Ispred Crkve Svetog Marka u centru Beograda, dvadesetsedmogodišnja Jana Krstić se prekrstila i zapalila sveću.
Dok fitilj pucketa i gori, topeći vosak koji se sliva čitavom dužinom sveće, pravoslavna hrišćanka Jana se priseća kišovitog 17. septembra 2022. godine.
Tada je došla u istu tu crkvu, zapalila sveću i otišla prvi put na Paradu ponosa u Beogradu, događaj koji je okupio LGBT+ ljude i njihove saveznike u kratkoj protestnoj povorci za veća prava ove zajednice u Srbiji.
„Krštena sam kao dete, ali nisam tome pridavala značaj.
„U tinejdžerskim godinama sam shvatila da sam lezbejka, a tek sam tokom studija otkrila pravoslavlje", kaže ona za BBC na srpskom.
Uprkos oštrim izjavama protiv LGBT+ osoba kako iz vrha Srpske pravoslavne crkve, tako i vernika, Jana kaže da nju ne muči to što je i lezbejka i pravoslavna hrišćanka.
„Moja seksualnost je onakva kakva jeste, a religioznost je stvar mog izbora, pa mislim da drugi ljudi ne treba da imaju problema sa tim."
- Kako je ostariti kao gej u Srbiji
- Dve Srbije i kišni dan na ulicama Beograda za kraj Evroprajda
- Sve više napada na LGBT+ osobe u Srbiji, sve manje prijava policiji
Iz vrha Srpske pravoslavne crkve se pred svaku Paradu ponosa čuju osuđujući komentari, ne postoji konačan i jasan stav po pitanju LGBT+ zajednice.
Iako je patrijarh Porfirije izjavljivao da ima razumevanja za istopolne zajednice sve dok se one ne nazivaju brakom, pozvao je i na otkazivanje Evroprajda u Beogradu, u septembru 2022. godine.
Iz SPC-a nisu odgovorili na pitanje BBC-ja o stavu crkve prema vernicima koji nisu heteroseksualni.
Sporadične burne reakcije pojedinih crkvenih zvaničnika Ivica Živković, pravoslavni teolog, ne vidi kao mišljenja i stavove, već kao „medijski plasirane izjave, koje ne obavezuju nikoga kao vernika ili pripadnika hrišćanske zajednice".
„Crkva do danas nije uvažila to pitanje na saborni način, kako je uvek u istoriji činila kada su se pojavljivala osetljiva sporna pitanja, niti je omogućila slobodno i mirno razmatranje suprotstavljenih argumenata, da bismo mogli da govorimo o zauzetom stavu", kaže Živković za BBC na srpskom.
Religiozni LGBT+ ljudi dvostruko su marginalizovani, kaže sociolog Miloš Jovanović.
„Prvo su marginalizovani jer su LGBT+ ljudi, a dešava se da su i u sopstvenoj zajednici ostavljeni po strani, jer su verujući i pripadnici SPC-a iz koje dolaze poruke uperene upravo protiv ove zajednice", kaže sociolog iz Niša za BBC na srpskom.
Pred bogom ogrnuti zastavom duginih boja
Fotografija nasmejanih sveštenika SPC koji poziraju sa volonterima Prajd info centra u Beogradu tokom priprema za proslavu gradske slave Spasovdana obradovala je pisca Stefana Mihajlovskog.
Na toj fotografiji, Stefan je video spoj dva, naizgled suprotstavljena, sveta kojima pripada - LGBT+ zajednicu i religiju.
„LGBT+ zajednica i pravoslavna crkva su delovi mog identiteta koje želim da pomirim", kaže dvadesetšestogodišnjak, koji se identifikuje kao kvir muškarac, za BBC na srpskom.
Kvir je pojam i teorijsko-aktivistički pristup koji preispituje politike identiteta - rod, pol, seksualnost i definicije porodice, ali se neretko koristi i kao termin koji objedinjuje celokupnu LGBT+ zajednicu.
Stefan nije oduvek bio pravoslavni vernik, ali nikada nije odbacivao postojanje boga.
„Jednostavno, na fakultetu se prelomilo i shvatio sam da sam deo crkve i pokušavam da, što je moguće više, živim u skladu sa tim."
Međutim, toga ne bi bilo da nije otišao u jedan manastir u Srbiji.
„Pričao sam sa tamošnjim monahom i pokušavao sam da prelomim i kažem da nisam heteroseksualan.
