Jedna od najpopularnijih hrana u Sjedinjenim Američkim Državama (i šire) ima potpuno neočekivanu priču o poreklu.
Ako postoji hrana koja najbolje predstavlja ovu državu onda je to skromni hot dog.
Danas se ove viršle u zemički prodaju na svakoj bejzbol utakmici, peku se na skoro svakom roštilju u kućnom dvorištu, i dostupni su u samouslugama od Karolinasa do Kalifornije.
Jedna od najtipičnijih američkih hrana nastala je u vreme kad su SAD počele da se 1860-tih oporavljaju od Američkog građanskog rata i da grade novi identitet.
Dok danas možete da nađete ove sendviče sa začinjenim viršlama širom srca Amerike, legendarni dom hot doga bile su promenade njujorškog Koni Ajlenda.
- Dnevnik iz voza: Bavarske kobasice, vikinzi i major Tom
- Hoće li opstati crveni kiosk sa viršlama u Beogradu
- Drevni kiosk „brze hrane" iz Pompeje biće otvoren za posetioce
Dok se grad znojio u toplotnom talasu, spustila sam se u furunu zvanu njujorška podzemna železnica i pobegla sa Menhetna na prijatne lahore obale Koni Ajlenda.
Zabavni park na obali Bruklina mešavina je kiča i porodične zabave: njegova drvena promenada i zlatni pesak pretrpani su atrakcijama, igrama i štandovima sa hranom koji namiruju radni narod Njujorka više od jednog veka.
Na ćošku avenija Surf i Stilvel, primetila sam kako masa posetilaca sa plaže stoji u redu pod visokim belim natpisima „Nejtanovi slavni" koji ponosno oglašavaju: „Ovo je original: Svetski poznate viršle još od 1916. godine."
Gde da isprobate originalni hot dog
Iako Feltmanovi hot dogovi više nisu dostupni na promenadi Koni Ajlenda, jesu u odabranim lancima supermarketa širom američke istočne obale, baš kao i onlajn.
A opet, samo dve ulice dalje, primetila sam i drugi znak iznad malog šaltera direktno pored istorijskog rolerkostera Ciklona koji je glasio: „Feltmanov originalni hot dog sa Koni Ajlenda - 1867."
Sve do tog trenutka, mislila sam da su hot dogovi na Koni Ajlendu počinjali i završavali se sa Nejtanom, čije je ime bilo sinonim za obalski zabavni park dok god seže kolektivno pamćenje.
Ali dok se Nejtan hvali da je „originalan", ispostavlja se da on nije bio prva kompanija na promenadi koja je stavljala viršle u zemičke.
Prema istoričaru Koni Ajlenda rođenom u Bruklinu Majklu Kvinu, nemački imigrant po imenu Čarls L. Feltman služio je hot dogove duž živahnog šetališta decenijama pre nego što Nejtan uopšte bio začet.
Feltman je doputovao u Ameriku 1856. godine.
Kao i mnogi nemački imigranti toga vremena, doneo je sa sobom ljubav prema frankfurtskim viršlama koje su bile uobičajena stvar u njegovoj domovini.
Školovani pekar Feltman je otvorio bruklinsku pekaru 1865. godine i zarađivao pristojno za život, isporučujući pite firmama na Koni Ajlendu iz kolica, dok je prodavao školjke sa strane.
Kad je novootvorena železnica Koni Ajlenda i Bruklina počela da donosi mnogo više ljudi na obalu sa Menhetna krajem 1860-tih, mušterije su govorile Feltmanu da žele toplu hranu, a ne hladne školjke, pisao je Ričard F. Snouu, bivši urednik časopisa Ameriken heritidž.
I tako je 1867. godine Feltman posetio kolara koji je napravio njegova prvobitna kolica i zamolio ga da ih malko izmeni.
Zanatlija je po narudžbini napravio kazan na ugalj za kuvanje viršli i metalnu kutiju za zagrevanje hleba.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Tog leta, dok se veći deo zemlje oporavljao od Građanskog rata, Feltman je gurao sopstvena specijalno izrađena kolica po pesku Koni Ajlenda, prodavši skoro 4.000 „vrućih crvenih sa Koni Ajlenda" u njegovoj prepoznatljivoj duguljastoj zemički za po pet centi.
