Podržavaju rat u Ukrajini.
Pozdravljaju represiju vlade nad glasovima otpora.
Veličaju „tradicionalne vrednosti" i energično se protive imigraciji, LGBT zajednici i pravu na abortus.
Kad je policiji potrebna pomoć, radu joj se nađu pri ruci.
„Ruska zajednica" (Ruskaja Obščina) - najveća je ultradesničarska organizacija u zemlji.
I nastavlja da raste.
- Fašizam, ezoterija, trolovanje: Da li je Dugin zaista „mozak“ Kremlja
- Ruski marš - kako su ekstremni nacionalisti oteli Dan narodnog jedinstva
- Crno sunce na uniformi - simbol ekstremista u ukrajinskoj vojsci
Novi nalet rasno motivisanih napada i tvrdokornih nacionalističkih aktivnosti nije prošao neprimećeno kod vlasti; a, opet, uradile su vrlo malo toga da ih spreče.
BBC na ruskom analizira kako se današnji nacionalisti razlikuju od ultradesničarskih pokreta iz skorašnje prošlosti - i zašto ih ovaj put nije ugušila država.
'Neobična vrsta pomoći'
Marina (39), iz zapadnog sibirskog naftnog grada Nižnjevartovska, čula je za Rusku zajednicu od prijatelja.
„Rekli su mi da pomažu ljudima i da imaju veze u policiji", rekla je Marina za BBC.
Imala je problema sa bivšim dečkom Maksimom, koji ju je proganjao posle raskida - preturio joj je stan i pucao u prozore vazdušnom puškom.
Prijavila ga je lokalnoj policiji, ali je ova ignorisala njene žalbe.
Na kraju je, u decembru prošle godine, odlučila da se obrati za pomoć „pripadnicima zajednice".
Marina je lako pronašla na Telegramu kanal lokalne ćelije, koja joj je brzo odgovorila.
Pet muškaraca - „mladi momci, oko trideset godina" - odvezli su se do njene kuće da razgovaraju sa Marinom uživo.
Ona im je ispričala kako se upoznala sa Maksimom.
Brzo su započeli ljubavnu vezu i on se preselio u njen stan, gde je živela sa decom iz prethodnog braka.
Međutim, kaže da je Maksim brzo počeo da se menja - zabranio je Marini da priča sa prijateljicama ili da koristi društvene mreže, i počeo je da je tuče.
„Šamarao me je, šutirao i gađao me predmetima."
Nekoliko meseci posle početka veze, Marina je shvatila da je trudna.
U tajnosti je abortirala.
„Shvatila sam da nemam drugog izbora", rekla je ona.
Kada su na kraju raskinuli, njegova reakcija bila je bes.
Na dan kad je trebalo da pokupi stvari, Marina kaže da je pronašla sve električne kablove u stanu presečene, balkonske prozore razbijene, vrata polomljena, vrata veš-mašine odvaljena i duboki otisak čekića u plazma televizoru.
To mu očigledno nije bilo dovoljno.
Maksim se vratio još nekoliko puta i počeo da puca na prozore sa ulice.
„Momci iz Ruske zajednice su me saslušali sa strpljenjem i saosećanjem. Rekli su da će probati da urade nešto, makar samo da pričaju sa njim. Praktično, delovali su spremno da nekako pomognu."
Nekoliko dana kasnije, Marina je ugledala novi video na kanalu Ruske zajednice.
Bio je naslovljen „Otplata za ubistvo".
Nepoznati „pripadnik zajednice", bez pominjanja njenog imena, govorio je o Marininoj priči i kako ih je zamolila za pomoć.
„'Ruska zajednica' neće pomoći ovoj devojci.
„Ona je abortirala. Naša 'Ruska zajednica' je protiv čedomorstva. Ona je protiv abortusa", rekao je on u videu.
„Mi verujemo da kakav god da je čovek, bez obzira na okolnosti, to ne sme nikada da dovede do ubistva vašeg deteta iz besa prema vašem bivšem", rekao je on.
Marina je bila izbačena sa kanala i blokirana, rekla je ona.
„Za 'Rusku zajednicu', abortus je bio mnogo veći greh od bilo čega što je uradio moj bivši.
„Prema njima, sve je bila moja krivica. Neobičnu vrstu pomoći nude", rekla je ona.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
'Jedinstvo ruskog naroda'
„Ruska zajednica" prvi put se pojavila krajem 2020. godine.
Prema njihovoj internet stranici, cilj grupe je da „ujedini ruski narod i pruža svaku vrstu pomoći jedni drugima".
