Desetine hiljada mobilnih telefona u Hrvatskoj u subotu, 3. juna oglasilo se u isto vreme.
„Poštovani/a, primili ste TEST poruku Sustava civilne zaštite za rano upozoravanje i uzbunjivanje u kriznim situacijama."
SMS poruka je poslata u sklopu testiranja novog sistema za rano upozorenje u kriznim situacijama svih koji se zateknu na teritoriji ove članice Evropske unije (EU).
Za sada takav sistem ne postoji u Srbiji, a Novopazarac Beli Kašović, koji je učestvovao u spasavanju ljudi iz poplava u tom gradu, kaže za BBC na srpskom da bi tako nešto bilo od velike koristi.
Isto smatra i Vladimir M. Cvetković, profesor na Fakultetu za bezbednost u Beogradu, ukazujući da se u nekim lokalnim samoupravama ne oglašavaju ni već postojeće sirene za ukazivanje na opasnost.
- Zemljotresi, poplave i požari: Kako da se ponašate
- Poplave u Srbiji: Sjenički kraj pod vodom, u Novom Pazaru dvoje nestalih
- Šta raditi u slučaju zemljotresa
Iz hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova kažu za BBC na srpskom da će „upozorenje biti slato za svaku situaciju koja ugrožava živote i sigurnost ljudi, životne sredine i imovine".
„Uz obaveštenje o opasnostima koje prete, poruka će sadržati i mere koje je hitno potrebno preduzeti", dodaje se u pisanim odgovorima.
Dok u zemljama EU ovakav sistem postoji, a nedavno je nešto slično testirano i u Velikoj Britaniji, u Srbiji godinama postoje strategije i zakoni koji bi trebalo da posluže kao temelj da se uvedu slična upozorenja, ali za sada nema jasnih naznaka kada će se to i desiti.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o radu službe za uzbunjivanje u kriznim situacijama.
Ni u Bosni i Hercegovini za sada nema ovakvog sistema.
Vanredna odbrana, a ni sirena da se oglasi
Kada se ove godine u januaru izlila reka Trnavica u Novom Pazaru, voda je došla nadomak kuće Belog Kašovića.
Kašović kaže da je prizor bio neverovatan.
„Preko reke je išao talas od metar i po. Voda je nosila sve pred sobom", priča Kašović za BBC na srpskom.
On objašnjava da je voda došla do kuće njegovih komšija, ali ovoga puta nije i do njegovog imanja.
„Brzo smo postavili džakove sa peskom i to nam je pomoglo", dodaje.
Upravo postavljajući džakove sa peskom stradala su tada dvojica Novopazaraca Safet Zekić i Ramiz Rožajac, preneo je Radio slobodna Evropa.
U pokušaju da spase oca, u vodu je upao i Elvis Zekić, koga je spasao Beli Kašović.
„Veliku nesreću smo doživeli. Dva života su otišla", kaže Kašović.
On veruje i da bi neka vrsta ranog upozorenja građana o mogućim poplavama pomoglo da se sve brže organizuje.
„Svi bismo brže i drugačije reagovali, i mi i opština. Kiša jeste padala četiri dana ali nismo očekivali da voda toliko nadođe", kaže.
U srpskim zakonima navedeno da se, u slučaju opasnosti, mora dati zvučni signal za uzbunu.
Zakon o smanjenju rizika od katastrofa iz 2018. između ostalog predviđa da bi svaka lokalna samouprava trebalo da ima ispravne sirene koje mogu da se oglase po potrebi.
Sistem upozorenja putem sirena trenutno ne funkcioniše u skoro polovini mesta, kaže Vladimir M. Cvetković, profesor na Fakultetu za bezbednost u Beogradu.
„Ima primera da je u lokalnim samoupravama proglašeno vanredno stanje odbrane od poplava, a nikada se sirena nije uključila", kaže Cvetković za BBC na srpskom.
On objašnjava da za različite vrste opasnosti postoje i različite vrste zvučnih signala.
„Čak i kada biste uključili sirene, postavlja se pitanje da li bi građani uopšte znali o kojoj vrsti opasnosti se radi", kaže Cvetković, dodajući da je upravo zato izuzetno važna edukacija građana.
Pogledajte video:
Građani u panici ne znaju koga da zovu
Pored toga što predviđa zvučno uzbunjivanje građana, Zakon o smanjenu rizika od katastrofa, kao i ranije strategije, obuhvataju i formiranje jedinstvene službe 112.
Ovo je služba koju bi građani mogli da pozovu u slučaju opasnosti.
Istovremeno, iz centra 112 trebalo bi i da se šalje upozorenje građanima u kriznim prilikama.