Bila je to ta zemička, izmenjena na način koji se frankfurtske viršle serviraju u Nemačkoj bez hleba, olakšavajuće jedenje ove viršle na plaži.
Izraz „hot dog" neće biti skovan još nekoliko godina, ali Feltmanova verzija nemačkog specijaliteta iz pivskih bašti za američku plažu pokazao se fenomenalnim uspehom.
Godine 1871, Feltman je iznajmio mali obalski plac u Zapadnoj 10. ulici i otvorio restoran po imenu Feltmanov okeanski paviljon.
Sa uspehom je stiglo i proširenje, a sa prelaskom u novi vek, Feltmanova skromna kolica izrasla su u pravu pravcatu imperiju koja se prostirala duž čitave ulice,
Imala je devet restorana, rolerkoster, karusel, plesnu dvoranu, bioskop na otvorenom, hotel, pivsku baštu, javno kupatilo, paviljon i alpsko selo koje je jednom ugostilo američkog predsednik Vilijama Hauarda Tafta.
Prema Šeron Sajc i Stjuartu Mileru u njihovoj knjizi Druga ostrva Njujorka, Feltman je čak uspeo da ubedi Endrjua Kalvera, predsednika Prospekt Parka i železnice Koni Ajlenda, da proširi novi raspored železnice kako bi mušterije mogle da ostanu kod Feltmana na večeri.
Na vrhuncu, Feltman je uspeo da izbacuje 40.000 „crvenih vrućih" dnevno, kao i večere sa morskim plodovima u glamuroznijem okruženju njegovog kompleksa Okeanski paviljoni.
Feltman je umro 1910. godine kao bogat čovek.
Njegova kompanija, kojom su tada već upravljali njegovi sinovi Čarls i Alfred, zapošljavala je više od 1.000 ljudi i dvadesetih se Feltmanov restoran smatrao najvećim na svetu.
Usred ovog buma „crvene vruće" iz ranog 20. veka, porodica Feltman je angažovala poljskog imigranta po imenu Nejtan Handverker čiji je posao bio da seče zemičke.
Prema Lojdu Handverkeru (Nejtanovom unuku) u njegovoj knjizi Slavni Nejtan, nakon što su dva prijatelja ohrabrila Handverkera da otvori vlastitu prodavnicu sa hot dogom, on bi ponekad spavao na Feltmanovom kuhinjskom podu da bi uštedeo novac.
Potom je 1916. godine, naoružan sa 300 dolara pozajmice i ženinim porodičnim receptom, Handverker otvorio vlastitu radnju svega nekoliko ulica od starog poslodavca.
Handverker je shvatio da, da bi se uspešno nadmetao sa starom konkurencijom, morao je da se dopadne ljudima, tako da je prodavao vlastite hot dogove za po pet centi, podrivajući kao nelojalna konkurencija Feltmana, koji je u to vreme već naplaćivao deset centi za sopstveni proizvod.
Posle burnih vremena tokom Velike krize i Drugog svetskog rata, porodica Feltman je 1940-ih prodala kompaniju.
Novi vlasnici su vodili poslovanje čiji je slogan nekada bio „udovoljavamo milionima" pre nego što su zauvek stavili katanac na vrata 1954. godine.
Prvi put posle više od pola veka, Nejtanov je bio jedini pravi hot dog na promenadi Koni Ajlenda, a mnogi obožavaoci Feltmanovih većih, sočnijih viršli bili su željni da dobiju nešto više.
„Moj deda je bio verna Feltmanova mušterija tokom Velike krize", kaže Kvin.
„Kakva je bila razlika između dva hot doga?", pitam ga.
„Moj deda je uvek govorio da je u zbiru više voleo kvalitet Feltmanovog hot doga u odnosu na Nejtanovog", odgovorio je on.
Iako Kvin nije bio živ da bi okusio originalni Feltmanov hot dog pre nego što se ovaj zatvorio, priče njegovog dede o tome kako je jeo crvene vruće viršle na Koni Ajlendu ostale su duboko urezane u njegovom sećanju - čak toliko da je kao odrastao „pokušao da rekonstruiše dedino iskustvo", ispričao mi je on.
