Počelo je aluzijama. Nagoveštajima. Sada su to neprikrivene optužbe.
Ruske vlasti agresivno insistiraju da Ukrajina i Zapad stoje iza masakra u tržnom centru Krokus siti hol u Moskvi u kojem je ubijeno 145 ljudi.
Grupa Islamska država brzo je preuzela odgovornost za napad.
Ali ubrzo nakon što su osumnjičeni napadači privedeni, predsednik Rusije Vladimir Putin je nagovestio ukrajinsku vezu.
- Napad u Moskvi: Više od 140 mrtvih, hapšenja osumnjičenih u Tadžikistanu
- Šta znamo o optuženima za napad u Moskvi: BBC u tadžikistanskom selu
- Da li je Rusija ignorisala američka upozorenja na „terorističke" napade
Tokom vikenda je ruska državna televizija emitovala snimak saslušanja četvorice osumnjičenih, koji su svi državljani Tadžikistana.
Jedan od njih je rekao u kameru da je plan posle napada bio da se „upute ka Kijevu".
Njihove reči moraju da se uzmu sa ekstremnom rezervom.
Tokom pojavljivanja na sudu posle njihovog hapšenja, na njima su bili očigledni znakovi torture.
Ruski televizijski dopisnik koji je potom čitao izveštaj izneo je niz neobičnih tvrdnji:
„Posle terorističkog napada, zapadni izvori i mnogi ruski 'strani agenti' počeli su da skreću pažnju sa ukrajinske veze na, isključivo, Islamsku državu."
U Rusiji su mnogi kritičari Kremlja proglašeni „stranim agentima" zbog navodnog primanja sredstava inostranstva ili su samo etiketirani kao „pod stranim uticajem".
„Skretanje pažnje" na Islamsku državu teško da je iznenađenje.
Ne samo da je ova grupa saopštila da stoji iza napada, već je i objavila snimak pucnjave.
Za razliku od nje, Ukrajina je negirala bilo kakvu umešanost.
Štaviše, i Amerika i, navodno, Iran, upozorili su Moskvu na mogući napad na ruskoj teritoriji.
U 13-minutnom izveštaju, ruska državna televizija nije nijednom pomenula da je Islamska država preuzela odgovornost.
Potom je od novinara potekla ova neosnovana optužba - da su zapadni mediji „imali više saosećanja za one koji su izvršili napad u kojem je stradalo 140 nezaštićenih ljudi, nego za žrtve…"
Bio je to očigledan pokušaj da se u očima ruske javnosti satanizuje Zapad.
I ne tvrdi to samo ruska državna televizija.
Isto priča i rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
U saopštenju na njegovom kanalu na Telegramu, Ministarstvo je tvrdilo da na Zapadu „postoji strogo naređenje da se ne izveštava o pravim razmerama tragedije - da se ne pominje broj žrtava terorističkog napada, niti mrtva deca…"
„Izlivi humanosti i saosećanja prema ruskom narodu nisu dopušteni."
Ovo je čista paralelna stvarnost.
BBC nije primio takvo naređenje.
Međunarodne medijske organizacije opširno su izveštavale o katastrofalnim posledicama masovne pucnjave i požara u Krokus siti holu, tržnom centru u kojem je i koncertna dvorana.
A što se tiče saosećanja, mnoge zapadne diplomate posetile su rusko Ministarstvo spoljnih poslova da se upišu u knjigu žalosti i, kasnije su ispred tržnog centra položili vence u čast žrtava.
To nije sprečilo ruske zvaničnike da se utrkuju koji od njih će pre okriviti Ukrajinu i Zapad.
Aleksandar Bortnikov, šef FSB-a, rekao je za rusku televiziju: „Mi verujemo da su akciju pripremili i sami islamistički radikali i da su im pomagale zapadne specijalne službe. Ukrajinske specijalne službe su direktno povezane sa ovim."
Prošle nedelje je Putin tvrdio da „Rusija ne može da bude meta terorističkih napada islamskih fundamentalista".
„Mi smo zemlja koja daje jedinstven primer međukonfesionalne tolerancije i međuverskog i međuetničkog jedinstva."
A opet je još koliko prošlog meseca sam FSB tvrdio da je sprečio plan Islamske države da napadne moskovsku sinagogu.
Zašto je, onda, rusko vođstvo toliko čvrsto rešeno da okrivi Ukrajinu i Zapad za ogroman gubitak života u Krokus sitiju?
Evo nekih mogućih razloga:
Ne menjaj neprijatelja
Od potpune invazije Kremlja na njegovog suseda, Rusi se uveravaju da su njihovi najveći neprijatelji Ukrajina i „kolektivni Zapad".
To je poruka koju ovdašnje vlasti nisu voljne da menjaju.
Na kraju krajeva, ako ruska javnost zaključi da je radikalni islam veća pretnja po njihovu bezbednost od ukrajinske vlade ili zapadnih lidera, možda će se zapitati zašto se Moskva nije usredsredila na tu konkretnu pretnju umesto što je odlučila da se bori protiv Ukrajine.
Odvrati pažnju
Prošlog meseca je predsednik Putin javno odbacio upozorenja američke ambasade na „predstojeći" napada ekstremista.
To upozorenje na terorizam, on je nazvao „otvorenom ucenom, sa namerom da se zastraši i destabilizuje naše društvo".
Napad na Krokus siti usledio je svega nekoliko dana kasnije.
Američki zvaničnici su naknadno jasno stavili do znanja da su obaveštajni podaci koje su podelili sa ruskim vlastima bili „konkretni, pravovremeni i kredibilni".
Okrivljavanje Kijeva i Zapada mogao bi da bude pokušaj da se odvrati pažnja sa pitanja kakve informacije su im bile prosleđene i kako su se ruske vlasti ponele prema njima.
Imaj izgovor za eskalaciju
Tvrdnja da su Kijev i Zapad povezani sa napadom daje Moskvi izgovor za bilo kakvu buduću eskalaciju u ratu u Ukrajini - ako odluči da joj je potrebna.
Ali neki komentatori upozoravaju ruske vlasti da, za jedan politički sistem, identifikacija pogrešnog neprijatelja može da se pokaže fatalnom greškom.
„To je način na koji ovaj tip sistema obično umire", smatra politički naučnik Vladimir Pastuhov, počasni viši istraživački savetnik na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
„Oni se usredsrede na nekoga koga doživljavaju kao glavnog neprijatelja i propuste pravog negde drugde.
„Za sada će se vlasti usredsrediti na Ukrajinu, na Zapad, na liberale. I otvoriće zadnja vrata. A prava opasnost će ući na zadnja vrata."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