Razgovarali smo telefonom sa jednim od koordinatora Ruske zajednice Pavelom Omelnickijem, koji vodi njihove operacije u gradu Jaroslavlju, nedaleko od Moskve.
„Tamo imamo jermensku i tadžikistansku dijasporu. Oni takođe žive u tesno zbijenim grupama, ali niko se konkretno ne buni protiv tadžikistanske dijaspore. Isto je sa 'Ruskom zajednicom'", tvrdio je on.
Neki regionalni ogranci izričito tvrde da su u organizaciji dobro došli svi predstavnici naroda koji čine Rusiju, ako se smatraju „Rusima".
U drugima, na primer, u gradu Uljanovsku, oni navode da je članstvo samo za „Slovene".
Upitan zašto je etničko poreklo u oba slučaja bitan faktor ujedinjenja, Omelnickom se nije dopalo pitanje: „Miriše mi na rusofobiju", rekao je on.
„Ruska zajednica" ima nekoliko osnivača: Jevgenija Česnokova, na primer, bivšeg koordinatora organizacije za borbu protiv abortusa 'Za život'; bivšeg vladinog zvaničnika iz Omska Andreja Tkačuka; i Andreja Afanasjeva, koji radi za konzervativni televizijski kanal „Spasitelj".
Više od pola miliona ljudi pretplaćeno je na glavni kanal grupe na Telegramu Ruska zajednica ZOV.
Pored očiglednog značenja, reč „zov" mogla bi da se odnosi i na Z, O i V, identifikaciona slova kojim su ofarbana vojna vozila koja su okupirala Ukrajinu.
Kanal tvrdi da imaju skoro 150 regionalnih ogranaka širom zemlje.
Kanal grupe na Telegramu u Moskvi ima više od 30.000 pretplatnika.
Omelnicki je preuzeo ogranak Ruske zajednice u Jaroslavljju prošle godine.
On ima 37 godina, otac je više dece, i naziva sebe duboko religioznim čovekom.
Studirao je na Moskovskoj teološkoj akademiji u Sergijev Posadu, ali je napravio pauzu na bogosloviji 2022. godine, počeo da sakuplja pomoć za ruske vojnike u Ukrajini i nosio je na front.
Dvojica njegove braće su se borila tamo, jedan kao redovan regrut, a drugi kao dobrovoljac.
Još kao student bogoslovije, kaže Omelincki, počeo je da se brine zbog sve većih podela u narodu u Rusiji - i počeo da razmišlja o tome „kako oživeti jedinstvo" i kako podstaći mlade da odlaze u crkvu.
„Istovremeno, shvatio sam da mnogo ljudi čak ni ne poznaje našu rusku kulturu ili našu rusku tradiciju", kaže Omenicki, objašnjavajući odluku da se pridruži Ruskoj zajednici.
Čim su ga primili u pokret, Omelnicki je počeo da isporučuje pomoć ruskim vojnicima u ime organizacije.
I drugi ogranci pokreta učestvuju u kupovini i isporuci hrane, odeće i vojne opreme, kao što su nišani za puške.
U maju su „pripadnici zajednice" isporučili ometače dronova i puške, zajedno sa opremom za noćno osmatranje, na prvu liniju fronta kod Harkova.
Imigranti i (lažna) statistika o kriminalu
Halabuka koja se digla oko zgrade džamije na „Svetom jezeru" kod Moskve u proleće prošle godine dovela je Rusku zajednicu u žižu šire javnosti.
Pripadnici pokreta pridružili su se drugim pravoslavnim aktivistima na protestu, noseći transparent sa natpisom: „Nećemo dozvoliti da naša mesta budu oskrnavljena džamijom."
Vladimir Putin i patrijarh Kiril govorili su često o bratstvu hrišćana i muslimana u Rusiji - a Ruska zajednica takođe ističe tu poruku.
Njihovo protivljenje džamiji ogledalo se, prema njima, u tome što nije bila izgrađena za domaće muslimane (za koje tvrde da imaju sasvim dovoljno mesta za molitvu), već za imigrante iz Centralne Azije, koje optužuju za „islamizaciju Rusije".
Pavel Omelnicki je uložio veliki trud da objasni kako on nema ništa protiv imigranata: „Gajim prijateljske odnose sa mnogima od njih i divni su ljudi", kaže on za BBC.
„Ono što ne trpim su kriminal i bezakonje. Nacionalnost kriminalca nije važna. Naprosto u poslednje vreme su kriminalci sve više i više migranti. To je prosta činjenica."
Omelnicki greši: stopa kriminala među migrantima otprilike je u skladu sa njihovim brojem među ukupnim stanovništvom.
Ove godine je, šta više, prema statistici Ministarstva unutrašnjih poslova, taj trend bio u opadanju.
