To stvorenje je bilo noćna mora.
Troglavo, škripavih zuba sa kojih se slivala krv, sa čeljustima koje su penile otrov, i grivom i repom iz kojih su izrastale zmije.
Bilo je toliko ogromno da se protezalo po čitavoj pećini, a njegov lavež bi odjekivao dalekim prostranstvima.
Rep mu je bio zmija koja sikće.
Prema pojedinim pričama, njegove oči su bljuvale vatru.
Bilo je toliko užasno, pisao je (starogrčki pesnik) Hesiod, da se nije moglo opisati, a kamoli savladati.
- Nova normalnost: Zašto je ovo leto toliko toplo
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
- Troje mrtvih u Hrvatskoj, supružnici teško povređeni u Srbiji u snažnom nevremenu posle ekstremnih temperatura
Čudovište se zvalo Kerber, i od osmog veka pre nove ere bilo je poznato starim Grcima i kasnije Rimljanima kao pas čuvar podzemnog carstva boga Hada.
Njegov zadatak bio je da spreči bilo koga ko se usudi da pobegne iz carstva mrtvih. (Takođe je podzemni svet čuvao od neželjenih posetilaca, ali ne treba posebno govoriti da ih nije bilo mnogo).
Nedavno je po njemu nazvan užareni talas koji je u julu zahvatio Evropu.
Imena snažnim olujama, kao što su uragani i tajfuni, daju meteorološke službe u svetu kako bi meteorolozima olakšali razmenu informacija.
Nazivi tropskih ciklona biraju se jednostavno, sa međunarodno dogovorenog spiska svakodnevnih imena i ona se ponavljaju svakih šeste godina - među imenima koja su ove godine data atlantskim tropskim olujama su Emili, Sindi i Šon.
Međutim, ovo ne važi za toplotne talase.
- Klimatske promene upalile crveni alarm za čovečanstvo
- Sve neistine ljudi koji poriču klimatske promene
- Ljudi uništavaju šume i pretvaraju ih u emitere ugljenika
Meteorolozi sada vode burnu raspravu da li je davanje imena toplotnim talasima ispravno.
Ne postoji međunarodna konvencija o nazivima za talase ekstremnih vrućina, a trenutni stav Svetske meteorološke organizacije (WMO), koja nadgleda nazive oluja, jeste da bi to moglo da odvrati pažnju od pretnji po javno zdravlje.
Organizacija tvrdi da je nauka koja se bavi prognozom toplotnih talasa i izdavanjem upozorenja još mlada da bi mogla da pruži stalna i tačna predviđanja.
Ipak, postoje i drugačija mišljenja, prema kojima takvi nazivi mogu pažnju da usmere upravo na pretnju po zdravlje koja je „uveliko potcenjena i duboko neshvaćena".
I dok toplotni talasi, uopšteno definisani kao periodi neuobičajeno vrelog vremena koji traju duže od dva dana, postaju češći, druge organizacije, umesto Svetske meteorološke organizacije (WMO), počinju da im daju imena.
U junu 2022. godine, lokalne vlasti u Sevilji pokrenule su pilot projekat za nazivanje toplotnih talasa.
Sledećeg meseca usledio je toplotni talas koji je južni deo Španije spržio temperaturama od 43 stepeni Celzijusa.
Nazvan je Zoi.
Najnovije toplotne talase, koji su zahvatili delove Italije i južne Evrope tokom kojih temperatura dostiže i od 48,8 stepeni Celzijusa, italijanski sajt za vremensku prognozu iLMeteo je nazvao Kerber i Haron.
Od 2017. godine, ova stranica koristi imena mitoloških likova za oblasti visokog pritiska koji proizvode ekstremnu toplotu u Evropi.
Međutim, kako su ovi nazivi toplotnih talasa odjeknuli širom sveta, pojavile su se netačne tvrdnje da ih je zvanično dalo Italijansko meteorološko društvo.
U slučaju Italije, imena su birana nezvanično i „pomalo senzacionalistički", rekli su za BBC iz Italijanskog meteorološkog društva.
Portparol je potvrdio da Društvo nije dalo imena toplotnim talasima.
Jedan od razloga zbog kojih zvanične meteorološke službe oklevaju da daju imena toplotnim talasima jeste taj što je teško razdvojiti takve nepogode.
Toplotni talasi obično nisu toliko izrazita pojava, ali mogu da se spoje i zahvate više zemalja.
„Razlike u intenzitetu toplotnih talasa i pratećih uticaja na područja koje zahvate su značajne", dodaje Džon Nerns, viši savetnik za ekstremno visoke temperature u Svetskoj meteorološkoj organizaciji.
„Ne sme da se dozvoli da se te dragocene informacije nadmeću sa više naziva unutar istog vremenskog sistema, gde bi neka zemlja dala ime talasu a susedna ne bi, ili gde bi tokom njegovog životnog ciklusa talas dobio više imena.
„Ne možemo da dozvolimo da nam pažnju odvlači dalja koordinacija između nacionalnih službi niti neizbežne podele i ometanja koje bi uništili poverenje u date prognoze i upozorenja".
Pogledajte video: Turisti hrle u Dolinu smrti kako bi iskusili rekordno visoku temperaturu
Ipak, ljudi su prihvatili najnovija mitološka imena.
Možda i zato što nisu tek puka imena, već sadrže i poruku.
Takav pristup može da ima posebnu važnost s obzirom da znamo da su verovatnoća pojave toplotnih talasa kao i povećana ukupna prosečna godišnja temperatura posledice klimatskih promena koje je izazvao čovek.