„Moja seksualnost nije zanimala tog monaha, rekao je: 'Pusti to, Gospod je tu da sudi, kaži mi kako su tvoji, imaš li drugih problema'."
Jana Krstić je tokom studija filozofije otkrila religiju.
„Slavili smo slavu u kući, obeležavali Božić i Uskrs, ali nikada nismo bili religiozni, sve su to bili samo običaji", priča ova žena pomalo simboličnog prezimena.
Međutim, čitajući obavezne knjige na fakultetu, ušla je u tajnu vere.
„Pravoslavna hrišćanka sam, ali me pogađaju izjave iz Srpske pravoslavne crkve.
„Mislim da većina sveštenika i vladika ne predstavlja pravo lice hrišćanstva, naročito kada unižavaju žene i LGBT+ osobe."
Jana odlazi u crkvu, ali kaže da, kao i svaka hrišćanka, veruje da je bog uvek tu i da crkva nije jedino mesto gde može da se pomoli.
Nada se, kaže, da će jednog dana pravoslavni vernici shvatiti Hristove poruke ljubavi i da neće pojedinci slati poruke mržnje protiv nje kao lezbejke i drugih LGBT+ ljudi.
Za razliku od Stefana i Jane, Vuk Adžić, transrodni muškarac iz Crne Gore, od malena je posećivao liturgije i bio deo crkve.
„Moji nisu bili religiozni, ali me je stric vodio na liturgije", priča Vuk, koji je po rođenju dobio ime Milena, za BBC na srpskom.
Odlazak u crkvu, dodaje, donosio mu je mir.
„Da nije bilo boga i molitve, ne znam kako bih sebi priznao da telo u kome sam rođen nije onakvo kako ga ja osećam."
U molitvama u crkvi proveo je i težak put tranzicije iz žene u muškarca, a pre konačne operacije, imao je jednu želju.
„Nisam bio kršten, a nisam želeo da na operaciju idem bez božijeg blagoslova."
Mesec dana je obijao pragove Mitropolije crnogorsko-primorske kako bi mu dali blagoslov za krštenje.
„Konačno je tadašnji mitropolit Amfilohije dao blagoslov i krstio sam se.
„Želeo sam da, ako se nešto desi - umrem kao Vuk, a ne kao Milena."
Porodično nasilje, život u skloništu LGBT Mreže Progres u Podgorici, menjanje gradova - sve je to bilo deo njegovog života.
„Jedina konstanta u mom životu je crkva", priča Vuk.
I danas odlazi redovno na bogosluženja.
„Odlazim zbog sebe, ne zbog drugih, a da li me prihvataju drugi vernici - to je njihovo."
Pogledajte video: Evroprajd 2022 - U kišnom i blokiranom Beogradu
'Strah od suočavanja sa sopstvenom senkom ili iskušenje vere'
Za razliku od islama, judaizma i protestantskih hrišćanskih denominacija, pravoslavlje ne kontroliše privatni i svakodnevni život vernika, kaže sociolog Jovanović.
„Razlog za poruke protiv LGBT+ ljudi nekih hrišćana je značajan porast nacionalizma u crkvi u poslednjih tridesetak godina.
„Sve što ne služi svrsi uvećavanja nacije - nije poželjno za vernike i sveštenike sa takvim stavom", pojašnjava Jovanović.
Osim u nekoliko pasusa u Starom zavetu u Mojsijevim zakonima i u poslanicima apostola Pavla, Jana Krstić nije našla na druge prepreke za LGBT+ vernike.
„Kako su te knjige nastajale u strogim patrijarhalnim vremenima, o položaju žena se nije govorilo - znalo se da moraju da slušaju muža i rađaju decu", kaže on.
U Svetom pismu postoje arhaični izrazi koji sadrže vrednosni predznak i oznaku osude, ukazuje teolog Živković.
Neki od njih su „inoplemenici", „neznabošci", „idolopoklonici", koji su se nekada, u datom kontekstu, koristili za pripadnike drugih naroda i religija, a danas to više nije slučaj.
Slično tome, „biblijski izraz 'muželožnici' (kojim se nazivaju gej muškarci u Bibliji), da bismo razumeli njegovo značenje, zahteva ozbiljnu filološku analizu i preciziranje istorijskog konteksta u kojem je tamo upotrebljen".
„On u svakom slučaju ne treba da se koristi kao ideološko oružje pomoću kojeg će neko, pozivajući se na Boga i na istinu vere, osporavati prava današnje LGBT populacije", pojašnjava Živković.
