Pored sporova na kopnu i u morima, gepolitika je sada dobila novu granicu: duboko morsko dno.
Hiljadama metara ispod površine okeana nalaze se ogromne naslage mineralnih resursa, od kojih su mnogi ključni za prelazak na čistu energiju koja je svetu kritično potrebna u borbi protiv klimatskih promena.
Ovi minerali iz morskih dubina mogu da se koriste i za izradu vojne opreme i oružja.
- Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva
- Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor
- Nuklearna elektrana u Srbiji: Koliko je atomska budućnost daleko
Iako još nijedan mineral nije izvučen sa dna morskih dubina, privatne kompanije i vladine agencije, među kojima su svetske sile kao što su Kina, Indija i Rusija, ušle su u trku da dođu do njih.
Zona Klerion-Kliperton u Severnom Pacifiku, Srednjoatlantski greben u Severnom Atlantskom okanu i Pacifički severozapad predmet su istraživanja, a kompanije su nabavile dozvole za istraživanje od Međunarodne uprave za morsko dno (ISA), tela povezanog sa UN-om.
SAD se spremaju da izvlače takve minerale sa vlastitog domaćeg morskog dna.
Ova zemlja nije ratifikovala Konvenciju UN-a o Zakonu mora i stoga ne operiše u međunarodnim vodama, oblastima mora koje nisu pod jurisdikcijom nijedne zemlje.
Od 31 ugovora za istraživanje koje je odobrila ISA, 17 su u Zoni frakture Klarion-Kliperton između Havaja i Meksika, gde se traže polumetalične nodule - stene u obliku krompira koje leže na morskom dnu i bogate su manganom, kobaltom, niklom i bakrom.
Ovi i drugi metali, među kojima su litijum i grafit, koriste se u električnim vozilima, solarnim panelima, vetroturbinama i baterijama za skladištenje energije.
Zašto su minerali toliko traženi?
Interesovanje za rudarenje po morskim dubinama skočilo je posle projekcija da će narasti potražnja za njima kako se svet bude sve više upuštao u prebacivanje na čistu energiju.
Električnim vozilima potrebno je šest puta više minerala od njihovih prethodnika a obalske vetro-tehnoligije traže 12 puta više metala i minerala od prirodnog gasa za proizvodnju svakog megavata električne energije, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
Svetska banka je projektovala da će izvlačenje tih minerala morati da se pojača petostruko pre 2050. godine kako bi se namirila potražnja.
To bi značilo više od tri milijarde tona minerala i metala koji će biti potrebni za solarnu, geotermalnu i energiju vetra i skladištenje energije.
Zagovarači rudarenja po morskim dubinama kažu da zalihe iz tradicionalnog rudarenja možda neće biti dovoljne, zato što kvalitet minerala sa kopna opada zbog prekomernog iskopavanja.
Postoje i problemi po životnu sredinu, kao i sukobi oko ove aktivnosti iskopavanja.
U ovom trenutku nekoliko zemalja dominira proizvodnjom kritičnih minerala na kopnu.
Australija je veliki proizvođač litijuma, dok je Čile najveći svetski snabdevač bakrom.
- Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
- Litijum u centru pažnje: Kina razvija ogromno nalazište u Boliviji
Kina uglavnom proizvodi grafit i retke zemne metale koji se koriste u visokotehnološkim proizvodima kao što su pametni telefoni i kompjuteri.
Republika Kongo, Indonezija i Južna Afrika su veliki igrači na tržištima kobalta, platine i iridijuma.
Kinesko ronjenje po dubinama
Kina je takođe sve posvećenija izvlačenju nekih od ovih minerala izvan vlastite teritorije, što izaziva zabrinutost među geopolitičkim konkurentima ove zemlje.
A sada je Kina bacila oko i na istraživanje morskih dubina.
Pet od svih dozvola ISA je izdala Kini - najveći broj odobren pojedinačnoj zemlji.
Indija ima dve dozvole a upravo je podnela zahtev za još dve, dok Rusija ima četiri a petu deli sa drugim zemljama.
„Gomilanje naraslih geopolitičkih napetosti i energetska tranzicija ubrzavaju trku za izvlačenjem, obradom i iskorišćavanjem kritičnih materijala", kaže Nejtan Pikarsik, suosnivač Horajzon advajzorija, američkog obezbeđivača geopolitičkim i informacijama za lance snabdevanja.
Ali glavna geopolitička zabrinutost tiče se kineskog udela u obradi ovih minerala pre nego što uđu u lanac snabdevanja.
Usavršivši tokom decenija tehnologiju obrade i ekspertizu, Kina trenutno kontroliše 100 odsto snabdevanja rafiniranim prirodnim grafitom i disprozijumom, 70 odsto kobaltom i skoro 60 odsto svog obrađenog litijuma i mangana, prema Međunarodnoj agenciji za obnovljivu energiju.