Ukupna prosečna godišnja temperatura je 4. jula premašila 17 stepeni Celzijusa, prvi put od kada se meri temperatura, a toplotni talasi su sve češći i vreliji.
Istraživanja su pokazala da je verovatnoća pojave toplotnog talasa kakav je zahvatio jugozapadnu Evropu i severnu Afriku u aprilu 2023. godine, bila 100 puta veća usled globalnog zagrevanja.
A veći rizik od pojave toplotnih talasa uzima veći danak: u studiji koja je objavljena u julu procenjuje se da je 61.672 ljudi umrlo od zdravstvenih problema povezanih sa visokim temperaturama u Evropi 2022. godine.
Autori studije su pozvali vlade da ponovo procene i osnaže planove za prevenciju zdravstvenih problema izazvanih visokim temperaturama i prilagođavanje klimatskim promenama.
Površno gledano, postoje očigledni razlozi zašto imena Kerber i Haron mogu biti prigodan naziv za toplotni talas.
Oba imena asociraju na pakao: Kerber je bio pas čuvar podzemnog sveta, a Haron je bio lađar koji je mrtve prevozio rekom Stiks.
- Novi najtopliji dan u istoriji - 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
- Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
- „Uputstvo za preživljavanje čovečanstva": UN izveštaj o klimatskim promenama
U međuvremenu, aktuelni toplotni talas Kerber se razdvojio u tri različite klimatske zone - ili tri „glave" psa-čudovišta.
Tu može da se krije dublje značenje imena.
„Kerber bi trebalo da bude čuvar podzemnog sveta", kaže Ema Staford, profesorka grčke kulture u Školi za jezike, kulture i društva Univerziteta u Lidsu.
„On je pretnja, možda i pretnja po život. I potreban je neko poput Herakla da svet odbrani".
Nije samo u pitanju to što je Kerber čudovišan i zastrašujući, ili što proklete duše drži tamo gde im je mesto.
To je takođe stvorenje koje je nemoguće savladati.
Nemoguće za sve, osim za Herakla, poluboga nadljudske snage, takođe poznatog i kao Herkul.
Upravo to predstavlja nadu u antičkim pričama, a možda i u našoj.
Kada mu je naređeno da uhvati i dovede Kerbera iz podzemnog sveta, Herakle je shvatio da u borbi sa čudovištem ne može da se osloni samo na snagu.
„Ne koristi samo sirovu snagu protiv njega, već mora da ubedi ili šarmira psa", kaže Staford.
Drugim rečima, Herakle se ne oslanja samo na fizičku snagu zahvaljujući kojoj je izvojevao pobede u drugim borbama.
Sada mora da upotrebi um - slično kao što i mi ne možemo da se borimo protiv klimatskih promena oslanjajući se samo na iste strategije koje su nas dovele ovde gde jesmo, već, smatraju mnogi stručnjaci, moramo da smislimo novi obrazac borbe.
Poređenje mitoloških likova Kerbera i Herakla i Hada sa aktuelnim toplotnim talasima nije savršeno. (Niti se zna da li oni koji su ih tako nazvali hteli da pošalju takvu poruku).
Za početak, stari Grci su Had smatrali maglovitim, sumornim i mračnim mestom, što je sasvim suprotno od vreline, vatre i ognja kako je kasnije tumačen u hrišćanskoj tradiciji. (Pojedini mediji su objavili da je toplotni talas nazvan po Kerberu iz poeme Pakao (Inferno), iz Božanstvene komedije Dantea Aligijerija, u kojoj je zasigurno više vatre nego u antičkim mitovima).
Ako se zanemari hladnoća, ipak postoje sličnosti Hada sa toplotnim talasima danas.
Had je neka vrsta noćne more kao slike i prilike našeg sveta danas, užurbane zajednice koja guta i zarobljava sve mrtve duše.
„Beživotne senke bez tela i kostiju tumaraju naokolo, pojedine se gurkaju na pijaci, pojedine kruže oko dvora podzemnog kralja, dok su ostali zaokupljeni zanatima kojima su se bavili u starosti, kada su bili živi", deo je iz Ovidijevog epa Metamorfoze.
Had je, drugim rečima, antički svet okrenut „naopačke" - veoma slično većini zloslutnih predviđanja naše budućnosti sa klimatskim promenama, koja će, sve se viši čini, dešava bez drastičnog i hitnog odgovora.
Predviđa se da će se „naopačke" okrenuti naš svet, u kom će ne samo toplotni talasi, već i poplave, suše i degradacija životne sredine postati uobičajeni.
- Čudovišta iz morskih dubina - od čega su mornari zazirali od davnina
- Zašto svi volimo jednoroge
- Kako izgleda Frankenštajnovo čudovište 21. veka
Za pojedine nesrećne duše, Had je takođe mesto večitih muka.
U Kući prokletih (mesto opisano u delu Metamorfoze), nesrećne duše su podvrgnute beskonačnom mučenju: Titije je razapet i utrobu mu izjedaju lešinari.
Sizif gura kamenu gromadu uz brdo, ali uzalud, ona se stalno vraća.
Iz ugla naše borbe protiv klimatskih promena, najmučenija žrtva bi mogla biti Iksion, kralj koji je zbog ubistva rođaka bio prikovao za vatreni točak koji se vrteo u krug beskonačno, dok je on istovremeno od sebe bežao i sebe jurio.
Pogledajte video: Superćelijska oluja protutnjala Hrvatskom i Srbijom
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