Portparol Ministarstva nedavno je potvrdio da je broj imigranata koji čine zločine opao za 3,1 odsto.
Stopa kriminala kod stranih državljana opala je za 5 odsto tokom prvih sedam meseci 2024. godine, skoro dvostruko više za teška krivična dela, i za više od 20 odsto za trgovinu drogom.
Ponovno rasplamsavanje anti-migrantske retorike jedan je od trendova koji je primetila i Vera Aperovič, analitičarka iz Centra Sova, tela koje nadzire ekstremističke aktivnosti u Rusiji.
„Do sredine 2010-tih, službe za sprovođenje reda i zakona ugušile su bukvalno sve ultradesničarske pokrete i ova vrsta diskursa postepeno se utopila u pozadinu", kaže ona.
„Nedavno, međutim, ksenofobična anti-migrantska rasprava ponovo je oživela - a 'Ruska zajednica' dala je značajan doprinos da ova postane veoma glasna u današnjoj Rusiji."
„Naši ruski momci"
Na svim njihovim kanalima na društvenim mrežama, ogranci Ruske zajednice redovno emituju vesti o njihovim aktivnostima - a priče često karakteriše ksenofobični podtekst „često dajući svemu etno-ksenofobični kontekst tamo gde on uopšte ne postoji", kaže Alperovič.
„Kakvog god da je pitanje - domaće aktivnosti, kriminal, ili bilo šta drugo - ono je od interesa za nacionaliste, a Ruska zajednica je prilično uspešna u tome."
Vesti o „etničkim bandama" koje terorišu lokalno stanovništvo širom Rusije redovno se pojavljuju na glavnom kanalu Ruske zajednice.
Većina objava bavi se migrantima iz Centralne Azije, ali Zajednica takođe piše o ljudima iz ruskih republika Severnog Kavkaza.
Pretplatnici dobijaju redovne vesti o „bandama migrantskih tinejdžera koji iznuđuju novac od školske dece", „bandama ilegalnih migranata taksista" i „etničkih bandi huligana", „muslimanskih bandi" ili bilo kojih drugih „bandi" kojima pripadnici zajednice dodaju pogrdne nazive.
U februaru prošle godine, šestoro mladih ljudi sa maskama i čekićima upalo je u školu u Čeljabinsku.
Ubrzo su bili uhapšeni, a za neke od njih se ispostavilo da su maloletni.
Ruska zajednica je objavljivala iscrpne reportaže o incidentu i tvrdila da su dečaci stigli u školu da zaštite đake od „bande Tadžikistanaca" koja je navodno terorisala školu i čitav okrug.
Ubrzo se ispostavilo da su privedeni tinejdžeri bili neonacistički simpatizeri koji su pozirali za fotografije uz nacistički pozdrav, nosili nacističke simbole i objavljivali slike sebe na internetu.
Pokazalo se da su oni prethodno učestvovali u više etnički-orijentisanih napada i izazivanja nereda.
Ultradesničarska organizacija „Severnjak", koja se često okuplja zajedno sa pripadnicima Ruske zajednice na zajedničkim događajima, ogradila se od tinejdžera koji su učestvovali u napadu na školu.
Ruska zajednica im je, poređenja radi, obezbedila pravnu odbranu.
Neki su još uvek u pretkrivičnom pritvoru, a kolege iz zajednice za njih kažu da su to „naši ruski momci".
'Bez Rusa, oni će vas poseći!'
„Vi ste bez nas niko i ništa. Da li upravljate avionima? Da li pravite helikoptere? Ja sam ponosna što sam pripadnica ruske nacije, moćne zemlje koja se usprotivila SAD!", sedokosa profesorka srednje škole prekorevala je jezidskog đaka u učionici u Batajsku, kod Rostova, u južnoj Rusiji.
„Vi čak nemate ni vlastiti jezik, niste napravili vlastitu zemlju! Bez Rusa, oni će vas poseći!"
Incident iz aprila ove godine pokazao je spremnost Ruske zajednice da učestvuje u izazivanju etničkih nemira.
Reakcija petnaestogodišnjeg đaka ih je razjarila: dete nije ništa drugo do „bezobrazni tinejdžer koji je odlučio da obori Ruse na kolena", dok je nastavnica „cenjena prosvetna radnica".
Oni su okupili stotinak pristalica u školi, noseći rusku zastavu i carska obeležja sa natpisom: „Mi smo Rusi: Bog je uz nas", kao i slike Isus Hrista.
Na protestu je privedeno šest članova Ruske zajednice, optuženi su za narušavanje mira i zadržani tri dana u pritvoru.
