Nemački predsednik rekao je da ga je „sramota" zbog zločina koje je njegova zemlja nanela Tanzaniji tokom kolonijalizma.
Nemačke snage ubile su blizu 300.000 ljudi tokom pobune Maji Maji početkom 1900-ih, jedne od najkrvavijih antikolonijalnih pobuna.
Predsednik Frank-Valter Štajnmajer je govorio u muzeju u Songei, gde je podignut ustanak.
„Želeo bih da zamolim za oproštaj za ono što su Nemci uradili vašim precima ovde", rekao je on tokom posete istočnoafričkoj državi.
„Ono što se desilo ovde je naša zajednička istorija, istorija vaših predaka i istorija naših predaka u Nemačkoj".
- Užasi kolonijalizma: Kako je i zašto osakaćeno telo jednog od najvećih heroja Afrike Patrisa Lumumbe
- Ukradeno afričko blago, beg od nacista i vraćanje duga istoriji
- Koliku odštetu će Nemačka platiti Namibiji za genocid
- Izvinjenje belgijskog kralja u Africi: Naš kolonijalni režim je bio rasistički
Pobunu Maji Maji pokrenula je nemačka politika osmišljena da primora autohtono stanovništvo da uzgaja pamuk za izvoz.
Tanzanija je bila deo nemačke kolonije u istočnoj Africi, koja se sastojala od današnje Ruande, Burundija i delova Mozambika.
Štajnmajer je rekao da se nada da bi Tanzanija i Nemačka mogle da rade na „zajedničkoj društvenoj obradi" prošlosti.
Obećao je da će „ove priče poneti sa sobom u Nemačku, kako bi više ljudi u mojoj zemlji znalo za njih".
Nemačka je donedavno imala „kolonijalnu amneziju", kaže Jirgen Cimerer, profesor istorije na Univerzitetu u Hamburgu.
„Brutalnost i rasizam ovog kolonijalnog carstva nisu bili shvaćeni i prepoznati u nemačkoj javnosti".
U okviru trodnevne posete, nemački predsednik se susreo sa potomcima jednog od vođa Maji Majija, poglavice Songea Mbanoa, koji je bio među pogubljenima 1906. godine.
Sada se u Tanzaniji smatra nacionalnim herojem, a predsednik Štajnmajer rekao je porodici da će nemačke vlasti pokušati da pronađu njegove posmrtne ostatke.
Hiljade ljudskih ostataka doneto je iz nemačkih kolonija - delom kao „trofeji", ali i za rasistička istraživanja.
Profesor Cimerer je rekao da gotovo da nema finansijskih sredstava koja bi bila uložena u identifikaciju porekla kostiju i lobanja, koje se nalaze u raznim muzejima ili institucijama.
Posle sastanka sa predsednikom Tanzanije Samijom Suluhuom Hasanom u Dar es Salamu, šef nemačke države je obećao da će Nemačka sarađivati sa Tanzanijom na „repatrijaciji kulturnih dobara".
Istoričar iz Tanzanije Mohamed Said pozdravio je izvinjenje predsednika Nemačke, ali je za BBC rekao da to nije dovoljno.
„Palili su farme i useve kako bi ljudi ostali bez hrane i ne bi mogli da se bore. To je neprihvatljivo, u današnjem svetu bi bili izvedeni na sud", rekao je on.
Nemačka je 2021. zvanično priznala da je počinila genocid tokom okupacije Namibije i najavila finansijsku pomoć od više od 1,1 milijarde evra.
Izjave nemačkog predsednika usledila je nakon što je britanski kralj Čarls tokom posete Najrobiju priznao „gnusne i neopravdane akte nasilja počinjene nad Kenijcima" tokom njihove borbe za nezavisnost.
Međutim, britanski monarh nije uputio formalno izvinjenje o kojem bi morala da odluči vlada.
Pogledajte video: Britanija vraća deo opljačkanog afričkog blaga
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