Da bi takva služba radila, potrebno je, između ostalog, i umrežavanje svih važnih institucija (vatrogasaca, policije, hitne pomoći, Hidrometeorološkog i Seizmološkog zavoda, Srbija voda).
„Svi subjekti od značaja za zaštitu i spasavanje bili bi povezani u okviru informacionog sistema i time biste omogućili brzu razmenu informacija i brzo izdavanje upozorenja i obaveštavanje građana", objašnjava Cvetković.
Temelji za formiranje ovakve službe postavljeni su još 2011. godine, kada je doneta Nacionalna strategija zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Profesor Cvetković kaže međutim da „nikada nije usvojen akcioni plan koji bi omogućio realizaciju svih strateških ciljeva koji su predviđeni strategijom".
On kaže da sistem koji je bio definisan strategijom nikada nije zapravo zaživeo, a da je objašnjenje bilo da nema dovoljno sredstava.
Važan deo strategije bilo je uvođenje jedinstvenog broja 112 koji bi građani pozivali u slučaju opasnosti.
Umesto da zovu pojedinačne službe - vatrogasce, policiju, hitnu pomoć - na različite brojeve, građani bi putem broja 112 dobili operatera koji bi onda poslao odgovarajuće profesionalce na lice mesta.
„Kada izbije požar, morate da pozovete vatrogasce, pa posebno policiju i hitnu pomoć.
„Istraživanja su pokazala da građani vrlo često u panici ne mogu da se sete u nekoliko sekundi koji broj treba da pozovu. Jedinstveni broj bi omogućio da operater dalje obaveštava sve službe i koordinira celu operaciju zaštite i spasavanja u smislu informisanja javnosti", kaže Cvetković.
Jedan broj, mnogo problema
U ovom trenutku, kada ljudi pozovu broj 112, dobijaju nadležnu policijsku upravu koja bi trebalo da dalje obaveštava nadležne službe.
Međutim, u analizi grupe autora, stručnjaka za vanredne situacije, navodi se da građani retko koriste ovaj broj, da i dalje uglavnom pozivaju 192 (policija), 193 (vatrogasci), i 194 (hitna pomoć).
Dodatni problem, navode autori, jeste i činjenica što se ovakvim rešenjem od „operativca u nadležnoj upravi očekuje da preuzme svu odgovornost za angažovanje hitnih službi".
„Do problema dolazi... kada se radi o opasnostima gde je potrebno angažovanje vatrogasaca - spasilaca odnosno službe hitne medicinske pomoć", navodi se u analizi.
Dodaje se da manja mesta nemaju uvek kapacitet da pokrenu sve potrebne službe, a nedostaju im i operativci koji govore strane jezike i koji mogu da odgovore na pozive stranaca.
Služba 112, onako kako je zamišljena i definisana zakonom, trebalo bi da šalje i upozorenja i obaveštenja građanima o opasnostima.
Kada je advokatkinja Nina Nicović u septembru 2021. godine pitala Sektor za vanredne situacije MUP-a da li je do tog trenutka slao „zahteve mobilnim operaterima za besplatno prenošenje obaveštenja (SMS poruka) od interesa za zaštitu i spašavanje", odgovor je bio - nije.
Profesor Cvetković kaže da bi ovo moglo da se promeni u budućnosti ako se primeni nova Strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.
On je kao stručnjak bio uključen u izradu ove strategije i objašnjava da novi dokument predviđa nekoliko stvari.
Jedno je uvođenje jedinstvenog broja 112, koji građani mogu da pozovu u slučaju bilo kakve opasnosti, a koji je takođe planiran još 2011. godine.
Drugo je slanje obaveštenja građanima putem telefona u slučaju opasnosti poput poplava, požara, zemljotresa...
U dokumentu je istaknuto i da sistem upozorenja putem sirena treba da funkcioniše u svakoj lokalnoj samoupravi.
U Hrvatskoj testiraju, u BiH se nadaju
Posle probne poruke u subotu, u Hrvatskoj bi u budućnosti svi trebalo da dobijaju upozorenja o mogućim opasnostima putem mobilnih telefona.
Iz hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova za BBC na srpskom objašnjavaju da će stanovnici i posetioci biti upozoreni ako postoji opasnost „kao što su prirodne nepogode i katastrofe, velike nesreće, epidemije ili ostale vrste kriza".
„Uz stanovnike i posetioce, obaveštenje će dobijati i učesnici sistema civilne zaštite krizom zahvaćenog područja, što će omogućiti brži odgovor na krizu i saniranje njenih posledica", navodi se u pisanom odgovoru.
Objašnjavaju i da se „podaci o mobilnim uređajima na kriznom području ažuriraju svakih pet minuta".
„Najmanje područje za slanje obaveštenja je područje opštine ili grada, a u velikim gradovima gradske četvrti.