Njihove kolege bile su van sebe od besa i pozvale su šefa Istražnog odbora Aleksandra Bastrikina da se pozabavi ovim slučajem.
On je reagovao gotovo momentalno, naloživši istragu o incidentu.
Bastrikin je popularna ličnost među ruskom desnicom.
Više puta je iznosio zabrinutost zbog masovne imigracije i stope kriminala među migrantima.
Nacionalisti ga doživljavaju kao nekoga ko podržava njihov doživljaj države.
„Članovi Ruske zajednice redovno pozivaju na pomoć Bastrikina po raznim pitanjima. A iskustvo pokazuje da njihovi apeli dobijaju brz odgovor", primećuje Vera Alperovič iz Sove.
BBC je poslao pisani zahtev ruskom Istražnom odboru i još čak odgovor na njega.
Pripadnici Ruske zajednice povezani su preko aplikacije na pametnom telefonu koja im omogućuje da komuniciraju jedni sa drugima, ili da koriste ugrađeno „SOS" dugme za poziv u pomoć.
Početkom ovog leta, ono je još uvek bilo dostupno u Epl storu za aplikacije.
Čini se da je u međuvremenu uklonjeno.
Pripadnici Zajednice za to okrivljuju rusku verziju ovog članka: „Ispostavlja se da nismo bili po ukusu Amerikanaca", rekao je Andrej Tkačuk, vođa grupe u Omsku.
Tražili smo komentar od Epla.
U međuvremenu, još uvek možete da preuzmete aplikaciju Ruske zajednice na Gugl Pleju.
Njihova politika zahteva da sadržaj korisnika bude moderiran, rekao je portparol za BBC, „što se odnosi i na sadržaj koji promoviše nasilje ili raspiruje mržnju prema pojedincima ili grupama zasnovanim na bilo kojim karakteristikama povezanim sa sistemskom diskriminacijom ili marginalizacijom."
„Ako otkrijemo kršenja, preduzećemo odgovarajuće korake."
Članovi Ruske zajednice ne kriju da aktivno sarađuju sa snagama zakona.
„Mi delujemo strogo u zakonskim okvirima. Ja koordinišem aktivnosti sa FSB-om i Istražnim odborom, i drugim službama za sprovođenje reda i zakona", kaže Pavel Omelnicki, ne zalazeći u detalje.
U januaru su policijski službenici sproveli masovnu anti-imigrantsku raciju na gradilištu u Jekaterinburgu.
Lokalni pripadnici Ruske zajednice učestvovali su u njoj i potom objavili video operacije na društvenim mrežama.
Video je izazvao opšte zgražavanje.
Ministarstvo spoljnih poslova Kirgistana opisalo je ovaj upad „ponižavajućim atakom na dostojanstvo" - troje ljudi na snimku bili su državljani Kirgistana.
Pripadnici Zajednice prate slične racije, izveštavajući o tome koliko njih je u njima kažnjeno, deportovano ili poslato u vojne regrutne komisije.
Uzajamno korisna veza sa zakonom
Rusku zajednicu ne zanima samo imigracija.
Početkom marta, aktivisti organizacije u Orenburgu pridružili su se lokalnoj službi za sprovođenje reda i zakona prilikom upada u gej klub Poza.
Ubrzo nakon upada, pokrenut je prvi ruski krivični slučaj ekstremizma u vezi sa LGBT osobama - vlasnik kluba i nekoliko službenika uhapšeno je i optuženo za organizovanje ekstremističke grupe.
Tokom upada, članovi Ruske zajednice nosili su simbole i značke organizacije, i objavljivali snimke nastale unutar kluba na društvenim mrežama.
Lica uhapšenih nisu bila zamagljena.
Oni, međutim, nisu objavili snimke vlastitog ponašanja.
Jedan posetilac kluba koji je prisustvovao upadu tvrdi da je član Ruske zajednice „banuo i počeo da tuče goste, i odmah krenuo da traži sigurnosne kamere da niko za to ne bi saznao."
Oni su poseli osoblje kluba i počeli da ga ispituju.
I ako im se ne bi dopali odgovori, udarali bi njihovim glavama o stakleni sto.
Takve ekstremne nacionalističke grupe nisu nikakva novina za Rusiju.
Ono što je drugačije sada je do sada neviđen nivo saradnje sa zvaničnim predstavnicima zakona, prema Alperovič.
Ona kaže da od toga imaju koristi obe strane.
„Policija ima od toga koristi zato što im Ruska zajednica praktično pomaže u obavljanju njihovog vlastitog posla. A koristi ima i Zajednica zašto što može da sprovodi vlastitu ideološku platformu u delo i to od ruku pripadnika zakona."