Kvin i njegova dvojica braće odrasli su u južnom Bruklinu, a Koni Ajlend im je bio igralište.
Kao dete, Kvin je sanjao da otvori firmu sa braćom, ali kad je njegov brat Džimi poginuo u Svetskom trgovinskom centru 11. septembra 2001. godine, on i njegov brat Džo odlučili su da odaju poštu Džimiju vaskrsnuvši Feltmanov brend.
Srećom, Kvinov deda je bio dobar prijatelj sa bivšim zaposlenim koji je pravio Feltmanove hot dogove i dao mu je originalnu mešavinu začina za frankfurtske viršle koje je Feltman koristio za njegove „crvene vruće".
Kvinov deda je kasnije preneo ovaj recept na Kvina.
Nekoliko godina i „nekoliko dolara" kasnije, Kvin je kupio Feltmanovo ime 2015. godine i otvorio mali šalter za hot dogove za poneti u bioskopu u Ist Vilidžu.
Konačno je uspeo da ponovo otvori Kod Feltmana na potpuno istoj lokaciji kao i originalni restoran na Koni Ajlendu u maju 2017. godine.
I dok je istorijski drveni Ciklon škripao i čegrtao u pozadini, mala grupa mušterija okupila se ispred Feltmanovog šaltera.
Kvin me je pitao da li želim da isprobam jednu od njegovih „crvenih vrućih".
Napravljena od prvoklasne govedine sa pravom merom začina i bez aditiva, viršla je bila upravo onoliko ukusna kao što je obećao.
Stavio je kao prilog i malo kiselog kupusa da bi mu podario nagoveštaj kiselosti, i vrlo malo senfa, napravljenog prema njegovom vlastitom receptu.
Isprva sam oklevala da dodam senf.
Ali kad je Kvin delovao razočarano što ne želim da probam njegov prepoznatljivi sos, predomislila sam se.
Bio je dobar, čak toliko dobar da je u poslednjih nekoliko godina Feltman proglašen jednim od 10 najboljih hot dogova u Americi u Dejli milu, gde je Gotamist objavio: „Kod Feltmana postoji samo jedan artikl na jelovniku i to je hot dog… ali je to verovatno najbolji hot dog koji ćete pojesti u životu."
Prošle godine je kompanija ušla u Ginisovu knjigu rekorda sa najvećim hot dogom na svetu, čudovištem od metar i po i 34 kile u zemički.
I da sve bude neobičnije, čak i kad je korona virus zaustavio SAD i stavio zabranu na aktivnosti kao što su bejzbol utakmice, roštilji u zadnjem dvorištu i piknici, Njujork tajms je izvestio da je Feltmanovo poslovanje cvetalo, sa skokom u prodaji po supermarketima od 100 odsto i onlajn prodaji od 200 odsto.
Ali šta je bilo sa Nejtanom?
Handverkerovo osećanje za biznis i recept bake njegove žene postavili su temelje međunarodne imperije čiji se proizvodi sada prodaju u više od 55.000 supermarketa, prodavnica i restorana u više od 10 zemalja.
Danas se Nejtanovo slavno međunarodno takmičenje u jedenju hot dogova, koje se održava svakog 4. jula od 1972. godine na originalnoj lokaciji na Koni Ajlendu, prenosi na televiziji širom zemlje.
I dok Nejtanovo ime i njegov godišnji bruto prihodi od više od 40 miliona dolara nadmašuju Feltmanove, ne znači nužno da je on najbolji.
Navodno takmičar u jedenju iz Ginisove knjige rekorda Takeru Kobajaši (koji zna ponešto o začinjenoj viršli pošto je pobedio na Nejtanovom takmičenju u jedenju hot dogova šest puta zaredom) više voli ukus Feltmanovog hot doga.
Ali ne verujte samo Kobajašiju na reč.
Pronađite Feltmana na rafu u supermarketu, naručite Nejtana širom planete i uverite se lično u to koji vam je omiljeniji.
Pogledajte šta je molekularna gastronomija
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Bonus video:
