Kao jedna od zemalja Evropske unije sa najvećim prilivom migranata, Italija je odlučila da to pitanje reši otvaranjem dva migrantska centra u Albaniji.
Tamo će biti smešteni migranti spašeni iz međunarodnih voda, koji brodovima i čamcima pokušavaju da stignu do Italije, a procene su da mesečno to radi i do 3.000 ljudi.
U kampovima neće biti žena, dece i onih koji se smatraju ranjivim grupama.
Tako je prvi italijanski migrantski kamp u Albaniji otvoren u luci Šenđin, na severu zemlje, a u planu je otvaranje jednog i u obližnjem Đaderu, na prostoru bivše vojne baze.
Njima će u potpunosti upravljati italijanska vlada, koja je platila izgradnju.
Kada migranti stignu u kamp, biće im dozvoljeno da zatraže azil u Italiji, a ako budu odbijeni, biće vraćeni u zemlje za koje se smatra da su bezbedne za povratak.
- Smrt migranata u Drini: Obala bezimenih grobova
- „Nisu galebovi, to su krici davljenika": Deset godina od najveće migrantske tragedije u Mediteranu
- Migranti u Evropi ginu u oružanim okršajima i saobraćajnim nesrećama
- Neki novi hajduci u Hajdukovu: Kako se sela oko Subotice nose sa migrantskom krizom
„U centrima će se primenjivati italijansko i evropsko zakonodavstvo", kaže Fabricio Buči, ambasador Italije u Albaniji.
„To je kao da imate centar u Italiji - ali u Albaniji."
Italijanski i albanski premijeri potpisali su sporazum na pet godina, ali sa mogućnošću produžetka ako se kampovi pokažu uspešnim u smanjenju priliva migranata u Italiju.
Od početka 2024, u Italiju je morem došlo oko 31.000 ljudi, što je upola manje nego za isti period prošle godine.
Đorđa Meloni, italijanskka premijerka, obećala je da će rešiti problem priliva migranata i kampovi u Albaniji su jedan od primera toga.
Međutim, italijanska opozicija i grupe za zaštitu ljudskih prava kritikuju visoku cenu, procenjenu na više od 650 miliona evra.
„Preveliki je to trošak za zadržavanje ograničenog broja migranata", smatra Roberto Mađi, poslanik levičarske stranke Više Evrope.
Kada je Meloni nedavno posetila Albaniju, Mađi je u znak protesta prišao njenom automobilu, kada su ga zgrabili albanski bezbednosni zvaničnici.
Ona je intervenisala, rekavši da ga puste, a on je povikao: „Ako se ovako ponašaju prema poslaniku, zamislite kako će se ponašati prema migrantima".
U razgovoru za BBC, Mađi kampove poredi sa kaznenim kolonijama, a sumnja i u sposobnost spasilaca da pravilno pregledaju spašene migrante.
„Neće moći da utvrde da li je neko u Africi pretrpeo torturu, seksualno nasilje ili diskriminaciju zbog sopstvene seksualnosti", navodi Mađi.
„Sve je to propaganda, kako bi se Italijanima reklo da vlada prvi put može da zadrži migrante, ali niko ko je rizikovao život da bi prešao u Italiju neće biti obeshrabren."
Fabricio Buči, italijanski ambasador u Tirani, nije saglasan.
„To je jedan od elemenata na koje će i migranti i krijumčari morati da računaju", navodi Buči.
„Šta imamo da izgubimo? Pokušavali smo da raspodelimo migrante širom EU i to nije uspelo. Pa zašto ne pokušamo novi način?"
- EU: Nedovoljan broj istraga o zlostavljanju migranata na evropskim granicama
- Grčka obalska straža je bacala migrante sa palube u smrt, tvrde očevici
- Zašto albanski migranti odlaze u Veliku Britaniju i koliko ih je pristiglo
- BBC istražuje: Razotkrivanje taktika krijumčara ljudi
Petnaest zemalja EU, predvođenih Danskoj, nedavno je u otvorenom pismu Evropskoj komisiji podržalo angažovanje spoljnih zemalja u rešavanju problema migracija.
Britanski premijer Kir Starmer takođe je pohvalio sporazum Italije i Albanije.
Ipak, mnogi ga porede sa planom prethodne britanske vlade da neuspele tražioce azila iz Ujedinjenog Kraljevstva deportuju u Ruandu, čemu se Starmer protivio.
Međutim, ti sporazumi se značajno razlikuju.
Plan britanske vlade je bio da Ruanda upravlja zahtevima za azil i centrima, deportujući one kojima je azil odbijen u treće zemlje, a koje vlada Ruande smatra bezbednim.
Za razliku od toga, sporazum sa Albanijom biće pod italijanskom jurisdikcijom.
„Uverili smo se da je albansko zakonodavstvo već u potpunosti u skladu sa zakonima Evropske unije i međunarodnim zakonima", rekao je Buči.
Albanija za to vreme dobija jačanje imidža, dok pregovara o članstvu u Evropskoj uniji.
Pogledajte video na BBC Jutjub kanalu o tinejdžeru koji je prešao put od Sirije do Evrope preko Srbije
Međutim, Vladimir Karaj, novinar BIRN-a iz Tirane, kaže da je sporazum sa Italijom bio „potpuno iznenađenje" kada ga je najavio albanski premijer Edi Rama.
Pre najave sporazuma o Ruandi, bilo je izveštaja da i Britanija želi sporazum sa Albanijom, što je Rama tada odbio.
„Tvrdio je da protiv ovakvog tretmana izbeglica", kaže Karaj.
„Dakle, kada je Albanija sklopila sporazum sa Italijom, bilo je spekulacija o tome šta je Rama lično dobio zauzvrat."
Karaj kaže da sve to ukazuje na sumnjive radnje, iako je „vladin narativ je da je Italija naš najbolji prijatelj i da je 1990-ih primila Albance posle pada naše diktature."
Dogovor je, dodaje Karaj, u Albaniji naišao na kratkotrajne proteste onih koji tvrde da je cilj svega da se u Albaniji nasele stranci ili da se teritorija preda Italiji.
„Albaniji je potrebna podrška zapada", rekao je on.
„Ako zapadne vlade poput Velike Britanije ili Nemačke vide da je ovo rešenje, ne mislim da će Ramine reči kako je to bilo moguće samo za Italiju, bilo ko uvažiti."
Pogledajte video: BBC u patroli sa obalskom stražom Tunisa
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
