Jednog vrelog julskog dana, Ketrin Rouz je podigla čvrstu metalnu šipku i zabila je ispod izazovnog procepa betonske kocke.
Rouz, direktorka komunikacija i angažovanja u Dipejvu, neprofitnoj organizaciji iz Portlanda, u Oregonu, znojila se na vrućini, ali je odlučila da dobije ovu bitku.
Prljavi, pravougaoni delić urbane kore pred njom samo što nije popustio.
Nalegavši na metalni šipku, koristeći je kao polugu, uspela je da odvoji betonsku ploču i ukloni je.
Sada je sunčeva svetlost ponovo mogla da obasjava zemlju ispod.
- Knjaževac: „Drveće se ne asfaltira“
- Kako bi izgledali gradovi po meri žena
- Zašto su Zemunci protiv izgradnje parkinga na keju
Mešavinu šljunka i zemlje koja je, za Rouz, prštala od potencijala.
„Osećate se kao da oslobađate zemlju", kaže ona, prisetivši se letnjeg okupljanja na kom su ona i oko 50 volontera uklonili otprilike 1.670 kvadratnih metara betona iz dvorišta lokalne crkve.
„To je sanjanje i ostvarivanje sna koji mislim da svi imamo", kaže Rouz.
Sna o povratku prirode u naše okrilje.
Ideja o „otpločavanju", koje se ponekad naziva još i otčepljivanjem, vrlo je prosta - zameniti što više betona, asfalta i drugih oblika tvrdog prostornog planiranja biljkama i zemljom.
Ona postoji najmanje od 2008. godine, kad je osnovana grupa Dipejv u Portlandu.
Zagovornici kažu da otpločavanje omogućuje vodi da natopi zemlju, što smanjuje poplave u vreme obilnih padavina - pojačavši „svojstvo sunđera" gradova.
Autohtone biljke pomažu da se divlje životinje održe u urbanim prostorima, a sađenjem drveća možete da pojačate hlad, zaštitivši stanovnike od toplotnih talasa.
Ubacivanje zelenila u gradske ulice moglo bi i da popravi mentalno zdravlje ljudi.
Ali ako želimo da se otpločavanje istinski primi, moraće da se proširi mimo šačice ornih ekologa i volontera.
Dok se klimatska kriza produbljuje, neki gradovi i čak čitavi regioni počinju da usvajaju otpločavanje kao deo strategije prilagođavanja klimi.
Vreme je, kažu neki, da počnu masovno da se razbijaju naše betonske ulice - da bi se stvorili prostori koji su bolji za prirodu.
Kad god Rouz šeta gradom ovih dana, ne može da ne primeti mesta na kojima možete da uklonite delove asfalte i ubacite neke biljke.
„Konstantno samo želim da uradim još više", priznaje ona.
„Teško je ne videti to svuda gde pogledate."
Njena grupa kaže da je od 2008. godine u Portlandu otpločano više od 33.000 kvadratnih metara asfalta - oblast veličine skoro četiri i po fudbalska terena.
Rad je „uživanje", kaže Rouz, zato što ujedinjuje entuzijastične lokalne volontere.
Oni održe sastanak o bezbednosti i bace se zajednički na posao.
Grin venčer, ekološka neprofitna organizacija iz Ontarija, u Kanadi, inspirisana je delimično projektima otpločavanja iz Portlanda.
Đulijana Kasimiri, izvršna direktorka, objašnjava kako su ona, njene kolege i volonteri počeli da ubacuju minijaturne vrtove sa sve autohtonim drvećem u oronulu četvrt u gradu Hamilton.
„Ranije je to bilo mesto kroz koje biste najradije samo užurbano prošli", kaže ona.
„Sada ima mesta na kojima biste se rado zaustavili ili proćaskali. Seli i čitali novine."
Pogledajte i ovu priču:
U Hamiltonu, poplave mogu da izazovu da se kanalizacija pomeša sa otpadnim vodama koje se ulivaju u jezero Ontario, koje je izvor pijaće vode za grad.
