Britanska špijunka sa najdužim stažem u Drugom svetskom ratu Kristina Grenvil rizikovala je život nebrojeno puta izvršavajući misije širom Evrope, a opet se danas vrlo malo zna o njenom doprinosu.
Ko je bila ona i zašto joj Velika Britanija toliko duguje?
- Misterija sablasne radio stanice bez vlasnika
- Bivši ukrajinski obaveštajac, pranje novca i odbijanje izručenja: Šta je obeležilo slučaj Naumov u Srbiji
- BBC otkriva: Tajni kompleks koji pravi tehnološke naprave za britanske špijune
Petnaestog juna 1952. godine, Grenvil se vratila u hotel u zapadnom Londonu koji je nazivala domom, nakon što je njen let za Belgiju otkazan zbog kvara motora.
Kad je stigla do svoje uobičajene sobe na prvom spratu, čula je kako neki čovek u predvorju uzvikuje njeno ime i zahteva da mu se vrate neka pisma.
U prizemlju, ona se našla licem u lice sa bivšim ljubavnikom koji je najednom samo zabio komandoski nož u njene grudi, smrtno je ranivši.
Pošto je preživela mnoge opasne situacije na tri različita fronta u Drugom svetskom ratu, bila je gorka ironija što je izgubila život u naizgled bezbednom kensingtonskom hotelu.
Rođena u maju 1908. godine kao Marija Kristina Janina Skarbek, bila je ćerka poljskog grofa i, preko majke, naslednica jevrejske bankarske porodice.
Rane godine provela je trčkarajući po velikom seoskom imanju, što je bilo detinjstvo koje će imati ključan uticaj na nju kasnije u životu.
„Odrasla je naviknuta na mnogo slobode i pažnje, učena da jaše konja, puca iz lovačke puške i tome slično", kaže istoričarka Klara Mali, koja je autorka knjige Špijunka koja je volela, biografije Kristine Grenvil - što je identitet koji je ova agentkinja preuzela dok je radila za Britance.
U septembru 1939. godine, otputovala je u južnu Afriku sa drugim mužem, poljskim diplomatom, kad su čuli da je nacistička Nemačka okupirala njihovu domovinu.
Vratili su se smesta u Veliku Britaniju da bi se pridružili ratnoj mašineriji.
I dok je njen muž otputovao u Francusku da bi se pridružio savezničkim trupama, Grenvil je imala drugačije planove kako može da pomogne.
„Odjurila je do mesta na kom se navodno nalazio tajni štab MI6", kaže Mali.
„Ona se nije naprosto dobrovoljno prijavila koliko je zahtevala da bude primljena."
Grenvil je iznela plan da skijama pređe preko Karpata u okupiranu Poljsku, ponese tamo saveznički propagandni materijal i sredstva, i vrati se sa obaveštajnim podacima o okupaciji.
Budući da su imali vrlo malo informacija o tome šta se dešava u Istočnoj Evropi, bio je to plan koji se dopao šefovima britanske obaveštajne službe i, prema tvrdnjama Mali, Grenvil je po kratkom postupku primljena u MI6 kao prvi ženski regrut.
Narednih godina, poljska izgnanica je postala legenda u obaveštajnoj zajednici.
„Bila je grofica koja je imala brojne veze sa različitim ljudima na važnim položajima", objašnjava Mali.
„Govorila je sve prave jezike… i znala je kako da se uvuče i izvuče ispod radara zato što je, dok je bila prilično dokona grofica - jer je bila žena naučena na visok nivo adrenalina - krijumčarila cigarete preko granice na skijama, iz čistog zadovoljstva. Nije čak ni pušila."
Tokom rada za MI6 u Mađarskoj, Egiptu i Francuskoj, izvršavala bi misije, putujući preko brojnih granica, ponekad sakrivena u prtljažniku automobila, ponekad bežeći od mitraljeske vatre, često zajedno sa jednim od mnogih ljubavnika koje je imala tokom rata.
Jednom prilikom je dobila mikrofilm koji je prikazivao nemačke snage postrojene duž sovjetske granice za nešto što je izgledalo kao priprema za napad.
Mikrofilm je bio prosleđen Vinstonu Čerčilu koji je, prema rečima njegove ćerke Sare, tvrdio da je Grenvil njegov omiljeni agent.
Nemci su je dvaput uhvatili i saslušali, ali je uspela da se oslobodi i pobegne.
Jednom prilikom je ubedila tamničare da ima tuberkulozu ugrizavši se za jezik toliko jako da je izgledalo kao da iskašljava krv.
„Njeno najveće oruđe bio je njen mozak.
„Mislila je munjevito; rečima je uspevala da se probije svuda i da se izvuče iz svake neprilike. Bila je neverovatna", kaže Mali.
Čak ni životinje izgleda nisu mogle da odole njenom šarmu.
U svojoj knjizi, Mali opisuje dva slučaja kad je Grenvil uspela da pretvori zapenjenog psa čuvara graničnih patrola u svog ljubimca koji bi je pratio na svaku njenu zapovest.
Uz brzu pamet i beskrajnu hrabrost, Grenvil je bila majstor manipulacije i ubeđivanja.
Godine 1944. se popela do nemačkog garnizona preko strateškog prelaza u Alpima.
Koristeći megafon, ubedila je grupu od 63 poljska oficira prisiljenih da služe u nemačkoj vojsci da izvrše sabotažu na vojnim instalacijama i dezertiraju, dovevši do predaje komandanta garnizona.