Uz to, Peking je uveo nekoliko zabrana na izvoz tehnologije obrade i nekih minerala.
Kina kaže da je to zbog zaštite nacionalne bezbednosti i interesa zemlje.
Najnovije je, u decembru 2023. godine, zabranila izvoz tehnologije za pravljenje retkih zemnih magneta, koji se koriste u električnim vozilima, vetroturbinama i elektronici.
„Imamo posla sa dominantnim snabdevačem spremnim da iskoristi tržišnu snagu za političke poene", rekla je američka ministarka za energetiku Dženifer Grenholm na samitu kritičnih minerala i čiste energije u avgustu 2023. godine.
Dva meseca ranije, američki Kongresni odbor za oružane službe naložio je Pentagonu da proceni sposobnost zemlje za rudarenje morskih dubina i obradu minerala.
„Poslednjih godina Kina je preduzela agresivne i drske korake za obezbeđivanje i obradu resursa sa morskog dna polimetaličnih nodula za strateško planiranje nacionalne bezbednosti", rekao je odbor.
„Da bi se suprotstavila sve većoj kineskoj kontroli globalnog lanca snabdevanja, od ključne je važnosti da SAD obezbedi vlastito inovativno snabdevanje kritičnim i strateškim mineralima i materijalima u koje spadaju polimetalične nodule, kako bi smanjila zavisnost iz izvora inostranih neprijatelja", dodao je on.
SAD zajedno sa Australijom, Kanadom, Finskom, Francuskom, Nemačkom, Japanom, Republikom Korejom, Švedskom, Velikom Britanijom i Evropskom komisijom pokrenuli su 2022. godine Partnerstvo za bezbednost minerala.
Tom klubu su se sada pridružili Italija i Indija.
- „Ubili smo dve muve jednim udarcem": Isplati li se praviti struju u Srbiji pomoću sunčeve energije
- Reverzibilne hidroelektrane na Balkanu: Čuvari energije i ključ prelaska na obnovljive izvore
- Stopama Nikole Tesle: Izvlačenje struje iz vlage u vazduhu kao izvor napajanja uređaja
Šta zadržava rudarenje?
Izvlačenje minerala iz velikih morskih dubina još nije započelo, jer ISA još uvek radi na regulativi.
Naučnici i morski aktivisti upozoravaju na ekološke posledice koje može da izazove rudarenje morskih dubina.
„Kad ISA bude imala spremnu regulativu, možda naredne godine, još uvek ćemo imati ogromne rupe u znanju što se tiče biodiverziteta morskih dubina i kako će na njega uticati rudarenje, potencijala oporavka i posledica po vodu iznad, kritičnih ribnjaka ili okeanskih procese kao što je ugljenični ciklus", rekla je Lisa Levin, ugledna profesorka biološke okeanografije i morske ekologije na Kalifornijskom univerzitetu.
Grupa od dvadesetak zemalja - među kojima su Brazil, Kanada, Kostarika, Finska, Švajcarska i Vanuatu - tražili su da se zaustavi rudarenje morskih dubina sve dok se ne obavi više istraživanja o njegovim potencijalnim posledicama po morski ekosistem.
Uprkos ovome, norveški parlament je u januaru odobrio istraživanje u vlastitim vodama u okviru arktičkog regiona.
Mnoge zemlje vide morsko dno kao ogroman potencijal.
Sto šezdeset devet zemalja članica ISA-e „sve su svesnije potencijala dubokog morskog dna za globalni prelazak na zelenu energiju i zelene tehnologije", saopštio je sekretarijat ISA.
„Komplikovani geopolitički odnosi daju svež podstrek interesovanju za minerale sa morskog dana, dok se tri najveće svetske zemlje po broju stanovnika usredsređuju na potencijal resursa iz morskih dubina", rekao je Džerard Baron, iz Metals kompanije, kanadske kompanije koje istražuje u zoni Klarion-Klaperton.
Za uzavrelu geopolitičku igru aktivisti okrivljuju kompanije za rudarenje morskih dubina.
„One potpiruju geopolitičku napetost, stvarajući atmosferu neizvesnosti i širenja straha tako što koriste ograničenja u lancu snabdevanja da bi lobirale kod vlada da otvore duboke okeane za izvlačenje minerala", kaže Luisa Kason, Grinpisova aktivkistinja za „Zaustavite rudarenje morskih dubina".
U odgovor na upozorenja naučne zajednice o „rupi u znanju" o tome šta bi rudarenje moglo da uradi morskom ekosistemu, ISA je rekla da je poslednjih nekoliko decenija omogućavala naučna istraživanja dubokog morskog dna i da trenutno radi sa međunarodnim stručnjacima na uspostavljanju pragova ekoloških vrednosti.
„U ovoj fazi, ne postoji konsenzus u međunarodnoj zajednici o rupi u znanju", tvrdi ISA.
Pogledajte video: Curenje gasovoda Severni tok i uticaj na životnu sredinu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