Grin venčer i druge lokalne organizacije žele da smanje šanse da se to dogodi, kaže Kasimiri.
Oni doživljavaju otpločavanje kao ključnu taktiku.
Studije su svakako pokazale da neprobojne površine u vrtovima kao što je beton povećavaju rizik od poplava u urbanim krajevima.
Rouz kaže da se zahvaljujući naporima njene grupe u Portlandu oko 24,5 miliona galona kišnice preusmerava svake godine da ne uđe u atmosferski odvod.
U Levenu, u Belgiji, samo 2023. godine, Baptist Vlemink, koji predvodi levenski projekat adaptacije na klimu po imenu Životni pakt, računa da je uklanjanje 6.800 kvadratnih metara čvrste površine omogućilo upijanje dodatnih 1,7 miliona litara vode u zemlju.
„Uz klimatske promene, ekstremno obilne padavine će postati češće i zato otpločavanje nije nešto što je lepo imati već je i nužda", dodaje Kasimiri.
Pitanje je da li su vlasti odgovorne za gradove i planiranje svesne ovoga.
U većini delova sveta, otpločavanje i dalje može da se opiše kao marginalna aktivnost.
„Biće nam potrebno ulaganje sa mnogo više nula", kaže Tami Kroser sa Univerziteta RMIT, iz melburnskog Centra za urbano istraživanje.
Inicijative potekle iz zajednice po principu „uradi sam" na drumovima i u lokalnim ulicama uz dozvolu grada su fantastične, dodaje on, ali je još bolje otpločavanje i ozelenjavanje doživljavati kao uvođenje nove vrste infrastrukture u grad.
Ono zahteva isti nivo planiranja i investicija kao, na primer, nova železnička pruga.
U Evropi su, makar, neke opštine počele ozbiljno da se odnose prema otpločavanju.
Stanovnici Londona u Velikoj Britaniji se, na primer, podstiču da otpločavaju svoje bašte.
Grad Leven u Belgiji kaže da je prihvatio otpločavanje - ili „ontarden" - na velika vrata.
Prigradska četvrt Spanse Kron, dom za oko 550 ljudi, jedna je od najnovijih meta inicijative otpločavanja i vraćanja prirode koju predvodi grad.
Planovi podrazumevaju uklanjanje značajnih količina asfalta iz stambenih oblasti i primoravanje automobila da dele isti deo puta sa pešacima i biciklistima.
„Proširujemo obim, biramo tim posvećen otpločavanju", kaže Vlemink.
- Uprkos sukobima na protestima u Novom Sadu, usvojen urbanistički plan grada
- „Branimo našu reku, život nam znači": Barikade meštana sela Dadinci zaustavile gradnju MHE na jugu Srbije
- „Novi Sad na vodi": Ideja javna, investitor privatan, a čija će biti obala
Takvi projekti moraju da zadovolje potrebe svakoga u gradu.
Vlemink kaže da se, da bi pomogli ljudima sa narušenim vidom ili sa problemima sa kretanjem, naglasak za otpločavanje stavlja na nekorišćene delove puta ili trotoara a da se sasvim dovoljno prostora - više od metra - izdvaja na trotoarima da bi ljudi imali dovoljno prostora.
Postojeći trotoar koji je ostavljen takođe se obnavlja da bi se osiguralo da nema izbočina ili neravnina.
U situacijama u kojima se trotoar potpuno uklanja, za zajedničku upotrebu drumova u neprometnim četvrtima, Vlemink kaže da timovi za otpločavanje uvode mere za smanjenje brzine automobila.
I Dipejv u Portlandu i Grin venčer u Ontariju kažu da sarađuju sa zajednicama da bi osigurali da su zadovoljeni zahtevi pristupačnosti.
Kasimiri pominje skorašnji projekat koji je zamenio ispucali, neravni trotoar žbunjem i poravnatim stazama između.
