donesu odluku.
„Oni moraju da odaberu da li će stati uz Kinu ili će stati uz Sjedinjene Američke Države, mi ne smemo da im dopustimo da nastave da igraju za obe strane", rekla je za američku mrežu NBC republikanska kongresmenka Nensi Mejs iz Južne Karoline.
- Predsednički izbori u Americi: Kako se Bajden nada da će rešiti problem godina
- Kako bi izbor Trampa za predsednika mogao da promeni rat u Ukrajini
- Izazov za Donalda Trampa: Guverner Floride potvrdio kandidaturu za predsednika Amerike
Kako se bliže predsednički izbori 2024. godine, malo je nagoveštaja da će bilo republikanci ili demokrate ublažiti stav prema Kini.
Američki izbori se uvek pažljivo prate, i u neprijateljskom i u savezničkom taboru.
Njihove posledice po svet su ogromne.
Većina saveznika reći će da želi Ameriku koja je kompetentna, stabilna i angažovana.
Ali moguće katastrofalne posledice borbe oko plafona za javni dug, mogućeg zaokreta u politici prema ratu u Ukrajini, šanse za drugi burni Trampov predsednički mandat ili neslaganja oko Kine ne ukazuju na taj pravac razvoja događaja.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
