Kako bi izgledalo sresti uživo jednog od našeg najbližeg ljudskog rođaka od pre 75.000 godina?
Naučnici su proizveli neverovatnu rekonstrukciju kako bi izgledala Neandertalka dok je bila živa.
Ono je zasnovano na spljoštenim, smrskanim ostacima lobanje čije su kosti bile toliko mekane kad su iskopane da su imale sadržaj poput „dobro natopljenog keksa u čaj".
Istraživači su prvo morali da ojačaju fragmente pre nego što su ih ponovo sastavili.
Stručni paleoumetnici su potom napravili 3D model.
Ovaj prikaz pojavljuje se u novom BBC-jevom dokumentarcu snimljenom za Netfliks Tajne Neandertalaca, koji istražuje sve što znamo o našim davno izgubljenim evolutivnim rođacima, koji su izumrli pre oko 40.000 godina.
- Susret neandertalaca i praljudi kod Niša - šta nam govore novootkriveni fosili
- Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
- Da li je zmajoliki čovek jedan od naših najbližih predaka
- Praistorijski seks: Kad su se sreli pogledi ljudi i neandertalaca
Skulptura daruje lice tim ljudima.
„Mislim da ona može da nam pomogne da bolje razumemo ko su oni bili", kaže doktorka Ema Pomeroj, paleontološkinja iz projekta sa Univerziteta u Kembridžu.
„Izuzetno je uzbudljivo i ogromna privilegija zapravo moći raditi sa ostacima bilo kog pojedinca, ali posebno sa nekim toliko posebnim kao što je ona", rekla je ona za BBC.
Lobanja na kojoj je zasnovan model pronađena je u pećini Šanidar u iračkom Kurdistanu.
To je legendarno mesto na kom su pedesetih iskopani posmrtni ostaci najmanje deset Neandertalaca, Neandartalki i njihove dece.
Kad su britansku grupu ponovo pozvale kurdske vlasti 2015. godine, ona je uskoro naišla na još jedan skelet, nazvan Šanidar Z, koji se sastojao uglavnom od gornjeg dela tela pojedinca, sa sve kičmom, ramenima, rukama i šakama.
Lobanja je takođe uglavnom bila u celosti očuvana, samo spljoštena u dva centimetra debeo sloj, verovatno od stene koja je pala sa tavanice pećine u nekom trenutku u dalekoj prošlosti.
„Lobanja je bila praktično pljosnata kao pica", rekao je profesor sa Kembridža Grejem Barker, koji predvodi nova iskopavanja u Šanidaru.
„Bilo je neverovatno putovanje stići do ovoga što vidite sada. Kao arheolog ponekad možete postati blazirani u vezi sa onim što radite.
„Ali svako malo vas probudi činjenica da dodirujete prošlost. Zaboravljamo koliko je ovo izuzetno."
Uz dozvolu lokalnog odeljenja za antikvitete, fragmenti lobanje su doneti u Veliku Britaniju u blokovima taloga da bi započeo minuciozan proces njihovog oslobađanja, stabilizovanja i potom njihovog ponovnog sastavljanja.
Arheološkom konzervatoru trebalo je više od godinu dana da dovrši ovu komplikovanu slagalicu.
Površina rekonstruisane lobanje potom je skenirana, a 3D print je dat holandskim umetnicima Adri i Alfonsu Kenisu, koji su čuveni po njihovoj veštini stvaranja anatomski vernih prikaza drevnih ljudi na osnovu njihovih kostiju i fosilnih ostataka.
- Šta je istrebilo neandertalce: nasilje ili seks
- Misterija neandertalske estetike
- Savremeni čovek i neandertalac živeli zajedno duže nego što mislimo
Ali koliko god intrigantna skulptura bila, uz njen prilično kontemplativni izraz lica, originalni skelet je taj koji zapravo nosi pravu vrednost.
Tim je prilično siguran „da je ona - ona".
Kosti karlice bi pomogle u određivanju toga zasigurno, ali one nisu pronađene sa gornjim delom tela.
Umesto toga su se istraživači oslonili na neke dominantne proteine pronađene u zubnoj gleđi koje se vezuju za žensku genetiku.
Sitniji stas skeleta takođe potkrepljuje tu interpretaciju.
Koliko je ona stara?
Verovatno je umrla u srednjim četrdesetim, na šta takođe ukazuju njeni zubi koji su istrošeni skoro do korena.
„U trenutku kada se zubi ovoliko istroše, žvakanje više nije tako efikasno kao što je bilo - tako da ne bi mogla da jede baš na isti način", objasnila je doktorka Pomeroj.
„Imamo neke druge indicije lošeg zdravlja zuba - nekih infekcija, nekih bolesti desni takođe. U tom periodu mislim da se ona približavala prirodnom kraju života."
Dugo vremena su naučnici smatrali Neandertalce divljim i nesofisticiranim u poređenju sa našom vrstom.
Ali to viđenje se promenilo od otkrića Šanidara.
- Naučnica iz Srbije otkriva svet praistorijskih mama i beba
- Nova naučna saznanja: Ostaci pećinske žene milion godina stariji nego što se mislilo
- DNK analiza rešila tajnu 2.000 godina starog ljudskog skeleta
Pećina je čuvena po tome što je lokacija onoga što deluje kao neka vrsta pogrebnog rituala.
Tela su bila pažljivo položena u uvalu pored visokog kamenog stuba.
Svi mrtvi su delili sličnu orijentaciju po tome kako su položeni.
Polen duž čitavog jednog skeleta naveo je neke da tvrde kako su ovi Neandertalci možda bili sahranjeni zajedno sa cvećem, što možda ukazuje na duhovno buđenje, čak i na religiju.
Ali britanski tim misli da je verovatnije da su polen kasnije ostavile australijske pčele ili da je možda zaostao od rascvetalih grančica koje su polagane na tela.
„Ne zbog cveća na granama, već zato što su grane same mogle da odbijaju hijene od tela", rekao je profesor Kris Hant sa liverpulskog univerziteta Kris Hant.
„Ne bih baš koristio reč 'sahrana'; mislim da bih pre koristio reč 'polaganje' da bismo se udaljili od ideje vikara i crkve.
„Ali apsolutno nema sumnje da su održavali tradiciju ovoga nalik sahranjivanju bake."
Dodatno izveštavanje: Gvindaf Hjuz
Pogledajte video: Ovako su izgledali drevni Egipćani
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