Loše vreme da se bude revolucionar
Tokom 2010-tih, ultradesničarski pokret u Rusiji bio je praktično razmontiran.
Mnoge njegove ključne ličnosti bile su razaslate po ruskim kaznenim kolonijama da služe duge zatvorske kazne, među njima i za rasno motivisana ubistva i napade.
„Nacionalističke grupe bile su tradicionalno antisemitske — potencijalno revolucionarne. Ali vremenom su se vlasti obračunale sa revolucionarima, tako da je postalo očigledno da takva agenda neće odvesti ove grupe daleko", kaže Alperovič.
I zato one odavno traže nekakav „zajednički jezik između sebe i vlasti".
A zajednički jezik je pronađen identifikovanjem zajedničkog neprijatelja: zločinački imigranti, gejevi, liberalna opozicija i, skorije, oni koji se protive ratu u Ukrajini.
Takođe su izdvojili beskućnike, zavisnike od droge i druge ugrožene članove društva.
Zločini članova ultradesničarskih organizacija skočili su u nebesa u poslednje dve godine.
U takvoj atmosferi, grupa aktivista pokrenula je NVMP, Projekat nadzora nacističkih video snimaka, u septembru 2023. godine.
Organizatori projekta su volonteri i aktivisti koji žele da ostanu anonimni da bi zaštitili vlastitu bezbednost.
Prateći ultradesničarske kanale na Telegramu, oni kažu da su u septembru prebrojali 96 napada (62 na ljude i 34 na imovinu, uglavnom automobile).
U martu ove godine, zabeležili su 123 napada, a u aprilu 112.
Većina privedenih za te napade bili su tinejdžeri mlađi od 18 godina, obučeni na mnogima snimcima kao nacistički skinhedi iz ruskih dvehiljaditih.
- Tinejdžeri koje regrutuje neonacistička militantna grupa
- Krajnja desnica stremi uspehu na evropskim izborima i odbacuje nemački AfD
- Fašistički pozdrav pokrenuo lavinu u italijanskoj javnosti
Vrednost podrške ratnih huškača
Potreba da se potpiri entuzijazam za borbe u Ukrajini dodatno je motivisala krajnju desnicu, prema direktoru Sova Centre Aleksandru Verhovskom.
Vlastima je potrebna podrška iz naroda za rat, što znači da je bilo koja građanska grupa koja je lojalna režimu za njega od velike vrednosti.
„To je otvorilo mnogo više prostora za ovakve grupe - među njima i radikalne", kaže on.
„Da li to znači da politički režim želi da nekako inkorporira radikalne nacionaliste? Ne bih rekao. Važno je samo da ga oni ne ometaju."
Administratori projekta NVMP slažu se da je potreba za podrškom pristalica za rat pojačala sposobnost ultradesničarskih grupa da prenose vlastite poruke - u šta spada više od pukog promovisanja rata.
„Do jeseni 2022. godine, ultradesničarski akteri koji su se uložili u vojnu propagandu postali su vlasnici neograničenih medijskih resursa i postepeno se vratili uobičajenoj agendi - potpirivanju etničke mržnje. Uz ove nove resurse, krajnja desnica je mogla da gura svoje rasističke planove u medije."
Veoma drugačija misija
Neki od onih koji stoje iza ovog najnovijeg talasa ultradesničarskog aktivizma u Rusiji su još uvek u zemlji.
Dmitrij Demušin, koji danas ima 45 godina, bio je jedan od vođa takozvanih „Ruskih marševa" i osnivač Slovenske unije, zajedno sa nekim drugim ekstremnim nacionalističkim grupama.
On je bio priveden i novčano kažnjen, a njegove razne organizacije bile su zabranjene.
Godine 2017, Demuškin je na kraju osuđen na 2,5 godine iza rešetaka.
Niko iz Ruske zajednice ga nije kontaktirao.
„Zašto? Zato što su ih formirali upravo oni koji su nas zabranili", kaže on za BBC.
„Oni imaju samo tri principa: ne talasaj; bori se protiv onih koji talasaju; i agituj za Specijalnu vojnu operaciju. To je čitava suština njihovog postojanja", kaže on, koristeći zvanični izraz za rat u Ukrajini.
Demuškin je prokomentarisao tvrdnju Ruske zajednice da ispomažu policijske snage koje nemaju dovoljno ljudi:
„E, pa sjajno - neka pružaju podršku represiji njihovog vlastitog protesta, ako ikada budu pokušali da održe neki. Ali očigledno je da nikada neće protestovati: njihova misija je očigledno veoma drugačija."
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
