Broj čamaca koji prevoze migrante iz severne Afrike preko Sredozemnog mora brzo raste, ali je Evropi sve teže da se pomiri sa ovim masovnim kretanjem ljudi.
Nik Robinson, voditelj BBC programa Tudej proveo je nedelju dana gledajući izbliza uticaj izbeglica iz Afrike sve do Nemačke.
Tunis u severnoj Africi je sada lansirna rampa za većinu migranata koji putuju rizičnim putem preko Sredozemnog mora.
Tamo nalazim nade i snove, kao i očaj.
„Samo želim da budem košarkaš", kaže Mohamed, koji je prešao 5.000 kilometara od domovine, Sijera Leonea.
„Znam da bih bio doba i želim to da uradim za svoju porodicu. Moj san je da odem u Sjedinjene Države da igram košarku", dodaje.
Dok govori, lice mu se ozari.
Ipak, samo nekoliko milja niz obalu podseća na rizike koje je on, zajedno sa desetinama hiljada drugih, spreman da preuzme.
- Grčka obalska straža „pritiskala” preživele sa migrantskog broda da za nesreću okrive Egipćane
- Desetine migranata danima bilo nasukano na malom ostrvu između Grčke i Turske
- Stotine migranata spaseno kod Kanarskih ostrva
Ribarske mreže su na pristaništu luke La Lusa.
Ali su ovde prečesto dnevni ulovi mrtva tela migranata koji su stradali kada su njihovi loše napravljeni čamci potonuli ili su se prevrnuli.
Vahid Daheč poznat je ovde kao „pronalazač leševa".
Ljudi mu kažu kada pronađu telo, a on javi vlastima.
To je njegova dužnost, kaže mi.
Kada su neki lokalni dečaci nedavno otišli na kupanje, naišli su na telo mrtve bebe.
Ipak, ne nedostaje ljudi spremnih da plate ogromne sume da bi se ukrcali na te čamce.
Većina ide u Italiju.
Ove godine do sada je putovalo više od 72.000 ljudi, što je duplo više od broja onih koji su uspeli prošle godine.
Porast uglavnom čine podsaharski Afrikanci koji očajnički žele da pobegnu sa kontinenta.
A oni menjaju politiku Evrope.
Italija ima novu desničarsku premijerku, Đorđu Meloni, koja je izabrana uz obećanje o pomorskoj blokadi, njena verzija obećanja Rišija Sunaka da će „zaustaviti čamce" koji prelaze Lamanš.
Na Siciliji, gde većina onih koji dolaze iz Afrike pristižu, razgovaram sa jednim od Melonijinih saveznika, novoizabranim gradonačelnikom Katanije, Enrikom Trantinom.
Kaže mi da je licemerno očekivati da se njegov rodni region nosi sa trenutnim prilivom izbeglica:
„Nemoguće je da oni mogu da dođu ovde i da svi imaju podršku koja im je potrebna da bi imali bolji život", dodaje.
Meloni, nekada izbegavana zbog korena u italijanskoj krajnjoj desnici, sada je prihvaćen kao deo „Tima Evrope".
Tako ju je predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kada joj se pridružila na nedavnom putovanju u Tunis.
EU predviđa do 1.9 milijardi evra pomoći ako predsednik Tunisa Kais Said pomogne da se čamci zaustave, što je kontraverzno jer je Said optužen za raspirivanje rasne mržnje.
Ranije ove godine je sugerisao da je u njegovoj zemlji postojala zavera da se lokalni Arapi zameni crnim Afrikancima.
Ne budi se samo na Mediteranu antimigrantsko raspoloženje.
U Nemačkoj, krajnje desničarska partija AfD je u usponu.
Nedavna anketa ih je postavila rame uz rame sa vladajućim socijaldemokratama kancelara Šolca, što je vrlo bitno jer približavaju važni izbori.
Rozenhajm u nemačkoj pokrajini Bavarskoj, nekoliko kilometara od austrijske granice, prva je stanica za mnoge migrante koji dolaze u zemlju.
Ovde je 2015. godine hiljade sirijskih izbeglica napravilo prvi korak na nemačkom tlu.
Zemlja je u toj krizi dočekala više od milion izbeglica.
Lokalna gradonačelnica Andrea Marc iz konzervativne stranke CSU kaže mi da se zbog redova za zdravstvenu zaštitu, mesta u vrtićima i stambenim jedinicama glasači lako mogu uveriti da su krivi migranti.
Ironija je da je Evropi, posebno Italiji i Nemačkoj, potrebno više ljudi i više radnika.
Vlada u Berlinu misli ono što je ranije bilo nezamislivo i predlaže da se tražiocima azila koji su već u Nemačkoj, a kojima je zabranjeno da rade dok se njihovi zahtevi ne procesuiraju, omogući brz pristup radnom odnosu kako bi se rešio „očajnički" nedostatak radne snage.
Ali baš kao što biznisi širom Evrope vape za još radnika, glasači širom Evrope vrše pritisak na političare da sopstvene građane stave na prvo mesto.
Holandska vlada je pala prošle nedelje jer vladajuća koalicija nije mogla da se dogovori o novim ograničenjima imigracije, a nekada uber-liberalne skandinavske zemlje takođe su usvojile oštriju politiku.
Vlada Danske, koju predvode socijaldemokrate, usvojila je zakon 2021. godine koji joj omogućava premeštanje tražioca azila u zemlje van EU dok se njihovi slučajevi razmatraju.
Malo ko ne bi bio dirnut snovima o kojima mnogi migranti govore, bilo da se radi o profesionalnom igranju košarke, slanju novca porodici koja je u nevolji ili jednostavno o begu od rata i nasilja.
Ali ta simpatija prema pojedincima nije se pretvorila u kolektivnu spremnost da se Evropa otvori za one koji žele da dođu.
Ako ništa drugo, upravo obrnuto.
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