Istog dana je saznala da je njenog komandanta specijalnih operacija - i njenog ljubavnika - uhapsio Gestapo u Dinju u jugoistočnoj Francuskoj, zajedno sa još dvojicom agenata, i da ih je čekao streljački vod.
Uz veliki rizik po vlastitu bezbednost, uspela je da ih sve oslobodi upavši u zatvor u Dinju, tvrdeći da je nećaka feldmaršala Montgomerija i obavestivši dežurnog oficira da im se bliži američki napad.
„Posle sat vremena, praktično je prestravila čoveka, rekavši mu: 'Znate, ako sprovedete ovo pogubljenje u delo, lično ću se postarati da visite.
„Ako učinite meni bilo šta nažao, visićete o banderi, ali ako mi pomognete, zauzeću se za vas'", kaže Mali.
„Postoji razlog zašto su žene bile izuzetno korisne u ovim obaveštajnim ulogama", objašnjava Mali.
„Od muškaraca se očekivalo da rade, tako da su sposobni muškarci koji su se dokono šetkali okolo bili veoma sumnjivi. Ali žene su mogle da idu svuda jer su pokušavale da održe poslove; da se staraju se o svojim porodicama - tako da se ona krila naočigled sviju."
A opet uprkos vlastitom junaštvu, kad se rat okončao, Grenvil je otkrila da ju je zemlja za koju je rizikovala život naizgled napustila.
„Poslednja beleška u njenim britanskim dosijeima koja se odnosi na nju, a ovo je samo citat, glasi: 'Njene usluge više nisu potrebne'", objašnjava Mali.
„Mladi ljudi - od kojih neki nisu čak ni služili vojsku u ratu - samo bi govorili: 'Sumnjam da je ona sve ovo uradila' i 'ova devojčica samo izmišlja' i 'teško ju je definisati'. Bile su tome veoma uvredljive, seksističke opaske."
Iako Grenvil nije mogla da se vrati u komunističku Poljsku zbog velike verovatnoće da bi se našla na meti sovjetskih tajnih službi, njena privremena britanska dokumenta nisu bila obnovljena i morala je da napusti Veliku Britaniju.
Grenvil se vratila u Veliku Britaniju samo da bi odbila da primi Džordžov orden i Orden Britanske impresije za doprinose u ratu i tako posramila vladu da joj konačno ponudi državljanstvo.
Na kraju je pristala i da primi ordenje.
Dok je živela u hotelu Šelburn, prihvatala je uloge koje su se veoma razlikovale od njenih ratnih eskapada, radeći kao konobarica u kafićima i prodajući haljine u robnoj kući, pre nego što je prihvatila posao čistačice na putničkom brodu.
„Ne smete da zaboravite da kad je došla da služi u Veliku Britaniju, bila je sa mužem diplomatom na početku rata i da su oni pristigli u prvoj klasi putničkog broda, dok je na kraju rata morala da postane čistačica kupatila na krstaricama - ali joj je to makar pružilo nekakav osećaj slobode", kaže Mali.
Uprkos tome, Grenvil će se ponovo suočiti sa diskriminacijom kad je kapetan broda u jednom trenutku zatražio od osoblja da stavi na sebe svo ordenje koje su zaradili tokom rata.
Služeći na tri fronta, Grenvil je sakupila brojna odlikovanja ali su je kolege na brodu optužile za lažno predstavljanje.
„Bila je žena, tako da je izgledalo apsolutno neuverljivo.
„Govorila je stranim akcentom. Imala je tamnu kosu, pomalo je izgledala kao Jevrejka. Sve te predrasude su išle protiv nje i bilo joj je veoma teško", kaže Mali.
Jedan čovek, kolega stjuard, stao je u njenu odbranu - Denis Džordž Maldauni.
Njih dvoje su započeli vezu, ali je on ubrzo dosadio Grenvil.
Odbačen, opsesivni Maldauni je nastavio da je uznemirava sve do večeri kad ju je ubio u hotelu Šelburn.
„Sišla je niz stepenica a on se samo bacio na nju i ona je vrisnula.
„Umrla je u roku od nekoliko sekundi posle napada; sečivo joj je prošlo pravo kroz srce", kaže Mali.
Maldauni je obešen deset nedelja kasnije i, iako je ubistvo završilo na naslovnim stranama novina, tokom godina je priča o Grenvil otišla u zaborav.
„Ona zapada između svake kategorije, tako da se niko ne zalaže za to da je održi u sećanju", kaže Mali.
„Suviše je preduzimljiva osoba da bi bila ženstvena, a opet je suviše očigledno žena da bi bila muški vojnik. Suviše je Engleskinja za Poljake da bi je smatrali Poljakinjom - nikad nije dobila nijedno odlikovanje u Poljskoj - a opet je suviše Poljakinja za Britance da bi je smatrali pravom Britankom."
Mali, koja radi na tome da dostignuća Kristine Grenvil postanu naširoko priznata, uspešno je organizovala 2020. godine postavljanje plave plakete na broju jedan u Leksam Gardensu, na adresi na kojoj se nekada nalazio hotel Šelburn, a gde se i danas nalazi hotel.
Mali takođe stoji iza Apartmana Grenvil u luksuznom hotelu OVO, otvorenom u septembru 2023. u nekada Staroj ratnoj sobi u Vajtholu.
„Propala je između redova, a to se dogodilo i njenoj životnoj priči", kaže Mali.
„I zato se trudim da govorim u njeno ime."
Najnovija knjiga Kler Mali Agentkinja Zo priča priču o pripadnici pokreta otpora u Poljskoj tokom Drugog svetskog rata Elizabeti Zavackoj i biće objavljena u maju.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