Među inicijativama koje je pokrenuo Leven je i „taksi za pločice" - mali kamion koji će zvaničnici rado poslati do vaše kuće da možete da ubacite betonske ploče ili kaldrmu koje ste uklonili iz svog vrta.
Materijal se kasnije ponovo iskorišćava umesto da se baca, kaže Vlemink, koji dodaje da je Leven izdvojio nekoliko miliona evra za finansiranje projekata otpločavanja i ponovnog uvođenja prirode kao što je ovaj.
A to nije sve.
Od januara 2024. godine, investitori u Levenu su morali da demonstriraju da svaka kiša koja padne na nove ili značajno renovirane domove može da se sakupi i ponovo iskoristi na licu mesta ili filtrira u baštu poseda umesto da se gomila i izazove poplavu.
Ako investitori ne mogu da dokažu da su njihovi nacrti spremni za ekstremne padavine, neće biti odobreni, kaže Vlemink.
Francuska je takođe ozvaničila otpločavanje, kaže Gvendolin Grandin, ekološkinja pri regionalnoj agenciji za biodiverzitet Il-de-Frans.
Nacionalno, francuska vlada je izdvojila 500 miliona evra za urbano ozelenjavanje - što obuhvata otpločavanje ali i postavljanje zelenih zidova i krovova, na primer.
Deo motivacije je da se gradovi i mesta učine otpornijim na letnje toplotne talase, koji su teško pogodili delove Francuske poslednjih godina.
Neki od projekata koji su trenutno u toku su značajni po obimu, kao što je bivše parkiralište blizu šume u pariskoj oblasti.
Otpločana je oblast od 45.000 kvadratnih metara - nekada mešavina asfalta, staza i betona ispresecana travom.
Sada bez tvrde površine, zemlja se preoblikuje tako da uvede ima padine i ulegnuća koji zadržavaju vodu, a uskoro će preko čitave oblasti biti posađeno i rastinje.
U Kroserovom vlastitom Melburnu, on i kolege proučili su potencijalna mesta dostupna za vraćanje prirode, kad bi hiljade parking mesta bile otpločane i pretvorene u minijaturne bašte.
U studiji iz 2022. godine, simulirali su efekat zasnovan na nizu scenarija - od kojih najambiciozniji podrazumevaju uklanjanje polovine otvorenih parking mesta u gradu, njih oko 11.000.
Kroser tvrdi da u Melburnu ima sasvim dovoljno dostupnih parking mesta van ulice, na primer u prizemljima zgrada, da bi se osiguralo da ljudi neće ostati bez mesta na kom mogu da ostave vozilo - ali ti unutrašnji parking prostori bi morali da postanu dostupni javnosti.
„Osnovni princip je bez neto gubitka pristupa parkingu", kaže on.
„A dobili smo 50-60 hektara zelenog prostora koji hladi grad i sprečava poplave."
Deluje malo verovatno da mali džepovi prirode raspršeni tu i tamo u velikom gradu kao što je Melburn mogu da budu toliko značajno korisni po svet divljih životinja, ali Kroser kaže da su ovi fragmenti staništa ključni.
Oni omogućuju vrstama da se kreću i izlaze na kraj s okruženjem koje je, kad se sve sabere i oduzme, veoma drugačije u odnosu na ono u kom su se razvili.
U njihovoj studiji iz 2022. godine o otpločavanju u Melburnu, Kroser i njegove kolege su uključili modelovanje koje je sugerisalo da bi skromni rast zelenila omogućio vrstama kao što je pčela sa plavim prugama da lete po mnogo široj oblasti urbanog staništa nego ikad pre.
Rouz se slaže sa Kroserom, da bi otpločavanje moglo da promeni svet, čitavi gradovi i čitave države bi morale u potpunosti da ga prihvate.
Ali ona ističe da, da bi stigle do te tačke, zajednice moraju da se izjasne da je to ono što žele.
„Sve počinje sa ljudima koji primoravaju vlade i započinju ovu raspravu na malom, lokalnom nivou", kaže ona.
„Tako se to na kraju primi."
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
