U finskom skijalištu Ruka sneg obično počinje da se topi u aprilu.
Početkom maja, dvadeset dve žičare će, privremeno, utonuti u san.
Četrdeset jedna staza će, kao i svake godine, ozeleneti i tada će skijaše zameniti hajkeri i planinski biciklisti.
Pet staza je prošarano sa po dva brda snega pokrivenih belom navlakom od poliestera.
Svaki bedem ima oko 30.000 kubnih metara snega.
Tako će ostati tokom čitavog leta.
- Kako je blaga zima istopila skijašku sezonu u Srbiji
- „Suludo" topla zima u Evropi, kažu klimatolozi
- „Nema skija za Jevreje": Šok u Švajcarskoj zbog natpisa na radnji u Davosu
Prema podacima prikupljenim tokom proteklih nekoliko godina, kada u oktobru budu otkriveni, između 80 i 90 odsto tog snega će opstati, dovoljno da se ispune tri ili četiri staze, kao i snežni park.
Za skijališta u nižim predelima poput Ruke, koja ne dostižu 500 metara nadmorske visine, to nije samo povoljno, već predstavlja pravu revoluciju - naročito na početku ski sezone, kada i količina snega i visina temperature mogu da variraju.
„Otprilike do pre 10 godina mogli smo garantovati dobre snežne uslove u periodu od ranog decembra do aprila.
„Danas, sa uzgojem snega, možemo garantovati dobre uslove za skijanje od ranog oktobra do druge nedelje u maju", kaže Anti Karava, direktor skijališta Ruka i Pia.
Zime su sve toplije a snežne padavine sve ređe, zbog čega se skijališta širom sveta okreću različitim oblicima postupka nezvanično nazvanog „uzgajanja snega", ili „skladištenja snega".
Sneg prikupljen tokom zime se prekrije izolacionim materijalom i ostavi tokom leta.
Na jesen, pred otvaranje sezone ili skijaško takmičenje, sneg se otkrije i rasporedi tamo gde treba.
Donekle je ovaj postupak efikasniji od tradicionalnog pravljenja snega, i može biti od ogromne koristi kako za skijališta poput Ruke, tako i za lokalnu ekonomiju, kažu stručnjaci za tu oblast.
Pogledajte i ovu priču:
Posetioci neće rizikovati da dođu radi skijanja ukoliko nema snežnog pokrivača, a veće skijaške trke, koje privlače na hiljade turista, mogu biti i otkazane u tom slučaju.
Međutim, stručnjaci smatraju da to što skijališta koriste tehnologije poput skladištenja snega takođe ističe pravo stanje stvari kad je reč o karbonskom otisku pri skijanju - oslanjanje industrije na tradicionalno shvaćenu „sezonu" koja počinje već u oktobru, iako su snežne padavine tokom tog meseca sve ređe.
Možda deluje iznenađujuće da sneg može da se čuva skoro godinu dana, ali taj postupak je star nekoliko vekova.
Pre hlađenja, ljudi su tokom leta čuvali sneg ispod zemlje kako bi, između ostalog, mogli da hlade hranu.
Tokom prethodnih nekoliko decenija - period tokom kog je ski industrija isprobavala različite načine da očuva sneg za događaje koji se organizuju u jesen, ranu zimu ili za otvaranja - skijališta su skupljala sneg na jedno mesto, prekrivala ga organskim materijalima poput piljevine, ostacima od drveta ili slamom.
Te metode mogu da daju iznenađujuće dobre rezultate - jedna studija je pokazala da se pomoću njih može sačuvati od 72 do 85 odsto snežne mase tokom leta.
„Slično je kao sa kućom. Možete imati zagrejanu kuću čak i u artičkim uslovima ako je dobro izolujete.
„Isto to, samo u obrnutom smeru, važi i za hrpu snega - možete učiniti da bude otporna na toplotu ako ga dobro izolujete", kaže Fabijan Volfsperger, vođa laboratorije Snow Sports Labpri švajcarskom Institutu za ispitivanje snega i lavine i jedan od autora studije.
Danas je, međutim, tehnologija daleko uznapredovala.
Na primer, finska kompanija Snow Secure system proizvodi, između ostalog, belu ćebad od poliestera, širine 50 ili 70 milimetara, dizajnirane tako da se tačno prilagode oblicima sakupljenog snega.
Perma rezultatima testova koje je kompanija sprovela, sistem funkcioniše čak i kad je temperatura vazduha ekstremno visoka.
Tokom jedne nedelje u junu 2023, u Vihti (Finska), temperatura na površini ćebeta dostizala je i do 44 stepena Celzijusa. (Maksimalna temperatura vazduha bila je 31 stepen ).
A ispod ćebeta?
Temperatura je u tom prostoru dostigla najviše 2.5.
Na ovaj način se može sačuvati i 90 odsto snega, mada cilj nije zaliha koja bi pokrila celo skijalište.
Zapravo, rezerva treba da posluži ako, na primer, zatreba pokrivanje nagiba koji predstavlja glavnu poveznicu između dve glavne žičare, zatim snežni park ili dečije igralište.
Naravno, mnogi su već odlučili da pokriju svaku nizbrdicu koja se koristi za takmičenje.
- Nordijsko skijanje ili stari zlatiborski sport
- „I nedeljni ručak je prekidan zbog slaloma": Kad su skijaši bili superzvezde u Jugoslaviji
- Putovanje do „glečera smaka sveta“
Kao najpoznatiji i najuspeliji primer može da posluži skijalište Levi u Finskoj, gde se održavaju prvi slalomi Svetskog kupa u skijanju koji organizuje Međunarodna skijaška federacija (FIS) svake godine u novembru.