- Dve decenije od prvog Prajda u Zagrebu: Od suzavca i nasilja do istopolnih zajednica i usvajanja dece
- Prvi Prajd u Beogradu: „Bolan i traumatičan simbol borbe za LGBT+ prava u Srbiji"
- Zašto vređaju dugine boje
Generalno, LGBT+ pitanja su u savremenom hrišćanstvu i dalje tabu tema, ističe teolog.
„Razloga za to je mnogo. To može biti i strah od suočavanja sa sopstvenom senkom ili iskušenje nečije vlastite vere.
„Mnogi mešaju hrišćansku veru sa drevnim religijskim moralom čistog i nečistog, tako da pod prizmom hrišćanstva pokušavaju da nametnu nekakve prirodne datosti i gotova biopolitička rešenja", smatra Živković.
Sud o tuđim vrlinama i tuđoj seksualnosti treba ostaviti Gospodu, kaže.
„Bitno za nas može biti samo ono kako mi sudimo, odnosno da li ćemo dopustiti da bilo koje karakteristike drugih postanu merodavne i važnije od Hristove zapovesti ljubavi, koja uključuje svaku osobu, priznaje njeno neotuđivo dostojanstvo, prisustvo i ravnopravnost".
Međutim, Stefan Mihajlovski kaže da osim što vernici treba da hrišćanski poštuju prava drugih ljudi, i LGBT+ osobe treba da poštuju prava religioznih.
„Prošle godine na Evroprajdu jedan od učesnika fotografisao se gole zadnjice ispred Crkve Svetog Marka.
„To je nedopustivo jer, ako želimo da neko nas posmatra kao ljude, onda i mi moramo da budemo ljudi."
Kakve poruke su dolazile iz SPC o LGBT+ osobama
U prvom obraćanju posle ustoličenja u februaru 2021. godine, patrijarh Porfirije je, za razliku od prethodnika, pokazao razumevanje za pritiske sa kojima se suočava LGBT+ zajednica i pokazao spremnost da crkva prihvati istopolne zajednice, dok god se one ne nazivaju brakom.
„Kada je reč o eventualnom zakonu, naravno da mi ne možemo biti za to da se istopolne zajednice nazovu istim imenom kao zajednice muškarca i žene, u najmanju ruku", rekao je tada novoizabrani poglavar SPC u intervjuu za RTS.
Međutim, nešto više od godinu dana kasnije, izjave poglavara pravoslavne crkve u Srbiji bile su drugačije.
„Nije svaka sloboda spasonosna i smislena - otuda je za nas pravoslavne hrišćane, neprihvatljiva LGBT ideologija.
„Ali govorimo kao hrišćani i zato podvlačimo i dodajemo da smo istovremeno protiv svake vrste nasilja, prezira, progona i žigosanja i onih koji dele te ideje", rekao je Porfirije na „molebanu za svetinju porodice i braka" ispred Hrama Svetog Save u Beogradu 11. septembra 2022. godine.
SPC je potom pozvala na otkazivanje Evroprajda, održanog nekoliko dana kasnije.
- Sva lica patrijarha Porfirija
- Šta je rekao patrijarh Porfirije u prvom televizijskom gostovanju, u 100 i 500 reči
- Ko je bio mitropolit Amfilohije
Među najglasnijim protivnicima prava LGBT+ ljudi i njihovog javnog istupanja bio je nekadašnji mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je preminuo u oktobru 2020. godine.
Ovaj visoko pozicionirani vladika SPC-a, koji je dozvolio da se Vuk Adžić krsti pod tim imenom u crkvi, ostaće upamćen po javno izgovorenim kletvama i optuživanju LGBT+ osoba na Balkanu.
Amfilohije je neposredno pred usvajanje Zakona o istopolnom braku u Crnoj Gori jula 2020. godine, izjednačio homoseksualizam sa čedomorstvom.
Za razorne poplave koje su 2014. zadesile Balkan okrivio je pobedu dreg kraljice Končite Vurst na Evroviziji.
Pogledajte video: Tradicionalna pita sa Balkana u bojama duge
Odnos drugih religija prema LGBT+ ljudima na Balkanu
Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja nekoliko puta je javno podržao borbu LGBT+ zajednice za veća prava.