„Poruke se šalju svim korisnicima mobilnih uređaja, građanima Hrvatske i stranim državljanima koji se trenutno nalaze na kriznom području", piše u odgovorima.
U Bosni i Hercegovini (BiH), sastavljenoj od dva entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske - trenutno ne postoji sistem upozoravanja putem poruka.
Iz Federalne uprave civilne zaštite kažu za BBC na srpskom da se nadaju da će se to uskoro promeniti.
U pisanom odgovoru, navodi se da u okviru Sektora za zaštitu i spašavanje Ministarstva sigurnosti BiH „postoji Operativno-komunikacijski centar 112, koji vrši funkciju svim danima 24 sata".
Taj centar između ostalog prikuplja podatke o svim vrstama „opasnosti koje mogu dovesti do prirodne ili druge nesreće, kao i podataka o posledicama koje su nastale pojavom prirodne ili druge nesreće".
Ovako prikupljene informacije dalje se šalju nadležnim organima.
„Poznato nam je da je Operativno-komunikacijski centar 112, 'uvezan' sa evropskim centrima za poplave tako da blagovremeno možemo imati rano upozorenje na obilne - katastrofalne poplave", dodaje se u odgovorima.
Postoji, dodaju, i sistem uzbunjivanja putem sirena.
Iz Federalne uprave zaštite kažu i da u BiH ne postoji rano upozoravanje građana u kriznim situacijama putem SMS poruka, te da su prinuđeni da prikupljaju podatke o opasnostima, koje potom putem medija prenose stanovnicima.
Oni kažu i da se nadaju da će u skorijoj budućnosti uvesti rano upozoravanja putem SMS poruka, „naročito kada bude izrađena Studije izvodljivosti 112 za BiH za uvođenje posebnog broja za hitne situacije".
Novinari BBC-ja su poslali pitanja i Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne Gore, ali do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.
Evropa najdalje odmakla
U Evropskoj uniji broj 112 je jedinstven na području svih 27 država članica Evropske unije (EU) navodi se u analizi ove službe, čiji je jedan od autora profesor Cvetković.
„Prvi put je uveden 1991. godine kako bi putnici u Evropi mogli birati samo jedan broj, umesto da pamte različite brojeve interventno-spasilačkih službi.
„Primera radi, Hrvatska, koje je najmlađa članica EU, ovaj broj je uvela 2005. godine i u 2014. godini imala je oko tri miliona poziva", piše u analizi.
Tamara Vujić i njen partner bili su zbunjeni kada su prošlog leta bili na odmoru u Grčkoj i odjednom su telefoni počeli da im zvrje.
„Prvo je malo šokantno, jer mi kod nas nemamo nešto slično. Oglasi se glasno i ne prestaje dok ne uzmeš mobilni u ruku. Ekran telefona je potpuno prekriven upozoravajućom porukom", priseća se ona za BBC na srpskom.
Na ekranima mobilnih telefona imali su i linkove na razne sajtove civilnih službi i otvorili su neke od njih, jer te, kaže ona, „hvata blaga panika pošto alarm može da bude za razne stvari".
Na sajtovima, dodaje, daju preporuke šta učiniti u slučaju zemljotresa, požara, poplava i slično.
„Odmah smo pitali gazdaricu našeg apartmana, Grkinju, i rekla je da je to kod njih normalno i da ne treba da paničimo. Upozorenje smo dobili u 23 sata, a prava provala oblaka je bila oko dva-tri ujutru", kaže Tamara.
Smatra da je reč o dobro osmišljenom sistemu obaveštavanja.
„Jeste malo neprijatno, ali je efikasno. Odmah znaš šta se dešava, a ne da sediš neobavešten", zaključuje.
U pojedinim zemljama EU, sistem ranog upozorenja podrazumeva da svi ljudi koji se nađu na ugroženom području, bez obzira na to da li su državljani ili turisti, dobijaju obaveštenje na telefonu o mogućim opasnostima.
U Francuskoj su notifikacijama na mobilnim telefonima upozoreni o mogućim ekstremnim vremenskim prilikama, ozbiljnim saobraćajnim i železničkim nesrećama, terorističkim napadima ili zdravstvenoj opasnosti, preneo je Skaj njuz.
Poruke su praćene posebnim zvukom i sadrže detalje o opasnosti, mestu gde se dešava, kao i savete da li ostati kod kuće ili napustiti područje.
U Velikoj Britaniji ovakav sistem upozorenja testiran je u aprilu 2023. kada se na mobilnim telefonima korisnika pojavila poruka: „Ovo je test upozorenja za uzbunu".
Ubuduće bi u Britaniji ovaj sistem trebalo da služi za upozorenja o požarima, poplavama ili terorističkim napadima.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