Od 2016, Levi koristi skladište snega kako bi se obezbedilo da te padine budu spremne za trku.
Otada ni jedan slalom nije otkazan zbog nedovoljnog snežnog pokrivača, za razliku od mnogih drugih skijališta koji su bili domaćini trka Skijaške federacije.
Naravno, to ima svoju cenu.
Pilot kompanije Snow Secure košta između 50.000 i 100.000 evra, dok za količinu snega koja je dovoljna da popune čitav nagib treba izdvojiti „nekoliko stotina ili hiljada stotina evra", kaže Lauslati.
On dodaje da je reč o investiciji: tokom 10 godina, cena izlazi na manje od 1 evra po kubnom metru snega.
Takođe, postupak utiče na prirodu sredinu, iako u manjoj meri u odnosu na rešenja kojima pribegavaju druga skijališta kako bi imali ravnomerne naslage snega.
Mnoga skijališta se oslanjaju na veštačko pravljenje snega.
Međutim, količina snega koju mogu da naprave zavisi od uslova. Kada se pogode veoma niske temperature, suv vazduh i vetrovi srednje jačine, taj proces je najefikasniji.
Ukoliko je, na primer, temperatura oko -2 celzijusa, snežni top može da potroši oko dva kubna metra vode na sat, proizvodeći tri kubna metra snega.
Ali u slučaju da je temperatura između -15 i -20 Celzijusa, mašina može proizvesti do 20 kubnih metara vode na sat i proizvede između 35 i 40 kubnih metara snega.
„To je deset puta više, uz korišćenje iste količine energije", kaže ona.
Ipak, mnoga skijališta i dalje na ovaj način pokušavaju da naprave sneg.
Pritom, proizvodnja se odvija u najnepovoljnije vreme - većina ski objekata žele da u oktobru ili novembru, pred otvaranje, imaju pokrivene staze, ali je temperatura za to doba godine i dalje visoka.
Umesto toga, danas tehnika skladištenja snega omogućava skijalištima poput Ruke da se usredsrede na najbolje vreme za pravljenje snega, kao što je januar, kaže Karava.
S tim što je i dalje reč o procesu koji zahteva energiju, upozorava Volsperger.
„Nesumnjivo, on ostavlja karbonski otisak", kaže on.
„Zapravo, uzgajanje snega bi moglo iziskivati dva ili tri puta više energije od tradicionalnog načina pravljenja, zbog neophodnosti raspoređivanja snega."
Dokle god mašine budu radile na fosilna goriva, to će proizvoditi dodatni otisak", zaključuje on.
U Ruki, primećuje Karava, mašine rade na dizel iz obnovljivih izvora, koji umanjuje karbonski otisak i do 90 odsto.
Naravno, kaže Volfsperger, „uvek se radi o tome u odnosu na šta gledate".
Ako uzgajanje snega poredimo, na primer, sa procesom pravljenja snega tokom toplijih dana kome pribegavaju neka skijališta, onda je svakako reč o energentski efikasnijem postupku.
Ali postoje i drugačija rešenja.
„Ako kažemo: 'Zašto Svetski kup ne bismo pomerili četiri nedelje kasnije', onda bismo mogli da sačuvamo energiju", kaže on.
- „Popeli su se kao obična ljudska bića, a spustili se kao svetski heroji“
- Koju visinu će postići Mont Everest pre nego što prestane da raste
- Penjanje na Mont Everest? Može, ako pokupite vlastiti izmet
To je nešto o čemu sve više razmišljaju u FIS.
Svetski kup koji organizuje ovo telo počinje u oktobru i završava se u martu.
Ali ispostavilo se da je taj raspored gotovo nemoguće ispoštovati.
Ove sezone, osam od prvih 11 trka za muškarce, koje je trebalo da budu održane u Austriji, Švajcarskoj, Kanadi i Americi, otkazane su, uglavnom zbog loših uslova.
Slična situacija je bila i prošle sezone.
Trenutni raspored FIS i tradicionalne skijaške sezone nema mnogo smisla u današnje vreme, ističe Volfspeger.
„Sneg je materijal koji se nakuplja tokom sezone", kaže on.
Na mnogim planinama to znači da ga u decembru gotovo i nema - čak i pored toga što je to vreme kada se skijališta pripremaju za jedan od najboljih turističkih vikenada u sezoni, božićne praznike.
U skijalištima na velikim nadmorskim visinama, najveća količina snežnog pokrivača obično se napravi kasnije.
Na vrhu Vajsfluhjok u Davosu, na 2.700 metara nadmorske visine, gde Volfsperger živi, najveća količina snega se napravi sredinom aprila.
Uprkos tome, manji broj skijaša planira skijaški odmor na proleće.
„Vidim nesumnjivi potencijal u izmeni rasporeda takmičenja, kao i u tome da se ljudi podstaknu da prihvate da možda nije najbolje otići na skijanje sredinom novembra ili decembra", kaže Volfsperger.
Do tada, možemo se osloniti na tehnološki uznapredovao proces uzgajanja snega - tehnologiju koja će biti sve prihvaćenija.
U međuvremenu, u Ruki, Karava deluje presrećno zbog odluke da isproba tu tehnologiju.
Iako je dok smo razgovarali zima bila u zenitu, on je već znao kada će ponovo otvoriti skijalište: 4. oktobra 2024.
Ne moramo pogađati razlog: bez obzira na to da li će do tada pasti sneg, on će ga imati.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
