Jedan od najpoznatijih švajcarskih muzeja umetnosti kaže da će ukloniti pet slika sa izložbe zbog sumnje da su ih nacisti ukrali od prvobitnog vlasnika.
Dela su deo zbirke muzeja Kunsthaus u Cirihu, a naslikali su neki od najpriznatijih svetskih umetnika, među kojima su Klod Mone i Vinsent van Gog.
Već dugo postoje sumnje o poreklu slika u zbirci Emila Birlea, nazvanoj po trgovcu oružjem rođenom u Nemačkoj, koji se obogatio tokom Drugog svetskog rata praveći i prodajući oružje nacistima.
Odluka o uklanjanju slika doneta je posle objavljivanja novih smernica čija svrha je da se muzeji izbore sa velikim brojem kulturnih dela koja još uvek nisu vraćena porodicama od kojih su ukradena.
Pod istragom su dela Kloda Monea, Gistava Kirbea, Anrija de Tuluz-Lotreka, Vinsenta van Goga i Pola Gogena.
Odbor fondacije za kolekciju Emila Birlea je saopštio da je „posvećen traženju poštenog i pravednog rešenja za ove radove sa naslednicima bivših vlasnika".
- Prodali su sliku Pikasa da pobegnu od nacista - sada je njihovi naslednici žele nazad
- Poljske kampanje za povratak neprocenjivog blaga koje su opljačkali nacisti
- Na prodaju nakit povezan sa nacistima vredan 150 miliona dolara, jevrejske grupe nezadovoljne
- Lov na nacističko blago u selu u Holandiji razbesneo meštane
Još jedno delo iz zbirke, slika La Sultane Eduara Manea, takođe je bilo pod istragom, ali je fondacija navela da ne veruje da se nove smernice primenjuju na njega.
„Zbog istorijskih okolnosti u vezi sa prodajom, fondacija je spremna da ponudi finansijski doprinos zaostavštini Maksa Silberberga, kao čin poštovanja prema tragičnoj sudbini bivšeg vlasnika", navodi se u saopštenju.
Silberberg je bio Jevrej iz Nemačke, industrijalac čiju su obimnu umetničku zbirku nacisti prodali na prisilnim aukcijama.
Smatra se da je ubijen u nacističkom logoru Aušvic tokom Holokausta.
Prema listu Noje ciriher cajtung, vodila se debata o tome da li je Silberberg bio primoran da proda La Sultane ili je to učinio iz finansijskih razloga.
Više od 20 zemalja, među kojima je i Švajcarska, saglasilo se ranije ove godine sa novim praksama američkog Stejt departmenta o tome kako se ophoditi prema umetničkim delima koja su ukrali nacisti.
One su objavljene povodom obeležavanja 25. godišnjice Vašingtonskih principa, konferencije na kojoj je izložen skup smernica za restituciju predmeta koji su ukradeni ili nasilno prodati.
Principi su važno sredstvo za porodice koje žele da povrate opljačkane umetnine jer se danas, prema švajcarskom zakonu, usled zastarelosti ne mogu podneti pravni zahtevi za restituciju ili kompenzaciju za dela iz kolekcije Emila Birlea.
Stjuart Ajzenstat, specijalni savetnik američkog državnog sekretara za pitanja Holokausta, rekao je prilikom objave smernica u martu da se procenjuje da „više od 100.000 od ukupno 600.000 slika i milioni knjiga, rukopisa, ritualnih verskih predmeta i drugih ukradenih kulturnih predmeta nikada nisu vraćeni".
Birle je umro 1956, a ostavio je zbirku od oko 600 umetničkih dela.
Velikim brojem njih upravlja Fondacija Birle i izložena su u muzeju Kunsthaus.
Smatra se da ostala dela krase domove Birleovih rođaka.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