Sa poglavarima protestantskih crkava Engleske i Škotske je tokom boravka u Južnom Sudanu osudio zakone više od 50 zemalja koji diskriminišu LGBT+ ljude.
Ljudi sa „homoseksualnim sklonostima" su deca Božja i treba da budu dobrodošli u crkve, rekao je papa Franja.
Ne postoje nikakve teološke prepreke da LGBT+ osobe budu deo crkvene zajednice, kaže Aleksandar Ninković, katolički sveštenik i teolog, za BBC na srpskom.
„Kao i svi mi drugi grešni i oni mogu biti deo crkve ako žele i ako poštuju dogme", kaže Ninković.
- Papa Franja i protestantski lideri osudili zakone protiv LGBT ljudi
- Verske vođe traže zabranu terapije preobraćanja homoseksualaca
- Papa Franja podržao istopolna građanska partnerstva
Rimokatolička crkva za njene vernike je propisala sedam sakramenta, obreda koji vernike simbolički vezuje za uz crkvu.
Među njima su krštenje, ispovest, pričest, kao i brak.
„Naša crkva kaže da je brak zajednica muškarca i žene, pa tako LGBT+ osobe ne mogu primiti ovaj sveti sakrament, ali ostale ukoliko žele mogu", kaže teolog Ninković.
Da li će se to promeniti - zavisi od Svete stolice, vrhovne vlasti Katoličke crkve.
Međutim, Kristijan Zeba, katolički sveštenik iz naselja Srdoči u hrvatskom gradu Rijeci, odbio je avgusta 2022. godine da krsti dete lezbejskog para.
Istopolni brakovi u Hrvatskoj zakonom su dozvoljeni od 2016. godine, dok je usvajanje dece omogućeno donošenjem zakona u maju 2022. godine.
Ipak, to nije sprečilo Zebu da odbije da krsti dete koje je ovaj par dobio veštačkom oplodnjom.
Deset godina ranije, 2012. godine, organizatori Prajda u Splitu tražili su od Državnog tužilaštva da pokrene postupak protiv sveštenika katoličke crkve u Hrvatskoj Ante Mateljana.
On je, tvrdili su organizatori, tokom službe 7. maja na praznik Svetog Duje, zaštitnika grada Splita, pozvao vernike na linč učesnika Prajda, nazivajući manifestaciju „antiprocesijom koja vređa hrišćanske vrline."
- Namamljen u klopku da bi ga ucenjivali što je gej
- Za „Ja sam gej" u Ugandi zaprećen doživotni zatvor
- Nevidljivost, nasilje, strah, ali i borba i hrabrost - život LGBT zajednice u Bosni
U Severnoj Makedoniji je zatraženo od episkopa Makedonske pravoslavne crkve Jakova Stobiskog da se izvini LGBT+ zajednici u ovoj zemlji zbog „javno iznesenih stavova koji su ponižavajući uvredljivi i degradirajući prema transrodnim osobama i koji ohrabruje mržnju prema nehteroseksualnim osobama".
„Episkop MPC rekao je da trans osobe 'boluju od mentalnih poremećaja' i poistovetio ih je sa pedofilima i satanistima", navodi se u saopštenju Koalicije Margine, udruženih organizacija za LGBT+ prava u Severnoj Makedoniji.
Međutim, episkop Jakov je rekao da ne želi da se izvini.
„Spreman sam da mi se sudi zbog toga što govorim i ispovedam istinu", napisao je episkop Jakov Stobiski.
Rijaset Islamske zajednice Srbije, Mešihat Islamske zajednice u Srbiji i Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini do objavljivanja ovog teksta nisu odgovori na pitanja BBC o odnosu prema LGBT+ vernicima u ovim muslimanskim zajednicama na Balkanu.
Uoči održavanja četvrte Povorke ponosa u Sarajevu u junu 2023, Rijaset Islamske zajednice u BiH poručio je vernicima da se „distanciraju od najavljene povorke i drugih aktivnosti kojima se promoviše greh i razvrat".
Rijaset se pozvao i na Zaključak Veća muftija održanog 15. decembra 2015. godine, u kojima se naglašava da je „homoseksualizam u islamu veliki greh, vernici se pozivaju da mu se ne približavaju".
BBC nije dobio odgovore jevrejske zajednice na pitanja kako judaizam gleda na LGBT+ vernike i da li postoje prepreke za njihovo učešće u ovoj religiji.
Pogledajte video: „Mnogi ne mogu da prihvate da sam gej musliman"
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
